Američki univerziteti pod pritiskom Bele kuće: Kolumbija popustila, Harvard na sudu
Američki univerziteti ponovo su se našli u središtu političke oluje, jer je administracija Donalda Trampa uvela niz mera koje direktno pogađaju neke od najprestižnijih obrazovnih institucija, među njima i Harvard.
Foto: Pixabay
Harvardu su, naime, uskraćena savezna sredstva i zabranjen upis stranih studenata, uz obrazloženje da, kako se navodi, "podržava antiameričke stavove i antisemitizam".
Istovremeno, Univerzitet Kolumbija suspendovao je desetine profesora i studenata zbog propalestinskih protesta dok se, istovremeno, suočava s pritiskom Bele kuće i mogućim gubitkom višemilionskih sredstava.
Po povratku u Belu kuću, Donald Tramp je odlučan da se obračuna sa viskoškolskim ustanovama za koje smatra da su leglo antiameričkih stavova, a posebno oni univerzitetski kampusi na kojima se protestovalo protiv poteza države i naročito - rata u Gazi.
Posle odluka Tramove administracije da ukine finansije univerzitetu Harvard i zabrani upis stranih studenata, Harvard je pokrenuo dva sudska procesa. Taj univerzitet praktično je jedini koji se upustio u tu sudsku avanturu, dok su se ostali uglavnom povinovali zahtevima administracije, prenosi Insajder.
"Dakle, jedan postupak vodi se zbog zabrane upisa stranih studenata, drugi zbog nedavanja federalnih sredstava iz budžeta, reč je o više od dve milijarde dolara. U tom postupku je nedavno održano prvo ročište u Bostonu, gde su se suočili advokati Harvarda i advokati administracije, od kojih je glavni završio, baš Harvard", navodi Insajder.
Kako izveštava dopisnica iz Vašingtona Jovana Đurović, pravni argumenti Harvarda mogu se svrstati u dve velike grupe.
"Prva je ta da navodi administracije da se univerzitet nije borio protiv antisemitizma, nemaju apsolutno nikakve veze sa naučno-istraživačkim projektima, između ostalih i o lečenju raka, koji su pogođeni ovim manjkom federalnih sredstava. Više od hiljadu takvih projekata zaustavljeno je na Harvardu. Drugi argument Harvarda je bio da Trampova administracija, dakle izvršna vlast, nema pravo da ukida sredstva koja je ranije univerzitetu odobrio Kongres", navodi ona.
Pročitaj još
Ona pojašnjava da je to tek prvostepeni postupak i da, u slučaju da sudija presudi u korist Harvarda, ovaj proces će se gotovo izvesno nastaviti, jer svi procesi i sve tužbe protiv Trampove administracije i dalje traju, te dodaje da je reč o maratonskim procesima.
"Kad reč o ovoj drugoj stvari, dakle zabrani upisa stranih studenata, tu je Harvard izvojevao jednu malu i privremenu, ali ipak pobedu. Sud je u junu naime rešio i odlučio da Trampova administracija nema pravo da desertifikuje Harvard za upis stranih studenata i da Harvard može da upisuje studente dokle god traje sudski postupak i do neke konačne odluke", kaže Đurović.
Ona izveštava da pomenuti sukob može da se gleda i kao "širi pokušaj Trampove administracije da disciplinuje elite na univerzitetima, a mogao bi da ima dugoročne posledice po američki obrazovni sistem".
Nasuprot Harvardu, univerzitet Kolumbija je postigao dogovor sa Trampovom administracijom i pristao da plati oko 200 miliona dolara, u naredne tri godine, na ime rešavanja onoga za šta ih administracija tereti, između ostalog i za antisemitizam.
"Da bi dobili 400 miliona dolara za naučno-istraživačke projekte, to je samo za ovu godinu, u narednim godinama prosto dobijaju još sredstava i to je onda reč o milijardama dolara. Dakle, kada je reč o tim projektima koji su direktno pogođeni gašenjem federalnih sredstava, reč je o stotinama naučno-istraživačkih projekata u univerzitetima, to će svakako uticati, ti projekti su zamrznuti, ali kažu da dugoročno mogu da dovedu i do otkaza", navodi Đurović.
Ona dodaje da, ako ta sredstva budu trajno zamrznuta, "ljudi će prosto izgubiti poslove".
"Ali ono što je još važno da kažemo, možda nam promiče ispod radara tog antisemitizma koji je kao možda najglasnija stvar u javnosti, ali zapravo i pre toga, Trampova administracija je univerzitetima zamerala ideologiju njihovih programa. Čuli smo puno puta, još u martu, kad su počelI ovi procesi da se univerzitetima zamera da su previše levo orejentisani, da su previše progresivni, da previše propagiraju neke vrednosti za koje se ova administracija ne zalaže, poput one čuvene DEI politike, skraćenice za različitost, inkluzivnost i pravičnost, i da moraju više da zastupaju konzervativna gledišta i konzervativne stavove", objašnjava ona.
Đurović napominje da Trampova administracija prosto zamera što univerziteti nemaju dovoljno konzervativnih programa, konzervativnih profesora i da jednostavno, ne zastupaju dovoljno gledište - koja neguje ista Trampova administracija.
"Između ostalih promena, pored ove finansijske nadoknade koje obećavaju na Trampovoj administraciji da bi se za uzvrat dobio novac, Kolumbija je takođe promenila neke programe na studijama Bliskog istoka, pa je onda prihvatila da uvodi nova pravila kad je reč o ponašanju studenata, i u nadzoru studenata i neka nova pravila i za strane studente", kaže Đurović.
Kako je istakla, ono što je u američkim medijima u dosta naglašavano je "da je Kolumbija (univerzitet) pristala, a sve u kontekstu onih protesta za podršku Palestincima u Gazi, da je usvojila, ohrabrila i odobrila tu federalnu definiciju antisemitizma, za koju kritičari kažu da ne povlači baš jasnu liniju između onoga šta je kritika Izraela, a šta je antisemitizam".
"Odnosno, da možete biti optuženi za antisemitizam i samo ako ste kritikovali, recimo, režim Izraela. Tako da sve su to promene koje nisu samo finansijske, nego su vrlo, da kažem, možda suptilne, mekše, na duže staze, ali ako se ovako nastavi, a imajmo u vidu da je Harvard jedini koji se suprotstavio, evo Kolumbija je pod znacima navoda kapitulirala, verovatno će se na duži rok osetiti promene i u studijskim programima na univerzitetima", zaključila je dopisnica Insajdera iz Vašingtona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Najmanje 25 ljudi povređeno u eksploziji gasa u Madridu, tri osobe u teškom stanju
13.09.2025.•
0
Broj povređenih u eksploziji gasa u baru u naselju Puente de Valjekas u Madridu porastao je na 25, od kojih je troje ljudi teško povređeno, javlja El Pais.
Više ljudi u SAD ostalo bez posla zbog reakcija na ubistvo Čarlija Kirka
13.09.2025.•
0
Zbog reakcija na društvenim mrežama povodom ubistva američkog aktiviste Čarlija Kirka, više ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama ostalo je bez posla, navode mediji.
Nova premijerka Nepala posetila žrtve represije prethodne vlade, život se sporo vraća u normalu
13.09.2025.•
0
Nepalska premijerka Sušila Karki posetila je povređene u neredima koji su izbili poslednjih nedelja kao posledica korupcije i represije prethodne vlade.
Groblje protivnika Islamske revolucije 1979. u Teheranu postaje - parking
13.09.2025.•
0
Najveće groblje u Teheranu, poslednje počivalište za neke od hiljada ubijenih u masovnim pogubljenjima protivnika Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, postaje parking.
Brajan Volš izboden u pritvoru
13.09.2025.•
0
Brajan Volš, optužen da je ubio svoju suprugu Anu Volš, rodom iz Beograda, izboden je u zatvoru i prevezen u bolnicu u Bostonu, saopštio je njegov advokat.
Snažan zemljotres pogodio Kamčatku, izdato upozorenje za cunami
13.09.2025.•
0
Zemljotres magnitude 7,4 jedinica Rihtera pogodio je istočnu obalu Kamčatke, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.
VIDEO Pobeda "Generacije Z" u Nepalu: Uspostavljena prelazna Vlada, novi izbori u martu 2026.
12.09.2025.•
3
Bivša predsednica Vrhovnog suda Nepala, Sušila Karki (73), postala je premijerka u prelaznoj vladi zaduženoj da obezbedi prelazni period do izbora zakazanih za mart 2026. godine. posle smrtonosnih nereda ove nedelje.
Berlin, Pariz i London pozvali na trenutni prekid izraelskih vojnih operacija u Gazi
12.09.2025.•
0
Berlin, Pariz i London pozvali su na "neposredni prekid izraelskih vojnih operacija u Gazi", nakon što je izraelska vojska objavila nameru da intenzivira vazdušne napade u tom gradu.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka
12.09.2025.•
1
Osumnjičeni za ubistvo konzervativnog američkog influensera Čarlija Kirka uhapšen je, izjavio je predsednik Sjedinjenih Američkih Držžava Donald Tramp, čiji saradnik je bio Kirk.
Čarli Kirk predložen za nagradu Saharov za slobodu mišljenja
12.09.2025.•
2
Grupa Evropa suverenih nacija u Evropskom parlamentu predložila je američkog aktivistu Čarlija Kirka za nagradu Saharov za slobodu mišljenja, za koju su nominovani i srpski studenti.
U nemačkoj vojsci broj vojnika mora da se udvostruči
12.09.2025.•
1
Nemačka vojska treba da doda 100.000 aktivnih vojnika postojećim 62.000, kako bi ispunila nove ciljeve NATO-a, namenjene povećanju spremnosti usled, kako procenuju, "rastuće pretnje od ruske agresije".
Savet bezbednosti osudio udare na Katar ne imenujući Izrael
12.09.2025.•
2
Savet bezbednosti UN osudio je nedavne udare na Katar i pozvao na "deeskalaciju" bez imenovanja Izraela koji je sproveo te udare.
Bivši predsednik Brazila Bolsonaro osuđen na 27 godina zatvora
12.09.2025.•
5
Sudsko veće brazilskog Vrhovnog suda osudilo je bivšeg predsednika Žaira Bolsonara na 27 godina i tri meseca zatvora zbog planiranja državnog udara kako bi ostao na vlasti nakon poraza na izborima 2022. godine.
Posle ubistva Kirka, bivši predsednici SAD pozvali na okončanje političkog nasilja
11.09.2025.•
2
Bivši predsednici Sjedinjenih Američkih Država pridružili pozvali su na okončanje političkog nasilja, nakon ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.
Vlada Republike Srpske zabranila ulazak predsednici i šefici diplomatije Slovenije
11.09.2025.•
1
Kao odgovor na sankcije Slovenije protiv Milorada Dodika, vlada Republike Srpske zabranila je ulazak u entitet slovenskoj predsednici Nataši Pirc Musar i ministarki spoljnih poslova Tanji Fajon.
FOTO: Novinari i opozicioni bloger među oslobođenim političkim zatvorenicima u Belorusiji
11.09.2025.•
1
Novinar Radio Slobodne Evrope Ihar Losik pušten je na slobodu posle više od pet godina provedenih u beloruskom zatvoru po politički motivisanim optužbama, saopštila je RSE.
Belorusija oslobodila 52 politička zatvorenika, Vašington zadovoljan
11.09.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države pozdravile su oslobađanje 52 politička zatvorenika u Belorusiji, što je usledilo posle posete specijalnog izaslanika Donalda Trampa toj zemlji.
Pronađeno oružje kojim je ubijen Čarli Kirk, za ubicom se i dalje traga
11.09.2025.•
0
Američke vlasti objavile su da su našle oružje kojim je u sredu na javnom skupu ubijen konzervativni influeser Čarli Kirk, saradnik predsednika Donalda Trampa, i da imaju "dobre video snimke" tog ubistva.
U Holandiji prošle godine 1.500 napada eksplozivom, najam "izvođača" preko Telegrama
11.09.2025.•
0
Holandski korisnici Telegrama u grupama na toj mreži za samo 1.000 evra mogu da angažuju nekoga da aktivira eksploziv na ulaznim vratima ili puca u fasadu nečije kuće ili preduzeća.
Kineski radnik poginuo u fabrici u Kavadarcima
11.09.2025.•
0
Kinski radnik, star 38 godina, poginuo je u Kavadarcima u Severnoj Makedoniji.
Škaljarac uhapšen u Parizu, sumnjiči se za ubistvo pripadnika Kavačkog klana
11.09.2025.•
0
Francuska policija je u Parizu uhapsila državljanina Srbije A.C.S. (29) iz Beograda koji se ranije zvao N.C, a "blizak je jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi".
Komentari 3
Dule
Boban
Bebe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar