Obavezni vojni rok u Evropi: Grci ga nisu ni ukidali, Nemačka razmišlja da ga opet uvede
U Nemačkoj razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka, koji je u toj zemlji ukinut 2011. godine, a za to se zalaže i konzervativna CDU, piše Dojče vele.
Kako se navodi, nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedelje da se zalaže za postepeni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj.
Prema toj odluci mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vreme ili da taj rok odsluže u civilnom.
"Postepeno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu", navodi se u rezoluciji CDU koja predlaže i da se uvede "obaveza uslovne vojne službe" koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske.
Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus bi do leta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze, a do tada će testirati razne modele, uključujući i švedski.
Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije i od tada svi 18-ogodišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn obrazac.
Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled, ali na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje prihvati službu i regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
To znači da postoji evidencija, ali da je sama vojna služba dobrovoljna.
Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebalo da se regrutuju od 2026, a produžava se i osnovni vojni rok s četiri na 11 meseci.
U Norveškoj od 2016. i muškarci i žene moraju da se jave na registraciju, gde se medicinski procenjuje njihova podobnost za vojsku. Ipak, i u toj skandinavskoj zemlji na kraju se u vojsku pozove samo deo onih koji se prijave, a zbog rigorozne selekcije, vojna služba se smatra jednako vrednom kao i druge visokoškolske kvalifikacije.
U Austriji muškarci između 18 i 35 godina pozivaju se u oružane snage na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni, a onaj ko iskaže prigovor savesti može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.
U Hrvatskoj je služenje vojnog roka ukinuto 2008, nakon čega je uvedeno dobrovoljno služenje, ali zbog sve slabijeg odziva, već neko vreme se glasno raspravlja o ponovnom uvođenju neke vrste vojne obaveze.
Letonija je takođe je od prošle godine ponovo uvela obavezni vojni rok na dobrovoljnoj osnovi, a od ove godine će svi muškarci od 18 do 27 godina biti regrutovani. Predviđeno je da služba traje 11 meseci. Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Prema NATO, to otprilike odgovara broju profesionalnih vojnika u toj zemlji.
Ukrajina je ponovo uvela obavezni vojni rok ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a to se odnosi na sve muškarce između 18 i 26 godina. Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon prema kom svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.
Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije. U toj zemlji godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.
Pročitaj još
U Grčkoj su svi muškarci između 18 i 45 godina obavezni da odsluže vojsku, a služba u svim rodovima oružanih snaga traje 12 meseci. Postoje izuzeci u zavisnosti od lokacije i jedinice. Kraće služenje odnosi se, na primer, na operacije na granici ili sa specijalnim jedinicama kao što su padobranci ili ronioci. Kraći rok služe i oni koji dolaze iz višečlanih porodica. Ubuduće će postojati i dobrovoljno služenje vojnog roka za žene, a osnovna služba s oružjem produžena je tek 2021. godine zbog dugogodišnjeg sukoba sa Turskom i niskog nataliteta.
U Turskoj je služenje vojnog roka obavezno, a vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra. Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali. Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci, a onaj ko izbegava službu dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor. Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Milatović: Crna Gora i Srbija imaće rasterećen odnos kada se prihvati da smo suverena država
21.05.2026.•
9
Odnosi Crne Gore i Srbije biće u potpunosti rasterećeni dnevne politike kada se potpuno prihvati činjenica da je Crna Gora suverena država, a Srbija sused s kojim želimo najbolje moguće odnose.
SAD podigle optužnicu protiv Kastra
21.05.2026.•
0
SAD su podigle federalnu optužnicu protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra (94), tereteći ga da je 1996. godine naredio obaranje dva američka civilna aviona u kojima su poginule četiri osobe.
.jpg "Francuska ulazi u rani toplotni talas: Temperatura do 36 stepeni")
Francuska ulazi u rani toplotni talas: Temperatura do 36 stepeni
20.05.2026.•
1
Meteorološka služba Francuska je danas najavila visoku temperaturu narednih dana.
Zbog krize u Ormuskom moreuzu Britanija odlaže deo sankcija Rusiji
20.05.2026.•
4
Vlada Velike Britanije odložila je deo novih sankcija na rusku naftu u nastojanju da zaštiti Britance od udara na troškove života usled faktičkog zatvaranja strateški važnog Ormuskog moreuza u ratu protiv Irana.
Angela Merkel i Mario Dragi mogući pregovarači EU sa Putinom
20.05.2026.•
0
Vlade zemalja EU razmatraju mogućnost da bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ili bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, predstavljaju EU u pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
U EU postignut dogovor o primeni trgovinskog sporazuma sa SAD
20.05.2026.•
0
Institucije Evropske unije (EU) postigle su trgovinski sporazum sa SAD kojim se američkoj strani daju carinske povlastice, ali će uslov za to biti da i SAD ispune svoj deo obaveza.
Pet zemalja EU traže drugačiji model proširenja za Zapadni Balkan
20.05.2026.•
10
Pet zemalja Evropske unije pozvalo je Evropsku komisiju da preispita način na koji uključuje potencijalne članice sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište bloka.
VIDEO: Uzbuna u Litvaniji zbog dronova, stanovnici Vilnjusa pozvani da odu u skloništa
20.05.2026.•
3
Stanovnici Vilnjusa su pozvani da odu u skloništa, a predsednik i premijer Litvanije su danas odvedeni na bezbedna mesta nakon uzbune zbog aktivnosti dronova u blizini granice sa Belorusijom.
U četiri grada u Hrvatskoj uvode se stroža pravila za prodaju alkohola i energetskih pića
20.05.2026.•
1
Četiri grada u Hrvatskoj uvode stroža pravila za prodaju alkohola i energetskih pića, pogotovo za maloletnike, od 15 gradova koliko treba da se izjasni o ovoj izmeni Zakona o trgovini koju im je uputila Vlada.
Mađar: Optuženi bivši zamenik poljskog ministra možda pobegao preko Srbije
20.05.2026.•
13
Bivši zamenik poljskog ministra pravde Marćin Romanovski, koji je optužen u Poljskoj za proneveru javnih sredstava, moguće je da je napustio Mađarsku preko Srbije.
VIDEO: Putin u Kini dočekan svečanom topovskom paljbom
20.05.2026.•
8
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je započeo posetu Kini, dočekan je na pekinškom trgu Tjenanmen svečanom topovskom vatrom.
Igra saplitanja: Kako i zašto Beograd pokušava da utiče na ulazak Crne Gore u EU
20.05.2026.•
18
Dvadeset godina nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora je najbliža članstvu u EU od svih država Balkana.
EU smanjuje kvote za bescarinski uvoz čelika, uvodi carinu od 50 odsto na višak
19.05.2026.•
1
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas novu uredbu kojom se smanjuju kvote za bescarinski uvoz čelika i primenu carine od 50 odsto, a trebalo bi da stupi na snagu 1. jula.
VIDEO: Dva tužilaštva istražuju rušenje dela mosta na Graničnom prelazu BIH Gradiška
19.05.2026.•
0
Državno Tužilaštvo BiH i Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci (RS) su obavešteni da se deo mosta na Graničnom prelazu Gradiška srušio prošle noći.
Ima li rešenja za NIS: Dok se veliki dogovore
19.05.2026.•
11
Kriza u vezi sa vlasništvom Naftne industrije Srbije se približava, iako je u više navrata poručivano da je krajnje vreme da se situacija razreši.
Dodik: Blokada graničnog prelaza Gradiška pokazuje besmisao BiH
19.05.2026.•
5
Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) izjavio je da nova blokada otvaranja novoizgrađenog Graničnog prelaza između BiH i Hrvatske u Gradiški "najbolje pokazuje besmisao BiH".
Janša ponovo kandidat za premijera Slovenije: Četvrti mandat u karijeri
19.05.2026.•
1
Predsednik Slovenske demokratske stranke (SDS) Janez Janša predložen je za mandatara za sastav nove slovenačke vlade, a ako bude izabran, postaje premijer Slovenije, četvrti put u životu.
Zelenski ipak ne dolazi u Srbiju ove nedelje
19.05.2026.•
26
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski neće ove nedelje doći u posetu Beogradu, objavio je ukrajinski portal zn.ua (Zerkalo tižnja), pozivajući se na svoje izvore.
Sin osnivača Manga uhapšen zbog sumnje da je gurnuo oca sa litice
19.05.2026.•
0
Policija u Kataloniji saopštila je da je priveden Džonatan Andič, sin osnivača modnog brenda "Mango" Isaka Andiča, povodom istrage o smrti njegovog oca u decembru 2024. godine.
Kina balansira između u SAD-a i Rusije: Posle Trampa, u Peking stiže i Putin
19.05.2026.•
5
Samo nekoliko dana nakon što je ugostio Donalda Trampa, kineski predsednik Si Đinping dočekuje ruskog lidera Vladimira Putina.
Novi Zeland otpušta 14 odsto zaposlenih u javnom sektoru
19.05.2026.•
2
Vlada Novog Zelanda otpustiće skoro oko 14 odsto radnika u državnoj upravi do sredine 2029. godine kao deo strategije za masivno smanjenje potrošnje, izjavila je ministarka finansija te zemlje Nikola Vilis.
Komentari 1
tule33
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar