Ko ima najjaču vojsku u Evropi?
Nemačka i druge evropske države najavljuju da će čak pet odsto BPD-a ulagati u vojsku.
Ko su najveće vojne sile kontinenta, gde su im jake strane, a gde mane? - analizira Dojče vele (DW)
Ne toliko zato jer traži američki predsednik Donald Tramp, već zato što se i u Nemačkoj širi svest da se lepim rečima ne može zaustaviti vojna agresija.
Tako otprilike novi nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavljuje da bi nova nemačka vlada ubuduće trebalo da ulaže u odbranu čak pet odsto BDP-a. To je izjavio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u turskoj Antaliji.
Nemačka, prema rečima ministra, podržava predlog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da se 3,5 odsto izdvaja za vojne potrebe, a dodatnih 1,5 procenata za odbrambenu infrastrukturu.
Konačna odluka i planovi svih članica NATO-a verovatno će se čuti tek na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.
I kancelar Fridrih Merc najavio je u obraćanju Bundestagu da želi da Bundesver razvije u "konvencionalno najjaču vojsku Evrope".
Ali i druge evropske države postavljaju ambiciozne ciljeve.
Poljska: Bedem na istočnom krilu
Poljska godinama intenzivno ulaže u oružane snage s ciljem da postane najjača kopnena sila u Evropi. Prošle godine 4,12 procenata BDP-a išlo je u odbrambeni budžet.
Glavni cilj Varšave je da bude efikasno naoružana kako Rusija ne bi ni pomislila da ugrozi njenu teritoriju.
Poljska vojska trenutno broji oko 150.000 vojnika u profesionalnoj armiji i teritorijalnoj odbrani. Do 2035. taj broj bi trebalo da poraste na 300.000.
U toku je i opremanje savremenom vojnom tehnikom: više od 600 tenkova - naručenih između ostalog iz Južne Koreje i SAD, zatim raketni sistemi HIMARS, dronovi, a u budućnosti i borbeni avioni F-35 trebalo bi da postanu oprema pešadije i vazduhoplovstva Poljske.
S druge strane, poljska mornarica se smatra relativno slabom.
Nemačka: Od kolebanja do vodeće uloge?
Najavljeno povećanje izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a označavalo bi istorijski zaokret u bezbednosnoj politici.
Od kraja Hladnog rata, Savezna Republika Nemačka je insistirala na međunarodnoj saradnji, diplomatiji i "kulturi vojne uzdržanosti".
Prekretnicu je označio govor kancelara Olafa Šolca 27. februara 2022, tri dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, poznat kao najava "nove ere" (Zeitenwende).
Odmah nakon toga, nemačka vlada je osnovala poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Redovni izdaci za odbranu za 2024. iznose oko 90 milijardi evra, što je oko 2,1 procenta BDP-a.
Povećanje na pet procenata značilo bi godišnji budžet za odbranu od preko 160 milijardi evra.
Dvostruko veći izdaci svakako bi teško opteretili državni budžet, a za sada nisu obezbeđena dodatna sredstva.
Bundesver trenutno ima oko 182.000 aktivnih vojnika. Ministarstvo odbrane planira povećanje na najmanje 203.000 do 2031. godine, dok se povremeno spominje i cilj od 240.000. vojnika
Modernizacija obuhvata sve grane vojske: treba zameniti stare tenkove, avione i ratne brodove, a naglasak je i na digitalizaciji i unapređenju komandnog lanca. Jer i u nemačkim arsenalima mnogo oružja i opreme postoji "samo na papiru" pošto u prošlosti nije bilo novca za njihovo održavanje.
Ključni industrijski akteri u Nemačkoj su Rajnmetal, Erbas Difens end Spejs i Dil-Grupa, ali u tom sektoru sve je izraženija međunarodna saradnja jer je i izvoz izuzetno važan.
Francuska: Nuklearna sila s globalnim ambicijama
Francuska je jedina nuklearna sila u EU i vodi strategiju globalnog prisustva i vojne samostalnosti. U vojsci služi oko 203.000 vojnika, uz 175.000 pripadnika jedinica poput Žandarmerije i oko 26.000 rezervista.
Francuska mornarica raspolaže nuklearnim nosačem aviona "Šarl de Gol" i strateškim podmornicama, čime ima snažan nuklearni kapacitet. Borbeni avioni Rafal obezbeđuju vazdušnu nadmoć i takođe su opremljeni za korišćenje nuklearnog oružja.
Predsednik Emanuel Makron znatno je povećao odbrambeni budžet otkako je preuzeo dužnost 2017.
U dramatičnom televizijskom obraćanju početkom marta, detaljno je govorio o "ruskoj pretnji" koja se nadvija nad Evropom. Stoga bi francuski odbrambeni budžet trebalo da bude gotovo udvostručen.
Francuska je u prošlosti imala sličan vojni budžet kao Nemačka, ali je njime izgradila borbeno efikasniju vojsku - ne na kraju zahvaljujući državnom podsticanju odbrambene industrije i državnom suvlasništvu.
Velika Britanija: Dobro naoružana, ali ranjiva
Sa ciljem od gotovo 2,4 procenta BDP-a, Velika Britanija takođe planira da poveća odbrambene izdatke, s naglaskom na visokotehnološku opremu: dronove, veštačku inteligenciju i laserske sisteme.
Kraljevska mornarica raspolaže s dva nosača aviona, iako je samo jedan operativan. Vazduhoplovne snage su visoko modernizovane - njihovo jezgro čine američki borbeni avioni F-35B kakvih britanska vlada planira da nabavi ukupno 138.
Međutim, britanske oružane snage sa oko 140.000 aktivnih vojnika (uključujući 4000 Gurki) relativno su male. Za razliku od mnogih zemalja EU, trenutno nisu predviđena veća povećanja kadrova.
Premijer Kir Starmer naglašava vernost savezništvima i globalnu spremnost za intervencije. Britanska vojna oprema u velikoj meri zavisi od američke tehnologije, naročito kada je reč o nuklearnom oružju na podmornicama.
Italija: Snaga na moru i u vazduhu, slaba na kopnu
Sa 1,49 procenata BDP-a prema podacima NATO-a za 2024, Italija je još uvek ispod dosadašnjeg cilja od dva procenta.
Ipak, sa 165.000 aktivnih vojnika, dva nosača aviona i snažnim vazduhoplovstvom gde su i Jurofajteri i F-35, Italija spada u težu vojnu kategoriju Evrope.
Međutim, kopnene snage se smatraju zastarelim i nužno su potrebne reforme. Premijerka Đorđa Meloni želi Italiju da učini najjačom tenkovskom silom Evrope.
U tu svrhu naručeno je više od 1.000 borbenih i višenamenskih tenkova od kompanije Rajnmetal. Strateški fokus Italije je Mediteran i bezbednost globalnih trgovačkih ruta.
Pročitaj još
Globalni odnosi snaga ostaju nepromenjeni
Uprkos milijardama evra uloženih u naoružanje u Evropi, globalni poredak vojnih sila se srednjoročno neće značajno promeniti.
Na čelu su i dalje Sjedinjene Države, zatim Rusija, Kina i Indija.
Prva evropska sila - Velika Britanija - dolazi tek na šestom mestu. Slede Francuska na devetom, a Nemačka trenutno zauzima jedanaesto mesto.
Platforma Global Firepower upoređuje vojnu snagu zemalja prema više od 60 pokazatelja - od broja tenkova, pomorskih kapaciteta, do veličine sposobne vojne populacije - kako bi se dobila sveobuhvatna slika globalne vojne moći.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Moskva preti evropskim fabrikama koje proizvode oružje za Ukrajinu
30.09.2026.•
0
Fabrike u Evropi koje proizvode oružje namenjeno Ukrajini predstavljaju potencijalne vojne ciljeve, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
U Rumuniji nije izglasana vlada: Murešan nije dobio poverenje parlamenta
30.09.2026.•
0
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan nije dobio poverenje parlamenta na današnjem glasanju, prenosi agencija Rojters.
Sud u Zagrebu proglasio nezakonitim štrajk u gradskom prevozu
30.09.2026.•
1
Županijski sud u Zagrebu proglasio je nezakonitim i štrajk zaposlenih u gradskom prevozniku, Zagrebačkom električnom tramvaju (ZET), nakon što je prethodno istu odluku doneo i u slučaju štrajka u Zagrebačkom holdingu.
Više od 400 privedenih tokom protesta učenika u Francuskoj
30.09.2026.•
2
Više od 400 ljudi, uglavnom maloletnika, privedeno je u Francuskoj zbog učeničkih protesta u srednjim školama širom zemlje, saopštio je francuski ministar unutrašnjih poslova.
Muškarac koji je 41 godinu u zatvoru u SAD čekao izvršenje smrtne kazne pušten na slobodu
30.09.2026.•
4
Muškarac koji je u SAD proveo u zatvoru 41 godinu čekajući izvršenje smrtne kazne zbog ubistva, pušten je na slobodu uz kauciju, nakon što su tužioci saopštili da ga nova analiza DNK ne povezuju sa tim zločinom.
Nesuđeni proruski predsednik Rumunije pritvoren zbog milionske prevare
30.09.2026.•
1
Apelacioni sud u Rumuniji je naložio 30 dana pritvora za proruski orijentisanog bivšeg političara i nesuđenog šefa države Kalina Đorđeskua zbog optužbi za prevaru.
Lideri bosanskih Srba sastali se s Putinom uoči izbora u BIH
30.09.2026.•
5
Agencija AP piše da su se "političari bosanskih Srba iz vladajućih struktura koji zastupaju proruske stavove, juče sastali s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, svega nekoliko dana uoči opštih izbora u Bosni".
Dvojica bivših mađarskih ministara privedena zbog sumnje na zloupotrebu više od 79 miliona evra
29.09.2026.•
2
Dvojica bivših mađarskih ministara privedena su zbog sumnje da su zloupotrebili desetine miliona evra javnog novca i primali mito, nekoliko sati nakon što im je parlament ukinuo poslanički imunitet.
Tirana proglasila počasnim građanima čelnike OVK osuđene u Specijalnim većima
29.09.2026.•
5
Skupština Tirane je prihvatila predlog gradonačelnika Eriona Veljiaja da se četvorica bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova koji su u prvostepenom postupku osuđeni za ratne zločine proglase počasnim građanima.
Sud u Zagrebu odbio privremenu zabranu štrajka u gradskim firmama, sutra konačna odluka
29.09.2026.•
0
Županijski sud u Zagrebu je u dva odvojena postupka odbio predloge uprava Zagrebačkog holdinga i gradskog prevoznika ZET da se privremenom merom zabrani štrajk zaposlenih u tim gradskim službama.
Žena iz Madrida čije je iseljenje izazvalo masovne proteste u Španiji vraća se u svoj dom
29.09.2026.•
4
Vlada Španije predstavila je danas mere za rešavanje stambene krize u zemlji, nakon što su desetine hiljada ljudi poslednjih dana protestovale na ulicama Madrida zbog iseljenja 87-godišnje žene prošle nedelje.
Mađarska će objaviti desetine hiljada dokumenata državne bezbednosti iz komunističkog perioda
29.09.2026.•
5
Mađarska će uskoro objaviti desetine hiljada dokumenata o saradnicima državne bezbednosti iz komunističkog doba.
Nastavnica ubijena u napadu učenika u osnovnoj školi u Slovačkoj, još dve osobe povređene
29.09.2026.•
0
Nastavnica u Slovačkoj danas je na smrt izbodena nožem u napadu učenika u osnovnoj školi, dok su još dve osobe teško povređene, saopštile su vlasti.
Predsednica Evropske komisije sutra počinje posetu Zapadnom Balkanu
29.09.2026.•
4
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen će sutra u Tirani početi turneju po Zapadnom Balkanu, u okviru koje će se sastati s liderima Albanije, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije.
Zagreb i danas zbog štrajka gotovo bez javnog prevoza
29.09.2026.•
2
U Zagrebu je nastavljen štrajk zaposlenih u gradskim službama nakon neuspešnih pregovora o povećanju plata, pa je i jutros gotovo potpuno obustavljanja javni prevoz.
Trampova administracija olabavila standarde ekonomičnosti goriva
29.09.2026.•
0
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa izdala je nove standarde ekonomičnosti goriva.
Dizel u Severnoj Makedoniji od sutra jeftiniji 4,5 denara
28.09.2026.•
0
Dizel gorivo u Severnoj Makedoniji sutra će pojeftiniti za 4,5 denara, dok će benzin poskupeti za jedan denar, odlučila je Regulatorna komisija za energetiku.
Lopovi srpskog porekla pljačkali fudbalere iz Premijer lige
28.09.2026.•
5
Dvojica provalnika srpskog porekla, osuđena su na dodatne zatvorske kazne zbog serije profesionalno isplaniranih pljački luksuznih vila fudbalera engleske Premijer lige.
Vukanović: Sraman odnos prema studentima i vlasti i opozicije u Republici Srpskoj
28.09.2026.•
8
Poslanik u Skupštini Republike Srpske Nebojša Vukanović izjavio je da je organizovani napad na studente iz Srbije vrhunac beščašća predstavnika vlasti Republike Srpske.
Dete i dve žene izgažene na smrt u metežu na čamcu pri pokušaju prelaska Lamanša
28.09.2026.•
2
Desetogodišnje dete i dve žene poginuli su danas na migrantskoj ruti preko Lamanša iz Francuske u pretrpanom gumenom čamcu.
Jedan dolar vredi 2,4 miliona iranskih rijala: Rekordno niska vrednost
28.09.2026.•
2
Vrednost iranskog rijala pala je na rekordno nizak nivo i sada jedan američki dolar na slobodnom tržištu u Iranu vredi 2,4 miliona rijala.
Komentari 9
Драгиша
Y
realan citaoc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar