Kako se Uskrs slavi širom sveta

Farbanje jaja za Uskrs običaj je za koji se retko pitamo odakle potiče i zašto ga činimo, međutim na kraju krajeva, to nije ni važno. Koliko se tradicije razlikuju od zemlje do zemlje, vidi se i po različitim uskršnjim običajima u svetu.

Belgija ima slične tradicije kao Amerika, ali se češće govori da uskršnja jaja donose zvona iz Rima. Naime, priča govori da zvona sa svake crkve na "tihu subotu" (stille Zaterdag) ne zvone jer su otišla u Rim. U istočnom delu Holandije u sumrak se pale uskršnje vatre. U okolini Magdenburga dečacima se simbolički "isprašio tur" da bi se iz njih isteralo loše ponašanje.

Taj je običaj bio čest i u Škotskoj gde postoji izreka "istučen kao na Uskrs", koja znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna. Sličan običaj postoji i u Češkoj gde se od vrbinog granja na poseban način isprepletu POMLAZKE (kao korbači) kojima na Uskršnji ponedeljak momci simbolički "šibaju" devojke. Svakome ko je dobio pomlazkom, to donosi mladost, zdravlje i plodnost. Nekada su seljaci pomlazkama šibali svoju stoku i sve ukućane.

Norvežani takođe neguju zanimljivu tradiciju. Budući da veruju da će se na Uskrs rešiti ubistva, na televizijskim su programima detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak i tetrapaci mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Druga je tradicija igranje Yahtzee igara. Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose parčiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno da bi ga pojeli u ponoć. Sam običaj bio je čest i u vikinško doba kad su Vikinzi nosili sa sobom zimzelene bobice koje su simbolizovale život.

U Finskoj i Švedskoj tradicija je farbanje jaja. Mala deca obučena u veštičje kostime sakupljaju slatkiše od vrata do vrata u zamenu za ukrašene cice-mace. Taj je običaj rezultat mešanja ortodoksne tradicije blagosiljanja kuća s grančicama cice-mace te skandinavske veštičje tradicije. U Laponiji, pokrajini Deda Mraza, uz pesmu i ples stanovnici se igraju sa snegom, pravi se Sneško Belić te se slavi Isusovo uskrsnuće i buđenje prirode.

Španija možda ima najspektakularniju proslavu. Naime, splavovi koje plutaju s ukrašenim figurama predstavljaju likove iz biblijske priče o Hristovom uskrsnuću, a slavi se uz povorke i gozbe. U Bugarskoj i Rumuniji na Veliku subotu stavljaju se brašno, so, kvasac i jaja u prozore, a od tih se sastojaka na Uskršnji ponedeljak zamesi hleb. Potom se hleb blagoslovi i podari da bi godina bila plodna.

Na Lampedusi, italijanskom ostrvcetu, na Uskrs se zaboravljaju sve svađe i nesporazumi. Na Veliku subotu Sicilijanci kući nose cvet psećeg zuba koji tog dana ima magične moći te donosi veselje i ispunjavanje želja. Sličan je običaj razvijen i u Poljskoj gde se Uskrs naziva Wielkanoc (velika noć) što upućuje na verovanje i održavanje obreda u uskršnjoj noći.

U Brazilu u pokrajini Minas na Veliku subotu džepovi se pune komadićima kvarca koji se na Uskrs ostavljaju kod kuće. U Polineziji se na Veliku subotu krste školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duhovima. Posle obreda, vraćaju ih u more gde dobijaju novi život.

U Meksiku se na ulice postavljaju papirnati likovi Jude Iskariotskog unutar kojih je pripremljen vatromet. U Severnoj Americi Uskrs je delom sekularizovan, odvojen od sakralnog. Najpoznatiji je običaj lov na jaja - roditelji ili rodbina sakriju jaja u kući ili dvorištu/vrtu, a zatima ih deca traže.

Naime, deca veruju da ih je preko noći sakrio uskršnji zec zajedno s drugim poslasticama ili darovima u uskršnjoj korpi. Brojne porodice odlaze na jutarnju nedeljnu uskršnju misu, a održavaju se i parade. Jedna od najpoznatijih organizuje se u Atlantik Sitiju.

Na livadi vašingtonske Bele kuće svake godine se održava najveća ceremonija kotrljanja jaja prilikom koje se predsednička porodica uz zvuke bleh muzike druži s decom građana.