Kada je visoki predstavnik u BiH 1999. smenio predsednika Republike Srpske, Dodik je podržao smenu

Nakon odluke državne Centralne izborne komisije (CIK) da predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku oduzme mandat, Dodik je rekao da ne planira da se povuče.

"Ja sam tu i ostaću tu. Nemam nameru da odlazim. Imam obavezu koju mi je narod dao. Pobediću ih njihovim oružjem – politikom", rekao je on, navodeći da će referendumsko pitanje biti "da li treba pristati na rušenje Ustava Republike Srpske".

Kada će biti raspisan referendum biće poznato na narednoj sednici Narodne skupštine koja bi trebalo da bude održana do kraja sedmice. Na njoj bi trebalo da se donese zaključak o odbacivanju odluke Apelacionog suda kojom je potvrđena prvostepena presuda – godinu dana zatvora za Dodika, plus šest godina zabrane političkog delovanja.

Ironično, Dodik je za prvi deo kazne koji se odnosi na zatvor, već poslao zahtev da se zameni novčanim pokrićem u iznosu od 36.500 maraka, odnosno 100 maraka po danu. Time je, kaže većina analitičara, na neki način priznao odluku Suda, piše Dojče vele.

S druge strane, nakon odluke CIK-a o oduzimanju mandata otvara se niz pitanja koja čak nisu definisana Ustavom.

Prvo od njih je institut prevremenih izbora, s obzirom da Ustav definiše da mandat predsedniku prestaje u slučaju ostavke ili opoziva, tako da se u slučaju raspisivanja prevremenih izbora vlasti u Banjaluci mogu pozvati na kršenje Ustava.

Ukoliko se izbori ipak raspišu, najave iz Banjaluke kažu da će ih biti teško sprovesti, što bi značilo produbljivanje krize.

Pročitaj još

Dodik: O mojoj sudbini odlučivaće se na referendumu

Dodik nakon oduzimanja mandata: "Još jedno s*anje iz Sarajeva. Poslednje"

Dodiku oduzet mandat predsednika Republike Srpske

Republika Srpska usvojila je prošle godine svoj Izborni zakon, kojim je predviđeno i da sledeći izbori na teritoriji Republike Srpske budu organizovani i održani po entitetskom zakonu.

Po ovom zakonu, ulogu Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj preuzima Republička izborna komisija.

Ipak, Ustavni sud BiH poništio je zakon jer je u suprotnosti sa odredbama državnog izbornog zakona. Iako je zakon osporen, pitanje je da li će se ovaj zakon sprovesti u slučaju da dođe do raspisivanja prevremenih izbora od strane CIK-a BiH.

Mnogi analitičari veruju da se ovoga puta neće ponoviti scenario nakon prvostepene presude i će celi proces "tranzicije" proći dosta mirnije. I sam referendum ne bi imao nikakvu pravnu snagu, već bi njegov rezultat bio neka vrsta argumenta za Dodika da dobije ustupke.

"Manevarski prostor mu je znatno sužen, a neki planovi i savezi na koje je računao su propali", kaže politička analitičarka Tanja Topić.

"Njegova stranka je bacila kosku među opozicionare nudeći im vladu nacionalnog jedinstva i prebacujući teret odgovornosti na njih, dok se istovremeno u crvenoj zoni drže svi oni koji pokušaju da se ogluše o odluku Suda i spreče prevremene izbore", dodaje ona za DW.

Kako kaže, i mnogi koji su u vlasti ili bliski vlasti sada su između dve vatre – da li da stanu uz Dodika i tako rizikuju da i sami budu označeni kao počinioci krivičnih dela.

Referendumi

Ovo nije prva najava referenduma aktuelne vlasti. Jedan od bezbroj najavljenih, prvenstveno onih o samostalnosti RS, održan je 2016. godine. Referendumsko pitanje je bilo "da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske". Ustavni sud je referendum poništio, a vlast ga proglasila anketom.

Upravo su referendumi o ovim političkim pitanjima za opozicionare u RS samo dolivanje ulja na vatru, nakon kojih nema nikakvih političkih efekata.

"Ja sam siguran da će se ovaj referendum održati sedam dana pre predsedničkih izbora i to će biti sva njegova kampanja", smatra lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, koji poručuje da u tome neće učestvovati.

"Ja sam ponosan što sam 2016. bio možda čak i jedini političar RS koji je pozivao da se ne izlazi na referendum. Ostajemo dosledni principima i nećemo biti deo antisrpske politike stvaranja tenzija", rekao je Vukanović za N1.

U opoziciji veruju da je "era Milorada Dodika završena", iako je ostao formalni deo procesa žalbe nakon koje će CIK raspisati prevremene izbore.

Milorad Dodik nije prvi predsednik kojem je zabranjeno političko delovanje, ali je sudbina napravila pun krug i ponovila scenario u kojem je upravo Dodik bio jedan od glavnih aktera.

Visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorf je 1999. godine smenio tadašnjeg predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena. Premijer u ostavci tada je bio Milorad Dodik koji je podržao njegovu smenu.