Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Ukrajina sa SAD potpisala ugovor o mineralima, Zelenski ga nazvao "istorijskim"
01.05.2025.•
1
Ukrajinski lider Volodimir Zelenski izjavio je da potpisivanje sporazuma o mineralima sa SAD predviđa saradnju pod fer uslovima, što ga, kako je naveo, "čini istorijskim".
SZO: Tela i um dece Gaze se razaraju, mi smo saučesnici
01.05.2025.•
2
Tela i um dece u Gazi se uništavaju zbog dvomesečne blokade humanitarne pomoći i obnovljenih izraelskih napada.
Prvomajski protesti u Turskoj: Uhapšeno više od 400 građana
01.05.2025.•
0
Više od 400 ljudi uhapšeno je danas u Istanbulu tokom demonstracija povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada, javilo je tamošnje udruženje advokata.
Preminula najstarija osoba na svetu: 116 godina i 326 dana
01.05.2025.•
0
Brazilka koja je proglašena za najstariju osobu na svetu, Ina Kanabaro Lukas, preminula je u 117. godini.
Potpisan sporazum: Amerika će imati pristup ukrajinskim prirodnim resursima
01.05.2025.•
6
Ministarstvo finansija SAD je noćas saopštilo da su Vašington i Kijev potpisali sporazum o uspostavljanju "investicionog fonda za rekonstrukciju" Ukrajine.
Tužilac: Istraga o požaru u Kočanima mora da se završi do 17. juna, obuhvatiće i državne organe
01.05.2025.•
0
Istraga požara u diskoteci u Kočanima mora biti završena u zakonski predviđenom roku od 90 dana, odnosno do 16, 17. juna, izjavio je državni tužilac Severne Makedonije Ljupčo Kocevski.
Švedski novinar osuđen u Turskoj zbog vređanja Erdogana, čeka ga još jedno suđenje
01.05.2025.•
2
Švedski novinar Joakim Medin, uhapšen krajem marta po dolasku u Tursku, osuđen je na 11 meseci zatvora uslovno zbog "vređanja" predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.
Tramp: Voleo bih da budem papa
30.04.2025.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp zna koga želi za narednog papu o čemu će odlučiti predstojeća konklava u Vatikanu: želi sebe.
Od kako je Tramp počeo mandat: Meksiko primio skoro 39.000 deportovanih osoba iz SAD-a
30.04.2025.•
1
Meksiko je primio skoro 39.000 imigranata deportovanih iz SAD od početka mandata američkog predsednika Donalda Trampa, od kojih su 33.000 Meksikanci, izjavila je meksička predsednica Klaudija Šejnbaum
Pucnjava u Upsali, ubijene tri osobe
29.04.2025.•
2
Tri osobe poginule su danas u pucnjavi u Upsali u Švedskoj, objavila je švedska policija.
Zemljotres magnitude 6,2 na Novom Zelandu
29.04.2025.•
0
Zemljotres magnitude 6,2 pogodio je zapadnu obalu Novog Zelanda.
Koji svetski lideri idu 9. maja u Moskvu: Vučić, Dodik, Fico, Lukašenko...
29.04.2025.•
19
Na 80. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja u Moskvi, očekuje se prisustvo lidera iz 19 zemalja, dok su još dvojica lidera dobili pozivnice, ali još nisu potvrdili svoj dolazak.
Francuski zatvorenici će plaćati troškove svog robijanja
29.04.2025.•
6
Francuski ministar pravde Žerald Darmanen najavio je novu meru - zatvorenici će sami snositi deo troškova svog boravka iza rešetaka.
Karnijeva Liberalna partija osvojila najviše poslaničkih mandata na izborima u Kanadi
29.04.2025.•
1
Liberalna partija premijera Marka Karnija osvojila je najviše poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima u Kanadi.
Nakon masovnog nestanka struje u Španiji i Portugalu: Polako se stanje normalizuje
29.04.2025.•
1
Španski operator Red Elektrika saopštio je danas da je do pet časova po lokalnom vremenu više od 92 odsto potrošača snabdeveno električnom energijom, kao i da su sve trafostanice pod naponom.
FOTO U violini tokom popravke otkrivena skrivena poruka: Instrument napravio robijaš u logoru Dahau
29.04.2025.•
2
Nakon što su trgovci umetninama u Mađarskoj poslali na popravku violinu koju su godinama čuvali, otkriveno je da je taj instrument napravio jevrejski zatvorenik unutar logora Dahau.
Američki avion od 70 miliona dolara se otkotrljao sa palube nosača i pao u more
29.04.2025.•
2
Borbeni avion F/A-18 otkotrljao se sa palube nosača aviona "USS Harry S. Truman" i potonuo na dno Crvenog mora, saopštila je američka mornarica.
Ponovo ispitana 101-godišnja splitska partizanka o ubistvu sveštenika u Širokom Brijegu 1945. godine
28.04.2025.•
2
Istražni sudija u Splitu saslušao je 101-godišnju partizanku Vjeru Andrijić u okviru istrage o ubistvu 12 sveštenika fratara u Širokom Brijegu u BiH na kraju Drugog svetskog rata.
Tragovi hemijskog oružja i nakon 50 godina od Vijetnamskog rata: Milioni ljudi osećaju "Oranž"
28.04.2025.•
1
Vijetnamski rat završen je 30. aprila 1975, kada je južnovijetnamski glavni grad Sajgon pao u ruke komunista, ali milioni ljudi se i dalje suočavaju sa posledicama hemijskog ratovanja agensom "Oranž".
Ministar odbrane BiH zatražio smenu ambasadora u Srbiji Aleksandra Vranješa
28.04.2025.•
3
Bosanski ministar odbrane Zukan Helez pozvao je Predsedništvo BiH da hitno pokrene proceduru za smenu ambasadora BiH u Srbiji Aleksandra Vranješa, zbog "skandaloznih izjava i uvreda na račun države".
Mađarska optužena za ilegalne subvencije provladinim medijima
28.04.2025.•
0
Vlada premijera Mađarske Viktora Orbana optužena je da je provladinim medijima nezakonito dodelila vše od milijardu evra subvencija.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar