To nije prizor s nedeljne mise, nego iz osnovne škole čiji učenici započinju dan molitvom u sklopu napora mađarske vlade da ponovo kristijanizuje obrazovanje.
Reč je o desetogodišnjem programu koji je pokrenuo mađarski nacionalistički premijer Viktor Orban u sklopu svoje "konzervativne revolucije" u zemlji koju će papa Franja posetiti danas.
Rezultat je više raspeća u učionicama i dnevni raspored koji uključuje molitve i katehizam.
Povećana su i vladina ulaganja u hrišćanske škole, koje često pohađaju bogatiji učenici, nauštrb javnih škola u koje se upisuju siromašniji.
Prema mišljenju Andreje Magyar, direktorke Osnovne škole "Ferenc Liszt", ta promena je dobrodošla. Njena škola u jugozapadnom gradu Hodmezovasarhelyju s 400 učenika pod vođstvom je dominikanki od septembra 2020. Kaže da su odnosi s biskupijom "manje birokratski i topliji" nego s državnom agencijom za obrazovanje i napominje da se školski program "nije promenio".
Naglašava da religijski elementi, kao što su raspeća i katehizmi, nisu obvezni.
Hrišćanska civilizacija
Ponovnu kristijanizaciju mađarskih škola gura mađarski premijer Orban koji se popeo na vlast 2010. na krilima populizma.
Samozvani branitelj "hrišćanske civilizacije" protivi se trendovima sekularizacije obrazovanja drugde u Evropi i obećava da će okrenuti trend komunističkog gušenja religije u Mađarskoj.
Umesto toga njegova vlada nadgleda sve veći broj obrazovnih ustanova koje su pod kontrolom crkve. Time će se verovatno pohvaliti Papi prilikom susreta.
Njegov bivši šef kabineta Janos Lazar rekao je 2016. da bi "obrazovanje trebalo da bude stvar crkvenih institucija" u službi dva glavna cilja: "Da deca nauče da budu dobri hrišćani i dobri Mađari".
Otkako je Orban preuzeo dužnost, broj katoličkih škola udvostručio se i sad ih je 18 odsto. Ali taj porast možda i nije znak pobožnijeg društva, rekla je Kriszta Ercse, sociološkinja pri Građanskoj platformi za javno obrazovanje.
Prema poslednjem popisu stanovništva 2011. godine, samo 39 odsto Mađara se izjasnilo da su katolici, a 11 odsto protestanti. Među vernicima, samo ih 15 odsto redovno pohađa misu.
Novi popis odložen je zbog pandemije, ali stručnjaci smatraju da se ti podaci nisu bitno promenili.
Ercse kaže da roditelje privlače crkvene škole jer imaju bolje rezultate od javnih, delom zbog većeg državnog finansiranja.
Getoizacija
Zato gospođa koja se predstavila samo kao Ildiko može svoju decu uzrasta od sedam i 14 godina u osnovnu školu u Hodmezovasarhelyju da pošalje besplatno, kao i u javne škole. Hvali "izvrsnu atmosferu i predane nastavnike" u školi otkako ju je preuzela crkva i tvrdi da je "jako zadovoljna" promenama. Ali nije sve pozitivno.
U želji da povećaju akademska dostignuća učenika, neke verske škole aktivno privlače učenike iz bogatijih porodica na štetu siromašnije dece i Roma. Ercse to zove "drastičnom selekcijom" i upozorava da bi moglo dovesti do "getoizacije".
"Vlada ostavlja javne škole da trunu", dodaje. Za to već ima dokaza.
Prema Fiskalnom veću, nezavisnom revizoru javnih finansija, tokom školske godine 2017/18. verske škole dobile su 570 evra po učeniku. Javne škole samo četvrtinu tog iznosa.
Gradonačelnik Hodmezovasarhelyja, Peter Marki-Zaym, takođe je zabrinut zbog "segregacije" koju bi takav sistem mogao da izazove. Marki-Zaym je katolik i podržava da škole podučavaju hrišćanskim vrednostima. Ali ne podržava klasne podele.
"Mislim da nije pošteno da verske škole dobijaju veće vladine subvencije od javnih", rekao je za AFP.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 4
Moj stav
Hell-bent Flyer
mm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar