Poljska stala da minutom ćutnje oda poštu herojima Varšavskog ustanaka

Tačno u 17 časova danas su hiljade Poljaka zastali, okupljeni na trgovima ili gde se ko našao na ulicama.
Oni su, na zvuk crkvenih zvona i sirena, u "satu W" kada je pre 80 godina izbio ustanak protiv nemačkih okupatora, odali minutom ćutnje poštu herojima i žrtvama koji su izdržali 63 dan, dok Varšavski ustanak nije ugušen u krvi, a Varšava skoro sravnjena sa zemljom.
 
Stanovnici Varšave su izašli na trgove, pred Kraljevski zamak gde su napravili živi simbol ustanika i pevali ustaničke pesme iz toga vremena, a nebom nad glavnim gradom proletela su četiri borbena aviona F16 Jastreb.
Radikalni nacionalisti su, blizu Palate kulture posle minuta ćutnje bacali petarde, dimne bombe, kućne vatromete i krenuli u tradicionalni pohod gradom, dok se na Narodnom stadionu gde hiljade iščekuju prvi koncert američke pevačice Tejlor Svift, na ekranima na zvuk zvona i sirena pojavila poljska zastava, a publika ustala da u tišini oda poštu.
 
Tokom celog dana kompletni državni vrh, predstavnici Varšave, poljski ratni veterani polažu vence i pale sveće pred spomenicima vezanim za ustanak koji vojno jeste zabeležen kao jedan od velikih poraza, ali istovremeno Poljaci se njime ponose kao dokazom nesalomive volje i čežnje za slobodom i po strašnu cenu.
Poljska još od početka ove sedmice obeležava 80. godišnjicu izbijanja tog najvećeg oružanog ustanka u nekom od gradova okupirane Evrope u Drugom svetskom ratu, a juče i danas su godišnjicu obeležili zajedno i predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer i Poljske Andžej Duda.
 
"Bilo kakva reč čini se slaba da se imenuje to zverstvo. Zato želim da kažem samo jedno, iz dubine srca i sasvim ozbiljno: danas i upravo tu molim za oproštaj", kazao je u sredu posle mise pred Spomenikom varšavskih ustanika nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer.
 
Predsednici Poljske i Nemačke zajedno su položili danas venac u kvartu Vola, gde se odigrao najveći masakr Varšavljana tokom ustanka.
 
"Na ovom skromnom mestu koje je, medjutim, uklesano u pamćenje našeg naroda predsednik Nemačke, sin naroda počinilaca tih strašnih zločina polaže venac, pognute glave i kleči pred krstom koji podseća na te žrtve i na te pobijene. Pošta koju odaje Frank Valter Štajnmajer ima simbolični značaj", kazao je danas poljski predsednik.
 
Varšavski ustanak diglo je oko 40.000 do 50.000 boraca pokreta otpora, iako poljska antifašistička Zemaljska armija nije imala oružje za sve njih, a na vest o izbijanju Varšavskog ustanka Hajnrih Himler izdao je naređenje da se ne uzimaju zarobljenici te da se Varšava sravni sa zemljom i na taj način posluži kao zastrašujući primer za celu Evropu.
 
U borbama u koje su se uključivali masovno i civili, poginulo je 18.000 ustanika, 25.000 je ranjeno a najviše su stradali civili kojih je poginulo 180.000 hiljada.
 
Kada su ustanici 2. oktobra 1944. kapitulirali oko 550.000 Varšavljana isterano je iz grada a Hitlerovi nacisti obistinili su Himlerovu pretnju i zaista sravnili sa zemljom veliki deo poljske prestonice.
 
Varšavski ustanak od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. godine ostao je zabeležen kao poraz, izmedju ostalog i zbog pogrešne procene komandanata pokreta otpora i poljske ilegalne Zemaljske armije da će ustanicima u pomoć priteći Crvena armija, koja se vec bližila Varšavi, kao i pretpostavka da će okupacione vlasti kapitulirati i predati Varšavu Poljacima.
  • 1914

    02.08.2024 14:47
    @Та немојте касти!
    ----------------------------------------------
    Као војвођански Србин, са задовољством и поносом користим оба НАША писма. Ако би ти рађе latinicu, eto mogu i to.
    Taj tvoj „brnabić“ sindrom je stvarno ozbiljna dijagnoza. Da braniš nešto što se ne može braniti, da vidiš nečega čega nema. Još jedino fali da nosiš stenogram u ambasadu.
    Navodim činjenice, bez ikakve interpretacije, a ti si video rusofobiju negde. Činjenica jeste da je ruska brestovsko-lublinska ofanziva zaustavljena na desetak kilometara od Varšave, i da nije nastavljena dok ustanak nije ugušen. Ja ne tumačim zbog čega je to tako bilo, ali tako jeste bilo. Čak je Vistula pređena i severno i južno od grada. Činjenica je da Rusi apsolutno ništa nisu uradili da pomognu ustanak. Činjenica je da su do polovine septembra odbijali da dozvole savezničkim avionima koji su pomagali ustanike da slete na teritoriju pod sovjetskom kontrolom.
    To su činjenice. Kao što su činjenice Molotov-Ribentrop sporazum o napadu na Poljsku, okupacija Estonije, Latvije i Litvanije, i napad na Finsku. Kao što je činjenica i sam napad na Poljsku ili zločin u katinskoj šumi.
    Što se tiče genocida nad Jevrejima, posebno u Poljskoj, ništa tu ne sporim i nije mi jasno sa kime se raspravljaš. Mada, procentualno, nije tu najviše pobijeno nego u jednoj drugoj državi, i samo jedan glavni grad u Evropi je u potpunosti, do poslednjeg, očišćen od Jevreja. Ti pogodi koji, mnogo je bliži Novom Sadu od Varšave.
  • Zemlja čudesa

    02.08.2024 10:17
    @1914
    Izvinjenje zbog greške. U tekstu se govori o "Varšavskom ustanku", što je zvanični naziv za ustanak u getu 1943. godine, a zapravo je reč o "Avgustovskom ustanku" koji je bio 1944. Tako ostatak teksta ima smisla.
  • Та немојте касти!

    02.08.2024 08:50
    1914 @ Какво лупетање, и то ћирилицом да би било "упечатљивије" и "веродостојније"! Пољаци су у Пољској процентуално убили много више Јевреја од било које друге нације. Да није било Црвене Армије, буквално нико од Јевреја не би преживео. Русофобија међу Србима је на нивоу једног промила, мања је чак и од русофобије међу самим Русима, зато оваква малигна лупетања боду и очи и мозак!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju

Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je da su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Daron Ačemoglu, Sajmon Džonson i Džejms Robinson.