Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Veliko nevreme u Istri: Ima povređenih, pričinjena velika materijalna šteta u Rovinju
16.06.2025.•
0
Više osoba povređeno je večeras u jakom nevremenu koje je zahvatilo delove Istre, najviše područje Rovinja, javili su hrvatski mediji.
VIDEO: Izrael bombardovao iransku državnu televiziju
16.06.2025.•
2
Zgrada iranske državne radio-televizije (IRIB) u Teheranu pogođena je u izraelskom udaru kada je prekinuto direktno emitovanje programa.
Prvi putnički avion iz Evropske unije posle 13 godina sleteo u Damask
16.06.2025.•
0
Prvi putnički avion jedne aviokompanije iz Evropske unije sleteo je posle dugogodišnjeg prekida vazdušnog saobraćaja između Sirije i EU na međunarodni aerodrom u Damasku, javila je agencija Sana.
Nova trka u nuklearnom naoružanju: U januaru "prebrojana" 12.241 bojeva glava
16.06.2025.•
1
Međunarodni institut za istraživanje mira upozorio je da su države sa nuklearnim oružjem nastavile da modernizuju svoje arsenale prošle godine, otvarajući put novoj trci u nuklearnom naoružanju.
U Češkoj istraga kompanije jer je vojsci prodavala loše kamione, ista firma poslovala i u Srbiji
16.06.2025.•
3
Češka Vojna policija povela je preliminarnu istragu o isporukama terenskih vozila TATRA Vojsci Češke od Čehoslovak Grup (CSG) Mihala Strnada.
Avion Er Indije se vratio u Hongkong iz predostrožnosti
16.06.2025.•
0
Avion "boing 787-8 drimlajner" indijske kompanije Er Indija, koji je leteo za Nju Delhi, vratio se danas u Hongkong iz predostrožnosti.
Netanjahu: Napali smo Iran da sprečimo nuklearni Holokaust
16.06.2025.•
15
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je pokrenuo vazdušne napade na Iran kako bi sprečio "nuklearni Holokaust".
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo kongresmenke i njenog supruga i ranjavanje senatora
16.06.2025.•
0
Vens Luter Belter (57), osumnjičeni za ubistvo kongresmenke Melise Hortman i njenog supruga, kao i za ranjavanje senatora Džona Hofmana i njegove supruge Ivet, uhapšen je u nedelju.
Uz pomoć DNK testa identifikovano 80 žrtava pada aviona u Indiji
16.06.2025.•
0
DNK testovi identifikovali su 80 žrtava pada aviona kompanije Er Indija, na letu AI171 u Ahmedabadu, a 33 tela predata su porodicama, saopštili su predstavnici zdravstvenih službi.
Tramp: Kao što sam sprečio rat na Kosovu, tako ću i između Izraela i Irana
16.06.2025.•
28
Američki predsednik Donald Tramp doveo je u vezu iransko-izraelski sukob i odnos Beograda i Prištine tvrdeći da je tokom prvog mandata sprečio izbijanje rata.
Bečka policija teško ranila državljanina Srbije nakon što im je pretio nožem
16.06.2025.•
2
Bečka policija teško je ranila dvadesetosmogodišnjeg mladića iz Srbije koji je nožem pretio policajcima, javlja Kronen cajtung.
VIDEO Izrael napadom na Iran "prešao Rubikon": Ljudi masovno beže iz Teherana
15.06.2025.•
7
Strah je obuzeo Irance dok Izrael obećava da će nastaviti napade na Islamsku Republiku zbog njenog nuklearnog programa, a mnogi ljudi beže iz teherana i drugih gradova kako bi osigurali bezbednost.
VIDEO: Protesti u Španiji i Italiji zbog posledica prekomernog turizma
15.06.2025.•
3
Hiljade ljudi izašlo je na ulice gradova u Španiji i Italiji, protestujući protiv prekomernog širenja turizma, a glavni protest održan je u Barseloni.
AP: Tramp stavio veto za planirani izraelski atentat na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija
15.06.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp stavio je veto za plan Izraela da se pokuša atentat na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.
U Holandiji protestovalo oko 100.000 građana protiv vladine politike prema Izraelu
15.06.2025.•
5
Više desetina hiljada demonstranata se okupilo u Holandiji u znak protesta zbog politike holandske vlade prema Izraelu.
Ukupno 22 državljanina Severne Makedonije zatražilo pomoć za napuštanje Izraela
15.06.2025.•
1
Ukupno 22 makedonska državljanina zatražilo je pomoć za napuštanje Izraela i povratak u Severnu Makedoniju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
U Minesoti ubijeni članica Predstavničkog doma i njen muž: FBI plaća informacije o ubici
15.06.2025.•
0
FBI ponudio je nagradu od 50.000 dolara za informacije o Vensu Luteru Boelteru, osumnjičenom za dvostruko ubistvo zastupnice u Predstavničkom domu Minesote, Melise Hortman i njenog supruga.
Sarkozi ostao bez ordena Legije časti: Oduzet mu je zbog korupcije
15.06.2025.•
3
Bivšem francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju oduzet je orden Legije časti nakon što je prošle godine osuđen za korupciju i trgovinu uticajem.
Evropa možda i pregura bez ruskog gasa, ali bez ovog proizvoda iz Rusije - sve teže
15.06.2025.•
8
Uprkos ratu u Ukrajini, rusko veštačko đubrivo je tokom poslednje tri godine postajalo sve važnije za evropsku poljoprivredu.
Srušio se most u Indiji: Poginule dve osobe, više desetina povređeno
15.06.2025.•
0
Najmanje dve osobe su poginule, a 32 su povređene kada se srušio deo malog starog betonsko-gvozdenog pešačkog mosta preko jedne reke u zapadnoj Indiji.
Rusija predala Ukrajini tela 1.200 vojnika
15.06.2025.•
2
Rusija je predala Ukrajini još 1.200 tela ukrajinskih vojnika poginulih u ratu, prenele su državne agencije, navodeći da Moskva zauzvrat nije dobila posmrtne ostatke nijednog svog vojnika.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar