Evropa se vraća nuklearnoj energiji

Autor: Hina

Info

30.11.2025.

22:47

Fraza "evropski povratak nuklearnom" sve više opisuje trenutni pomak u energetskoj politici Evropske unije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Nuklearna energija se vidi kao ključan alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.

Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još skeptične, većina članica EU-a sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.

Razlozi za nuklearni preporod

Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske sigurnosti.

Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.

Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050, s 55-postotnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030.

Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.

Energetske potrebe budućnosti

Potražnja za električnom energijom u Evropi porasšće za 50-80 odsto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još ne mogu proizvesti toliku količinu energije pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.

Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može da živi u idealizovanom balonu vrednosti.

"Nuklearna energija zajedno s obnovljivim izvorima može igrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja", ističe Sikela.

"Zelena" udruženja za zaštitu sredine jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti sredine.

Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže kako lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.

"Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane ne mogu brzo da se grade pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna", tvrdi on.

Četvrtina evropske energije iz nuklearnih izvora

Zvaničnici EU-a poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.

EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.

Inicijativa spada u evropski zeleni plan, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.

Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.

Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.

U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.

Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produživanje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac.

Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori ekološki prihvatljive energije (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalisani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.

Nova energetska realnost

Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.

Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.

"Znamo da je to ekološki izvor energije, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali je takođe i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bije.

Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.

Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno se fokusirajući na modularnu tehnologiju.

Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.

Poljska, koja je zavisna od uglja, započela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.

I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.

Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti ulaganja u iskorišćavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.

Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu napraviti fuzijske elektrane koje bi bile gotovo potpuno "zelene", ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle da izazovu nuklearnu katastrofu poput Černobilja.

Veruje se da će prva takva elektrana s radom početi za tridesetak godina.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Nematroškazaoružje

01.12.2025 • 12:20

Sedenje na nuklernoj bombi

Nikad nam dosta

1 3 -2
Dr. Dabic

30.11.2025 • 10:18

o.stone, nuclear now .. pogledajte

1 1 0
Realista

30.11.2025 • 08:58

ludilo

Da je u Briselu sedeo bar jedan normalan lik sa osnovnim znanjem matematike, ta tupava zelena agenda nikada ne bi prošla. Čuj, vetrenjače i solarni paneli će spasiti svet i ekonomiju, živećemo čisti i gladni...ma, bravo!

15 1 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.