Poslanica škotskog parlamenta Natali Don objavila je na društvenim mrežama da će započeti proces poslaničkog predloga u parlamentu gde je navela da "traži pomilovanje za osuđene i pogubljene zbog veštičarenja".
"Netačna kriminalizacija ovih žena samo jača rodne stereotipe u modernom vremenu i verujem da će ispravljanje ove nepravde imati pravi uticaj na osporavanje rodnih i patrijarhalnih stavova koji još uvek postoje u društvu", rekla je ona i zahvalila grupi "Veštice Škotske" koju vodi advokat Kler Mičel.
Kako je za Euronews rekla, ona zapravo vodi kampanju da osobe koje su osuđene da se bave veštičarenjem u periodu od 1563. do 1736. godine dobiju izvinjenje i nacionalni spomenik.
"Natali Don vidi vezu između onoga što se desilo tada i onoga što se dešava sada. Mi još uvek nismo jednako društvo, pa je zbog toga neophodno prepoznati kada smo to pojedinačno počeli da grešimo. To znači da je potrebno da rastemo kao društvo i da se potrudimo da budemo bolji", rekla je ona.
Istakla je da insistira na tome da se ovim osobama država i zvanično izvini, jer su im u svakom slučaju životi bili uništeni.
"Neki od njih su bili oslobođeni optužbi da su se bavili vradžbinama, ali zamislite na šta su kasnije ličili njihovi životi", objasnila je Mičel.
Istoričari kažu da je oko 3.837 ljudi optuženo za veštičarenje prema škotskom Zakonu o veštičarenju koji je bio na snazi skoro 200 godina. Za to vreme veštičarenje se smatralo smrtnim zločinom, a osuđeni bi bili zadavljeni, a potom spaljeni na lomači tako da nije bilo ni sahrane. Dve trećine osumnjičenih je doživelo ovu sudbinu.
Osumnjičeni su takođe zatvarani i mučeni kako bi na kraju priznali da su se bavili veštičarenjem, a ženama nije bilo dozvoljeno da govore u svoju odbranu. Lišavanje sna korišćeno je kao oblik mučenja, kao i ubadanje iglama kako bi se pronašli dokazi o "đavoljem znaku".
"Jedan od načina da se dokaže da je žena bila veštica bilo je da se na suđenju iznesu dokazi o tome da se ona opisuje kao konfliktna ličnost. To znači da ako ste bili osoba za koju se znalo da se raspravlja sa mesarom ili je ulazila u raspravu sa komšijama, mogli ste lako da budete optuženi za veštičarenje", objasnila je Mičel.
Škotski kralj Džejms VI, koji je vladao do 1566. do 1625. godine, smatrao je sebe stručnjakom za veštičarenje, pa je 1597. godine napisao filozofski tekst "Demonologija", a inače tokom njegove vladavine lov na veštice je bio izuzetno surov. Konačno, 1736. godine je priznato da veštičarenje ne postji.
"Mislim da postoje posledice zbog sprovođenja takvog zakona. Žene su postale strašno uplašene. Nisu više iznoslie svoje mišljenje, i sve to je dosta uticalo na njihovu psihu pa se to odražavalo i na decu", objašnjava Mičel.
Danas u Škotskoj postoji malo spomen-obeležje za žene koje su pretrpele ovu nepravdu, a sada postoji i udruženje koje se nada da će izdejstvovati da im se država i izvini.
Grupa "Veštice Škotske" se nada da će do 8. marta škotska vlada uputiti i zvanično izvinjenje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar