Obavezni vojni rok u Evropi: Grci ga nisu ni ukidali, Nemačka razmišlja da ga opet uvede
U Nemačkoj razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka, koji je u toj zemlji ukinut 2011. godine, a za to se zalaže i konzervativna CDU, piše Dojče vele.
Kako se navodi, nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedelje da se zalaže za postepeni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj.
Prema toj odluci mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vreme ili da taj rok odsluže u civilnom.
"Postepeno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu", navodi se u rezoluciji CDU koja predlaže i da se uvede "obaveza uslovne vojne službe" koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske.
Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus bi do leta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze, a do tada će testirati razne modele, uključujući i švedski.
Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije i od tada svi 18-ogodišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn obrazac.
Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled, ali na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje prihvati službu i regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
To znači da postoji evidencija, ali da je sama vojna služba dobrovoljna.
Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebalo da se regrutuju od 2026, a produžava se i osnovni vojni rok s četiri na 11 meseci.
U Norveškoj od 2016. i muškarci i žene moraju da se jave na registraciju, gde se medicinski procenjuje njihova podobnost za vojsku. Ipak, i u toj skandinavskoj zemlji na kraju se u vojsku pozove samo deo onih koji se prijave, a zbog rigorozne selekcije, vojna služba se smatra jednako vrednom kao i druge visokoškolske kvalifikacije.
U Austriji muškarci između 18 i 35 godina pozivaju se u oružane snage na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni, a onaj ko iskaže prigovor savesti može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.
U Hrvatskoj je služenje vojnog roka ukinuto 2008, nakon čega je uvedeno dobrovoljno služenje, ali zbog sve slabijeg odziva, već neko vreme se glasno raspravlja o ponovnom uvođenju neke vrste vojne obaveze.
Letonija je takođe je od prošle godine ponovo uvela obavezni vojni rok na dobrovoljnoj osnovi, a od ove godine će svi muškarci od 18 do 27 godina biti regrutovani. Predviđeno je da služba traje 11 meseci. Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Prema NATO, to otprilike odgovara broju profesionalnih vojnika u toj zemlji.
Ukrajina je ponovo uvela obavezni vojni rok ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a to se odnosi na sve muškarce između 18 i 26 godina. Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon prema kom svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.
Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije. U toj zemlji godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.
Pročitaj još
U Grčkoj su svi muškarci između 18 i 45 godina obavezni da odsluže vojsku, a služba u svim rodovima oružanih snaga traje 12 meseci. Postoje izuzeci u zavisnosti od lokacije i jedinice. Kraće služenje odnosi se, na primer, na operacije na granici ili sa specijalnim jedinicama kao što su padobranci ili ronioci. Kraći rok služe i oni koji dolaze iz višečlanih porodica. Ubuduće će postojati i dobrovoljno služenje vojnog roka za žene, a osnovna služba s oružjem produžena je tek 2021. godine zbog dugogodišnjeg sukoba sa Turskom i niskog nataliteta.
U Turskoj je služenje vojnog roka obavezno, a vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra. Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali. Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci, a onaj ko izbegava službu dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor. Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Savet bezbednosti: Moguć zahtev za mišljenje o imenovanju visokih predstavnika u BiH
17.10.2025.•
0
Savet bezbednosti UN mogao bi da zatraži od Međunarodnog suda pravde da iznese savetodavno mišljenje o procedurama i modalitetima za imenovanje visokih predstavnika u BiH, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Ruski vojni sud izrekao zatvorske kazne zarobljenim ukrajinskim vojnicima: Proglašeni krivim za terorizam
17.10.2025.•
4
Ruski vojni sud u Rostovu na Donu je 15 zarobljenih pripadnika ukrajinske armije proglasio krivim za terorizam.
Eksplozija u zgradi u Bukureštu: Tri osobe poginule, trinaest povređeno
17.10.2025.•
0
Tri osobe su poginule a trinaest je povređeno i prebačeno u bolnicu u snažnoj eksploziji koja se dogodila jutros u Bukureštu, a verovatno je izazvana gasom, javile su spasilaške službe.
Tim Laure Koveši u Zagrebu: Uhapšeno četvoro zbog prevare u obnovi Doma zdravlja
17.10.2025.•
9
Kancelarija evropskog javnog tužioca u Zagrebu pokrenula je istragu protiv četiri osobe osumnjičene zbog zloupotrebe položaja i ovlašćenja, u vezi sa prevarom povezanom s radovima na obnovi Doma zdravlja u Zagrebu.
U akciji američke ICE službe uhapšen Crnogorac: Ilegalno živeo u SAD, postao policajac
17.10.2025.•
0
Agenti američke imigracione službe ICE uhapsili su policajca Radula Bojovića u predgrađu Čikaga, Hanover Parku, optužujući ga da je nezakoniti imigrant iz Crne Gore.
Bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost optužen za ilegalno držanje tajnih dokumenata
17.10.2025.•
0
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa Džon Bolton optužen je za ilegalno čuvanje i prenošenje tajnih dokumenata.
Ni iz desetog puta nije usvojen zakon o finansiranju vlade SAD
16.10.2025.•
0
Glasanje o usvajanju zakona o privremenom finansiranju vlade Sjedinjenih Američkih Država nije uspelo ni deseti put, a obustava rada vlade ušla je u 16. dan.
Tramp imao dug razgovor sa Putinom, dan uoči sastanka sa Zelenskim
16.10.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp je naveo da je danas vodio dug razgovor sa šefom ruske države Vladimirom Putinom, dan pre najavljenog sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Politiko: EU ima pet godina da se pripremi za rat sa Rusijom
16.10.2025.•
9
Zemlje Evropske unije imaju pet godina da se pripreme za rat, prema vojnom planu koji bi Evropska komisija danas trebalo da predstavi, a u koji je portal Politiko imao uvid.
VIDEO: Kineski zvaničnici otpušteni zbog vatrometa na Himalajima - ugrozili životu sredinu
16.10.2025.•
1
Četiri kineska zvaničnika su otpuštena zbog vatrometa na Himalajima, priređenog prilikom predstavljanja kolekcije brenda sportske opreme Arc'teryx koja je izazvala velike kritike.
Procurio dokument iz Brisela: EU planira "zid dronova" do 2027.
16.10.2025.•
3
EU je sastavila mapu puta za odbrambenu spremnost uvođenja ključnih vojnih kapaciteta, uključujući formiranje "zida dronova" do kraja 2027. godine.
Talibani u Avganistanu zabranili više stotina akademskih knjiga
16.10.2025.•
0
Ministarstvo za visoko obrazovanje talibanske vlade uvelo je zabranu za 679 akademskih knjiga i obrazovnih materijala na javnim i privatnim univerzitetima u Avganistanu.
Konačni izveštaj: Podmornica koja je išla prema olupini Titanika implodirala zbog lošeg projekta
16.10.2025.•
1
Loš projekat je doveo do implozije eksperimentalne podmornice u kojoj je poginulo pet ljudi dok su se 2023. godine spuštali ka olupini Titanika.
Spor pred Ustavnim sudom BiH: SDA tvrdi da Dodik ne može biti ni lider SNSD
15.10.2025.•
0
Stranka demokratske akcije (SDA) najavila je danas da će pokrenuti spor pred Ustavnim sudom BiH, jer smatraju da Milorad Dodik ne može biti ni predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Britanija uvela sankcije ruskim naftnim kompanijama: Pogođene dve najveće kompanije
15.10.2025.•
5
Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs izjavila je danas da je London uveo sankcije prema dve najveće ruske naftne kompanije – Lukoil i Rosnjeft.
Nastavlja se blokada vlade SAD: Već dve nedelje ne uspevaju da usvoje zakon o finansiranju
15.10.2025.•
0
Senat SAD nije uspeo da obezbedi potrebnih 60 glasova za usvajanje zakona koji je prethodno usvojio Predstavnički dom, a kojim bi se okončala blokada vlade i produžilo finansiranje na naredni mesec.
Grčka uvodi radne smene od 13 sati: Prva zemlja EU sa ovakvim zakonom
14.10.2025.•
5
Fabrički radnici, blagajnici i hotelsko osoblje u Grčkoj uskoro bi mogli da rade duže smene.
UN procenjuje: Gaza među najrazrušenijim mestima na svetu, za obnovu potrebno 70 milijardi
14.10.2025.•
4
Agencija Ujedinjenih nacija za međunarodni razvoj (UNDP) objavila je danas da su procene da je za obnovu Pojasa Gaze potrebno 70 milijardi dolara, prenosi palestinska novinska agencija (WAFA).
Urušavanje mosta u Đenovi: Tužioci traže 18 godina zatvora za bivšeg direktora građevinske kompanije
14.10.2025.•
1
Na suđenju optuženima za urušavanje mosta Morandi kod Đenove, u kome su 2018. godine poginule 43 osobe, italijanski tužioci danas su zatražili kaznu zatvora od 18 i po godina za Đovanija Kastelučija.
Masovni protesti u Briselu zbog smanjenja budžeta: Policija upotrebila suzavac da rastera demonstrante
14.10.2025.•
1
Desetine hiljada demonstranata danas su protestovale u Briselu protiv "surovih" umanjenja u budžetu, koje je donela vlada predvođena flamanskim konzervativcem Bartom de Veverom.
Predsedništvo BiH nominovalo Trampa za Nobelovu nagradu za mir
14.10.2025.•
6
Predsedništvo Bosne i Hercegovine danas je na sednici jednoglasno odlučilo da se zbog angažmana na uspostavljanju mira u Gazi za Nobelovu nagradu za mir nominuje Donalda Trampa.
Komentari 1
tule33
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar