Neizvesni izbori u Albaniji: Trampov "medijski mag" pomaže konzervativcima u Tirani

Autor: Nedeljnik

Info

09.05.2025.

21:09

Republikanski strateg Kris LaČivita, koji je 2024. vodio predizbornu kampanju Donalda Trampa, pomaže glavnoj opozicionoj stranci u Albaniji da na parlamentarnim izborima svrgne vladu Edija Rame.

Neizvesni izbori u Albaniji: Trampov "medijski mag" pomaže konzervativcima u Tirani

Foto: Pixabay

Kako piše briselski portal Politiko, strateg američkih republikanaca koji je doneo "političko vaskrsenje Donalda Trampa 2024. godine" pomaže konzervativnoj Demokratskoj partiji Albanije, čiji se lider Salji Beriša "nada svom političkom oporavku od optužbi za korupciju".

Pobeda Beriše bi okončala 12 godina vladavine Raminih socijalista, tokom koje je "postao socijalistički teškaš" i drži Albaniju u svom zatočeništvu više od dve decenije, prvo kao gradonačelnik Tirane, a zatim kao premijer, "što su međunarodni posmatrači opisali kao period u kojem je jedna stranka zarobila državu“.

Berišina pobeda na izborima bi "na scenu regiona (Balkana) koji se dugo smatrao strateški ranjivim na ruski i kineski uticaj, dovela političku silu otvoreno usklađenu s Trampovom agendom u regionu", navodi se dalje u tekstu Politika, a prenosi Nedeljnik.

Portparol Demokratske partije Albanije Alfred Lela je za Politiko rekao da "Tramp i Beriša imaju izuzetno slične profile" jer su ih "proganjali establišment - i domaći i međunarodni, kao i pravosuđe njihovih zemalja, i predstavljeni su kao opasni autsajderi koji moraju biti eliminisani iz politike po svaku cenu".

Na jednom skupu ove godine LaČivita je rekao da "uz prosperitetnu demokratiju i istinsko prijateljstvo sa Amerikom, možemo ponovo učiniti Albaniju velikom".

Politiko podseća da se Beriša, koji sada ima 80 godina, naširoko smatra "ocem albanske demokratije" zbog svoje uloge u protestnom pokretu koji je svrgnuo poslednji tvrdokorni komunistički režim u Evropi 1992. godine i zbog toga što je postao prvi demokratski izabrani predsednik te zemlje.

Bez obzira na svoj status, postao je meta administracije Džoa Bajdena 2021. godine zbog navodne korupcije, što je pokrenulo trogodišnji haos u Demokratskoj partiji Albanije tokom kojeg je Beriša izbačen iz parlamentarne grupe i na kraju stavljen u kućni pritvor, ali mu je sud kontrolu nad strankom vratio 2024. godine.

Iako ankete sugerišu da bi vladajuća Socijalistička partija mogla da osvoji oko 48 odsto glasova, a demokrate zaostaju za najmanje 10 procenata, uvođenje glasanja dijaspore prvi put i niska pouzdanost anketa ipak bi mogli dovesti do iznenađenja.

To bi bio zapanjujući izborni preporod za Berišu koji je bio predsednik, u dva mandata premijer i uglavnom se povukao da bi sledećoj generaciji dozvolio da vodi Demokratsku partiju, smatra briselski Politiko.

Onda je usledio šok iz inostranstva: SAD su proglasile njega, njegovu ćerku i sina "personama non grata", a tadašnji državni sekretar Entoni Blinken je naveo "značajnu korupciju" kao razlog.

Bajdenova administracija je saopštila da je Beriša bio umešan u "zloupotrebu javnih sredstava i mešanje u javne procese… u svoju korist i za bogaćenje svojih političkih saveznika i članova porodice ugrožavajućo poverenje albanske javnosti u državne institucije i javne zvaničnike".

Beriša je zahtevao činjenice i dokaze, kao i nekoliko američkih kongresmena, ali Blinken nikada nije izneo nijedan dokaz, rekao je Lela.

Politiko piše da je Albanija "žestoko proamerička zemlja", a činjenica da je istorijski lider glavne opozicione grupe stavljen na crnu listu SAD u očima mnogih Albanaca slična je "političkoj smrtnoj presudi za njegovu stranku“.

Tu se pojavljuje medijski "guru" LaČivita koji je pomogao Trampu i izjavio da ga Berišin status nije odvratio već ga je inspirisao da pomogne, rekao je Lela.

Beriša je tad rekao da je istraga o korupciji protiv njega, s optužnicom podignutom tek posle američke odluke i kućnog pritvora, bila politički motivisana.

On je pokrenuo protestni pokret u Tirani i govorio iz kućnog pritvora - iz svog stana na osmom spratu zgrade u kojoj stanuje, sve dok nije pušten na slobodu u novembru 2024. godine.

Rama koji je na vlasti od 2013. godine, vredno je radio na tome da pridobije Zapad "od pojavljivanja na sastancima u Briselu u trenerkama i patikama, do tretiranja mrzovoljnih evro-birokrata kao kraljeva na blistavim konferencijama organizovanim u Tirani", piše Politiko.

"Harizmatičan i često namerno preterane retorike, vredno je radio na tome da postane omiljeni Albanac Zapada", piše portal.

Rama je tražio pomoć istaknutih savetnika sa Zapada, angažujući stratega britanske Laburističke partije Alastera Kembela 2012. godine da mu pomogne da postigne ubedljivu pobedu na izborima 2013. godine. Bivši britanski premijer Toni Bler je kasnije takođe bio uključen u savetovanje Rame.

Politiko primećuje da se i socijalisti udvaraju Trampovom užem krugu, te je u aprilu Rama rekao za Blumberg da smatra Trampa "dobrim za sve… ne samo da bi Ameriku ponovo učinio velikom… već i da bi naterao Evropu da se probudi i da se sabere".

Kako se navodi u tekstu, jedan od najunosnijih razvojnih projekata Rama je predao Trampovom zetu, Džaredu Kušneru: zakup na 99 godina ostrva Sazan - napuštene vojno-obaveštajne baze južne obale Albanije, i zemljište u delti reke Vjose.

Napeta politička razmena između Berišinih demokrata i Raminih socijalista preti da omete ambicije Albanije za pristupanje EU, što je najvažnije pitanje za birače, piše Politiko.

"Njihov sukob je sprečio zemlju da napreduje do svog punog potencijala i na putu integracije u EU", rekla je za Politiko Valbona Zeneli, saradnica Atlantskog saveta, dodavši da uz "novi talas lidera i stranaka, potrebno je glasanje za političke platforme i politike, a ne za lidere stranaka".

Politiko piše da se "za razliku od većine svojih balkanskih suseda, i dalje zapetljanih u nerešive sporove koji proističu iz ratova tokom raspada Jugoslavije 1990-ih, Albanija suočava sa malo ili nimalo regionalnog ili međunarodnog protivljenja da postane članica EU i uglavnom je delovala kao stabilizujući faktor u regionu".

Politiko podseća na to da Albanija važi za vodećeg kandidata za prijem u EU, zajedno sa Crnom Gorom, a Rama se u kampanji pred nedeljne izbore obavezao da će obezbediti pristupanje do 2030. godine.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.