Štrajk širom Nemačke: Poljoprivrednici danima blokiraju saobraćaj, mašinovođe možda od srede
Nedelja protesta nemačkih poljoprivrednika počela je 8. januara i izazvala veliki haos u saobraćaju, a može se očekivati da mašinovođe kreću u štrajk od 10. januara.
Kako piše Dojče vele, u narednim danima, poljoprivrednici širom zemlje žele da blokiraju pristupne puteve auto-putevima i da parališu gradska jezgra sporim konvojima traktora.
Na mnogim mestima blokada počinje rano ujutru. U glavnom gradu Berlinu, stotine farmera okupilo se sa svojim traktorima na centralnom skupu kod Brandenburške kapije.
Prema navodima policije, i u drugim saveznim pokrajinama, kao što su Bavarska, Brandenburg i Severna Rajna-Vestfalija, došlo je do "masovnih ometanja saobraćaja". Prilazi su bili blokirani i putevi su se mogli koristiti samo jednom trakom.
Očekuje se da će protesti kulminirati velikim mitingom u Berlinu 15. januara.
Sa druge strane, kako piše Dojče vele, Sud za radne sporove u Frankfurtu na Majni odbacio je pokušaj Nemačke železnice i privatnog železničkog preduzeća Transdev da sudski zabrane štrajk. Sud je odlučio da Sindikat nemačkih mašinovođa GDL sme da štrajkuje i tako da zaustavi železnički saobraćaj.
Nemačka železnica podnela je žalbu i nada se da bi Pokrajinski sud za radne sporove u Hesenu ipak mogao da zabrani štrajk, o čemu je diskusija počela. Bez obzira na pravni spor, firma se priprema za štrajk.
Štrajk bi već od danas, 9. januara od 18 časova trebalo da pogodi teretni saobraćaj, a u noći s utorka na sredu od dva sata, štrajk bi trebalo da zaustavi i putnički saobraćaj vozovima Nemačke železnice i drugih železničkih preduzeća koja voze u Nemačkoj.
Prema navodima sindikata mašinovođa GDL, štrajk bi trebalo da traje sve do petka u 18 časova. U tom periodu trebalo bi računati s velikim problemima u železničkom saobraćaju.
Zbog čega protestuju poljoprivrednici?
Poljoprivrednici protestuju protiv politike štednje savezne nemačke vlade. Mere štednje su, međutim, morale da se donesu nakon što je Savezni ustavni sud doneo presudu o budžetu, piše Dojče vele.
Prvobitno je bilo predviđeno da se postojeće poreske olakšice za dizel i oslobađanje od poreza na poljoprivredna vozila eliminišu odmah i odjednom, što bi omogućilo saveznoj vladi da dođe do skoro milijardu evra dodatnih prihoda. Poljoprivrednici su, međutim, protiv toga protestovali još u decembru, tako da je savezna vlada delimično povukla svoje odluke.
Sadašnji planovi predviđaju da se popust na dizel postepeno ukida u naredne tri godine, tako da od 2027. više ne bi trebalo da bude subvencija za dizel.
Prema Saveznom ministarstvu poljoprivrede, gazdinstva prosečne veličine tada bi morala da očekuju dodatne izdatke od oko 1.000 evra za dizel. Oslobađanje od poreza na motorna vozila trebalo bi da nastavi da se primenjuje trajno.
Predsednik Saveza poljoprivrednika Joahim Rukvid kaže da ti ustupci vlade još uvek nisu dovoljni.
"To na kraju znači – umiranje na rate. To je neprihvatljivo. To mora da se povuče", rekao je on.
Kako poljoprivrednici zaista stoje?
Kratak odgovor bi bio: trenutno zapravo dobro. Specijalizovani list „Poljoprivreda danas" čak navodi da je u finansijskoj 2022/23. godini ostvarena "rekordna dobit".
Nemačko udruženje poljoprivrednika takođe prenosi da su rezultati poslovanja na vrhuncu svih vremena.
"Posle mnogo slabih godina, ekonomska situacija kompanija značajno se poboljšala u poslednje dve godine", piše u godišnjem izveštaju tog udruženja.
Porodična gazdinstva, koja su vlasnicima najvažniji izvor prihoda, dakle više od 50 odsto, ostvarila su promet od 115.400 evra po gazdinstvu. To je povećanje od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Poljoprivrednici su prvenstveno imali koristi od povećanja cena hrane.
Ali, predsednik Udruženja poljoprivrednika Rukvid ipak je skeptičan. Kako prenosi javni servis ARD, on očekuje da će prihodi u budućnosti pasti. Na primer, cena mleka po litru pala je sa 60 na 40 centi. S druge strane, klako dodaje, troškovi plata i dalje će da rastu.
I još jedno njegovo zapažanje takođe ne sugeriše da je poljoprivreda u Nemačkoj nešto posebno atraktivan posao: broj poljoprivrednih preduzeća u Nemačkoj već decenijama se smanjuje.
Pročitaj još
Železnica najavila alternativni vozni red zbog štrajka
Nemačka železnica najavila je da će od srede do petka na snazi biti alternativni red vožnje s veoma smanjenom ponudom.
"Za te vožnje DB će na pruge postaviti duže vozove s više sedišta kako bi što više ljudi prevezao do njihovog cilja. Ipak, nije moguće svakom putniku garantovati da će moći da se preveze", saopštila je Nemačka železnica koja procenjuje da će štrajkom mašinovođa biti pogođeni milioni putnika.
Prilikom štrajkova upozorenja GDL-a, Nemačka železnica morala je da obustavi do 80 odsto vozova na dužim relacijama. U nekim nemačkim pokrajinama nije vozio gotovo nijedan voz. S obzirom na to da se i sada očekuje sličan broj štrajkača, očekuju se i slične posledice štrajka.
Železnica moli putnike da za vreme štrajka odustanu od putovanja vozom, ako ona nisu neophodna, ili da putovanja odlože ako je to moguće.
U pojedinim delovima Nemačke biće uočljive postojati velike razlike s obzirom na to koliko će vozova da bude u regionalnom saobraćaju.
Ako Pokrajinski sud za radne sporove ne zabrani štrajk, biće ovo treći i do sada najduži štrajk u sporu oko povećanja plata koji se od početka novembra vodi između železničkih preduzeća i sindikata mašinovođa.
Sindikat GDL već je objavio da su pregovori s Nemačkom železnicom propali. Dva puta su održani štrajkovi upozorenja koji su trajali po 24 časa. U decembru su se članovi sindikata glasanjem izjasnili za neograničeni štrajk.
Železnica je 5. januara iznela novu ponudu i saopštila da time želi da spreči štrajk. Sindikat GDL je, međutim, ponudu odbacio, ocenivši je kao "besadržajnu".
S druge strane, član uprave DB odgovoran za osoblje, Martin Zajler, kaže: "Ovaj štrajk ne samo da je potpuno suvišan, već ga mi smatramo i pravno nedopustivim".
Glavna tačka spora: smanjenje radnog vremena
Najveći spor vodi se oko smanjenja radnog vremena. Sindikat zahteva da se ljudima koji rade u smenama nedeljno radno vreme smanji sa 38 na 35 sati, uz zadržavanje iste plate.
Železnica odgovara da taj zahtev nije moguće ispuniti. Ona je spremna da sa sindikatom razgovara samo o proširenju već postojećih modela izbora radnog vremena.
Osim toga, sindikat GDL zahteva i povećanje plate za 555 evra mesečno i jednokratni dodatak zbog inflacije u visini od 3.000 evra.
Nemačka železnica je u saopštenju za medije pozvala sindikat GDL da otkaže štrajk i prihvati predloženi termin za nastavak pregovora 10. januara.
"Do rešenja se može doći samo za pregovaračkim stolom", izjavio je član uprave DB Zajler.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Evroposlanik: EU i Kanada treba da razviju partnerstvo izvan trgovine
23.10.2026.•
1
Evropska unija i Kanada trebalo bi da prodube saradnju u oblasti trgovine, odbrane, digitalne tehnologije, Arktika i obrazovanja, izjavio je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kanadu Tobijas Kremer.
Crna Gora do kraja godine mogla bi da otvori sva pregovaračka poglavlja sa EU
23.10.2026.•
3
Crna Gora bi do kraja ove godine mogla da otvori sva pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a konačan napredak zavisiće i od političkih okolnosti i odluka država članica.
Teretni brod se zapalio u Crnom moru kod Rumunije: Jedan član posade poginuo, troje nestalo
23.10.2026.•
2
Poginuo je jedan član posade, a tri su nestala s teretnog broda koji se zapalio u Crnom moru kod Rumunije.
Zenović: Crna Gora planira da do kraja godine zatvori preostalih 12 poglavlja sa EU
23.10.2026.•
3
Glavni pregovarač Crne Gore za pristupanje Evropskoj uniji Predrag Zenović izjavio je da je plan da Crna Gora do kraja godine zatvori svih preostalih 12 pregovaračkih poglavlja, od ukupno 33.
Trampovi savetnici novac zarađen u Republici Srpskoj donirali Trampovoj biblioteci
23.10.2026.•
3
Politički savetnici američkog predsednika, Džejms Bler i Kris Lasivita, donirali su Trampovoj predsedničkoj biblioteci honorar koji su ranije ovog meseca zaradili za savetničke usluge Republici Srpskoj, objavio je CNN.
Izraelci u utorak na izborima odlučuju o budućnosti Netanjahua: Od pobede mu zavisi i sloboda
23.10.2026.•
0
Izraelci će u utorak, 27. oktobra, izaći na birališta.
Tramp: Mask vratio Ukrajini pristup "Starlinku"
23.10.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je vlasnik kompanije SpesEks Ilon Mask vratio Ukrajini pristup sistemu "Starlink", ali je odbio da odgovori na pitanja novinara da li je sa njim razgovarao o toj temi.
Policijski čas u delovima Pariza na snazi do ponedeljka
23.10.2026.•
0
Policijski čas u Parizu ostaće na snazi svake noći u određenim delovima grada, sve do ponedeljka ujutro odlučio je prefekt policije.
Protesti zbog strogih zakona o abortusu u više od 20 gradova Poljske
23.10.2026.•
0
Žene u više od 20 gradova Poljske protestovale su zbog nedostatka pristupa besplatnom i legalnom abortusu, optužuju liberalnu vladu Donalda Tuska da nije ispunila obećanje o ublažavanju strogih zakona u toj oblasti.
U zemljotresu na Tibetu 16 poginulih, uništene stotine kuća
23.10.2026.•
0
U jakom zemljotresu magnitude 7,0 koji je pogodio Tibet, u gradu Nagčuu je poginulo 16, a povređeno najmanje 32 ljudi, javili su mediji.
Tramp će možda morati na saslušanje u sudskom postupku koji je pokrenuo protiv BBC-a
22.10.2026.•
0
Sutkinja koja vodi proces po tužbi Donalda Trampa za klevetu protiv britanske televizije BBC, vrednu 10 milijardi dolara, naložila je američkom predsedniku da se pojavi na saslušanju do 11. decembra.
Prethodna godina rekordna po zapleni krivotvorene robe u EU
22.10.2026.•
0
Na tržištu Evropske unije je 2025. godine zaplenjena rekordna količina falsifikovane robe, čija se ukupna vrednost procenjuje na 6,3 milijarde evra.
Merc: Crna Gora gotovo završila sve pristupne pregovore sa EU
22.10.2026.•
7
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da je Crna Gora gotovo završila pristupne pregovore sa Evropskom unijom i ocenio da je svojim napretkom pokazala da je članstvo u Uniji dostižno.
Međunarodni krivični sud ovogodišnji dobitnik Nagrade Saharov
22.10.2026.•
3
Međunarodni krivični sud (MKS) dobitnik je ovogodišnje Nagrade Saharov za slobodu mišljenja, saopštio je danas Evropski parlament koji dodeljuje tu nagradu.
Fridom haus: Internet slobode u svetu u padu, Srbija delimično slobodna zemlja
22.10.2026.•
3
Internet slobode u svetu u padu su 16. godinu zaredom, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju Fridom hausa kojim je obuhvaćeno 38 zemalja iz šest regiona, među kojima je i Srbija.
Konzul Vujić: U BiH prijavljeno gotovo 20.000 birača za izbore u Srbiji, najviše ih ima u Republici Srpskoj
22.10.2026.•
1
Državljani Srbije koji borave u Bosni i Hercegovini, a koji su se blagovremeno prijavili za glasanje u inostranstvu, moći će u nedelju, 25. oktobra, da glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
VIDEO: Kolumbija zaplenila 7,6 tona kokaina - najveća racija u poslednjih deset godina
22.10.2026.•
0
Vlasti u Kolumbiji zaplenile su 7,6 tona kokaina skrivenog u brodskom kontejneru u luci Kartahena, u operaciji koju je Predsedništvo te zemlje opisalo kao najveću zaplenu droge u poslednjoj deceniji.
Mađar za AP: Najuzbudljiviji deo mafijaškog filma nisu prvih 10 minuta, već sredina i kraj
21.10.2026.•
5
Za mađarskog premijera Petera Mađara, ubedljiva pobeda nad Viktorom Orbanom na izborima bila je tek početak.
Burkina Faso vratila smrtnu kaznu
21.10.2026.•
0
Parlament Burkine Faso kojom upravlja vojna hunta, usvojio je novi krivični zakonik kojim se ponovo uvodi smrtna kazna za krivična dela, među kojima su terorizam, špijunaža i izdaja.
Trećina Amerikanaca podržava ponavljanje pogubljenja, ako prvi put ne uspe
21.10.2026.•
3
Trećina Amerikanaca smatra da vlada treba da pokuša po drugi put da pogubi osuđenog zločinca ukoliko prvi pokušaj ne uspe, pokazuje najnovija anketa agencije Rojters i Ipsosa.
Trampova administracija opozvala više od 300.000 viza
21.10.2026.•
0
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa opozvala je više od 300.000 američkih viza tokom njegovog drugog mandata, saopštio je danas Stejt department.
Komentari 3
Marta
Milica
dz0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar