Predsednički izbori u Rumuniji u nedelju: Predviđa se drugi krug, favorit ultranacionalista Simon
Građani Rumunije će u nedelju glasati na ponovljenim predsedničkim izborima, na kojima bi mogao da pobedi ultranacionalista Đorđe Simion.
Simonova pobeda bi verovatno izazvala nelagodu u Evropskoj uniji i NATO-u i uznemirila investitore.
Đorđe Simion, krajnje desni evroskeptik, vodi prema istraživanjima javnog mnjenja uoči prvog kruga glasanja, pet meseci nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist krajnje desnog populiste Kalina Đorđeskua, što je Moskva demantovala.
U trci za naslednika Klausa Johanisa je 11 kandidata, a ako niko od njih ne osvoji apsolutnu većinu glasova, drugi krug izbora biće održan 18. maja.
Prema anketama, 38-godišnji Simion može da računa na oko 30 odsto glasova u prvom krugu, čime bi ostvario komotnu prednost u odnosu na dva centristička kandidata, bivšeg senatora Krina Antoneskua i gradonačelnika Bukurešta Nikuzora Dana, navodi agencija Rojters.
Za ulazak u drugi krug konkurišu i bivši premijer Viktor Ponta i predsednica stranke desnog centra Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je na novembarskim izborima zauzela drugo mesto (18,7 odsto glasova), iza Đorđeskua (22,4 odsto).
Simion, lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, postao je favorit nakon što je njegovom savezniku Đorđeskuu u martu zabranjeno učešće na predstojećim izborima u zemlji sa 19 miliona stanovnika.
Đorđesku se suočava sa optužbama za podršku fašističkim grupama i u vezi sa finansiranjem kampanje. Rumunske vlasti ispituju i finansiranje kampanje Simiona nakon što je prijavio da nije trošio sredstva na onlajn promociju, uprkos dokazima o plaćenom sadržaju na društvenim mrežama.
Simion, koji je zauzeo četvrto mesto na novembarskim izborima, protivi se slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa.
Zalaže se za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine. Moldavija i Ukrajina su mu zabranile ulazak zbog tog stava.
Kao konzervativni hrišćanin, zalagao se za održavanje neuspelog referenduma 2018. čiji su inicijatori želeli da spreče sklapanje brakova istopolnih parova.
Simion računa na podršku Trampove administracije i nada se da će imati koristi od rasprostranjenog gneva javnosti zbog poništavanja novembarskih izbora.
Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO-a po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji, navodi Rojters.
Budući da u globalizovanom svetu nije lako odupreti se opštim političkim trendovima kakav je rast desnice, situacija u Rumuniji ne iznenađuje, pogotovo ako se u obzir uzme podrška koju su Trampovi bliski saradnici, Ilon Mask i Džej Di Vens, uputili Đorđeskuu, navodi Vanja Paraušić u tekstu za Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji.
U tekstu "Izbori u Rumuniji: Odbijena kandidatura desničarkog predstavnika - Udar na demokratiju ili 'ruski uticaj'?", Paraušić ukazuje da desničarski kandidati u Rumuniji nisu beležili uspehe na izborima u poslednjih 30 godina, ali da se birači u vremenu globalnih kriza sve češće okreću desnici u potrazi za jasnim rešenjima i čvršćim vođstvom, dok se liberalne partije suočavaju sa rastućim izazovima u pridobijanju poverenja građana.
"Uz to, Rumunija se suočava sa masovnim iseljavanjem iz ruralnih regija, vlada korupcija i klijentelizam, netransparentnost državne uprave i zanemarivanje reformi u obrazovnom i pravosudnom sistemu. Obećane reforme se ne ispunjavaju, a u nedostatku političkih alternativa, građani su se na prošlim izborima okrenuli desnici, koja je očigledno bila uverljivija i proaktivnija", navodi Paraušić.
Ona dodaje da će rast desnice i nezadovoljstvo birača trenutnom vlašću "svakako oblikovati budućnost rumunske politike".
Među favoritima za ulazak u drugi krug, uz Simiona, je i 65-godišnji Krin Antonesku, koga podržavaju tri stranke iz prozapadne rumunske vlade - njegova Nacionalna liberalna stranka čiji je lider bio od 2009. do 2014. godine, Socijaldemokratska partija i etnička mađarska partija.
Antonesku, bivši poslanik (1992-2008) i senator (2008-2016), podržava povećanje izdataka za odbranu, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Antonesku je 2012. kratko bio privremeni predsednik države, a posle povlačenja iz politike 2016. godine živeo je u Briselu sa suprugom Adinom Joanom Valean, poslanicom Evropskog parlamenta i bivšom evropskom komesarkom za saobraćaj (2019-2024).
Šanse za ulazak u drugi krug ima i 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta Nikuzor Dan, nezavisni kandidat poznat po čvrstom pro-EU i pro-NATO stavu.
Dan, matematičar obrazovan u Francuskoj, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za postepeno povećanje izdvajanja za odbranu sa prošlogodišnjih 2,0 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. godine.
U fokusu kampanje mu je borba protiv korupcije, eliminisanje birokratije i reforma javne uprave po modelu zasluga.
Na meti je kritika zbog dugogodišnje bliske povezanosti sa biznismenom Mihajem Paunom, koji je u prošlosti hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina na društvenim mrežama i imao je poslove u Belorusiji i Rusiji.
I Antonesku i Dan su prozapadni kandidati koji podržavaju Ukrajinu. Antonesku bi najverovatnije podržao sadašnju vladu ako pobedi na izborima, dok je Dan rekao da bi se zalagao za formiranje novog prozapadnog kabineta.
U drugi krug bi mogao da uđe i 52-godišnji Viktor Ponta, bivši premijer (2012-2015) i nekadašnji lider leve Socijaldemokratske partije koji je postao ultranacionalista.
Ponta, koji nastupa kao nezavisni kandidat, navodi da podržava "radikalnu promenu koja se dešava u SAD" i povećanje izdvajanja za odbranu na iznad tri odsto BDP-a u 2026. godini. Ne podržava uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Šanse za ulazak u drugi krug ima i Elena Laskoni, 52-godišnja liderka Unije za spas Rumunije, iako ankete pokazuju da je izgubila podršku birača u odnosu na novembarske izbore, kada je trebalo da bude rivalka Đorđeskuu u drugom krugu.
Laskoni, gradonačelnica Kampulunga, grada u centralnom delu zemlje, izgubila je i podršku nekih visokih funkcionera njene stranke koji su podržali Nikuzora Dana.
Poput Antoneskua i Dana, i Laskoni je za povećanje izdataka za odbranu i za dalju pomoć Ukrajini. Podržava građanske zajednice za istopolne parove, ali se protivi legalizaciji istopolnih brakova.
Funkciju predsednika Rumunije, koji ima manju moć od premijera, jedna osoba može da obavlja najviše u dva petogodišnja mandata. Predsednik komanduje oružanim snagama, imenuje premijera, glavne sudije, tužioce i šefove tajne službe i predsedava Savetom bezbednosti koji odlučuje o slanju vojne pomoći. Takođe predstavlja Rumuniju na samitima EU i NATO-a i može da stavi veto na važne odluke Unije.
Novi predsednik će naslediti Klausa Johanisa, predsednika Rumunije od decembra 2014. do februara 2025. godine. Johanisu je drugi mandat produžen pošto je Ustavni sud poništio predsedničke izbore, ali je on u februaru ipak podneo ostavku pod pritiskom više opozicionih, pretežno desničarskih stranaka.
Pročitaj još
Ponavljanje predsedničkih izbora je zaustavilo aktivnosti vlade na smanjenju najvećeg budžetskog deficita u EU, zbog čega Rumuniji preti opasnost od pada kreditnog rejtinga na nivo ispod investicionog, navodi Rojters.
Naredni predsednik će se suočiti i sa ekonomskim posledicama potencijalnog trgovinskog rata i sa pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu. Verovatno će nastojati i da poboljša odnose sa Vašingtonom nakon što su članovi Trampove administracije kritikovali poništavanje prošlogodišnjih izbora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Burkina Faso vratila smrtnu kaznu
21.10.2026.•
0
Parlament Burkine Faso kojom upravlja vojna hunta, usvojio je novi krivični zakonik kojim se ponovo uvodi smrtna kazna za krivična dela, među kojima su terorizam, špijunaža i izdaja.
Trećina Amerikanaca podržava ponavljanje pogubljenja, ako prvi put ne uspe
21.10.2026.•
2
Trećina Amerikanaca smatra da vlada treba da pokuša po drugi put da pogubi osuđenog zločinca ukoliko prvi pokušaj ne uspe, pokazuje najnovija anketa agencije Rojters i Ipsosa.
Trampova administracija opozvala više od 300.000 viza
21.10.2026.•
0
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa opozvala je više od 300.000 američkih viza tokom njegovog drugog mandata, saopštio je danas Stejt department.
Uhapšen bivši guverner Centralne banke Mađarske i jedan od Orbanovih najbližih saradnika
21.10.2026.•
7
Mađarska policija uhapsila je bivšeg guvernera Centralne banke Mađarske, što je značajan korak u nastojanjima nove vlade da istraži navodne finansijske zloupotrebe tokom vladavine Viktora Orbana.
Predali se predsednik Torcide i još jedan navijač Hajduka, 13 i dalje u bekstvu
20.10.2026.•
4
Predsednik Kluba navijača Torcida Ante "Raba" Stipetić i Denis Šipić predali su se istražnom zatvoru Bilice u Splitu.
Državljani Srbije dobili saglasnost za glasanje u Bosni i Hercegovini
20.10.2026.•
9
Savet ministara Bosne i Hercegovine je na vanrednoj telefonskoj sednici odobrio da državljani Srbije koji borave u BiH glasaju na vanrednim poslaničkim izborima u nedelju, 25. oktobra.
Zlatar iz Tetova pokušao da prokrijumčari nakit u jastuku za putovanja
20.10.2026.•
0
Na graničnom prelazu Bogorodica zaplenjen je zlatni nakit vredan četiri miliona makedonskih denara (oko 65.000 evra) koji je vlasnik zlatare iz Tetova pokušao da prokrijumčari u putnom jastuku za vrat
Ustavni sud Češke: Prostitutke moraju da plaćaju porez
20.10.2026.•
4
Ustavni sud Češke posle nekoliko godina sudskih sporova presudio je da prostitutke moraju državi da plate porez na prihod pošto dobrovoljni seks za novac nije krivično delo kao podvođenje, tj. posredovanje u prostituciji
Stanovnici Alberte glasali protiv otcepljenja od Kanade
20.10.2026.•
4
Stanovnici kanadske provincije Alberte glasali su za ostanak u sastavu Kanade na prvom referendumu o otcepljenju u istoriji te provincije.
Nikad niži rejting Trampa
20.10.2026.•
5
Podrška američkom predsedniku Donaldu Trampu pala je na rekordno nizak nivo od svega 31 odsto.
Tramp ne odustaje: Novi Meksiko da promeni ime u Nova Amerika - to će mu povećati ugled i vrednost
20.10.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi savezna američka država Novi Meksiko trebalo da promeni ime u "Nova Amerika", ocenivši da bi takva promena povećala njen ugled i vrednost.
Florida izdala nalog za hapšenje Raula Kastra
20.10.2026.•
1
Glavni državni tužilac Floride Džejms Utmajer saopštio je da izdat nalog za hapšenje bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra.
Na zahtev Hrvatske: Crna Gora menja naziv bazena u Kotoru, predložen naziv "Petar II Petrović Njegoš"
20.10.2026.•
53
Ministarstvo sporta i mladih Crne Gore predložiće da gradski bazen u Kotoru, koji nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, bude preimenovan u bazen "Petar II Petrović Njegoš", javlja RTCG.
Tramp pokrenuo istragu protiv Ričarda Grenela zbog zloupotreba i trgovine uticajem
20.10.2026.•
7
Ričard Grenel, jedan od najbližih savetnika predsednika SAD Donalda Trampa i nekadašnji njegov izaslanik za Kosovo, pod istragom je Bele kuće koju je naredio Tramp lično.
Polovina zatvorenika u Austriji nema njeno državljanstvo, najviše ih iz Srbije
20.10.2026.•
2
Više od polovine zatvorenika u Austriji nema austrijsko državljanstvo, a među njima najbrojniji su državljani Srbije.
Konaković: Poslaću kući osoblje srpske ambasade u BiH ako organizuju izbore bez dozvole
19.10.2026.•
5
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković kaže da je obavestio vlasti u Beogradu da će, ako Srbija odluči da bez dozvole organizuje izbore na teritoriji BiH, sve iz Ambasade Srbije koji to budu radili poslati kući.
Rama policiji: Strpljenje s mladima, odlučno s onima koji pale
19.10.2026.•
3
Premijer Albanije Edi Rama ponovo je reagovao na nasilne incidente tokom protesta u Tirani i drugim gradovima proteklih sedam dana.
Sutra odluka da li će državljanima Srbije biti omogućeno da glasaju u BiH
19.10.2026.•
0
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (BiH) Staša Košarac (SNSD) objavio je da je na njegov zahtev za sutra zakazana vanredna telefonska sednica Saveta ministara BiH.
Svetski program za hranu smanjuje humanitarnu pomoć Gazi
19.10.2026.•
3
Jedan od glavnih snabdevača Pojasa Gaze humanitarnom pomoći u hrani, Svetski program za hranu, saopštio je da je zbog nedostatka finansijskih sredstava primoran da "drastično smanji pomoć" na toj teritoriji.
Alberta danas glasa da li će se odvojiti od Kanade
19.10.2026.•
11
Birači u kanadskoj pokrajini Alberta, bogatoj naftom, glasaće danas o pokretanju procesa za sticanje nezavisnosti.
Ministar policije Francuske ponudio ostavku usred masovnih protesta i nereda: Makron ga odbio
19.10.2026.•
1
Predsednik Francuske Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar