Evropa se vraća nuklearnoj energiji
Fraza "evropski povratak nuklearnom" sve više opisuje trenutni pomak u energetskoj politici Evropske unije.
Nuklearna energija se vidi kao ključan alat za postizanje energetske nezavisnosti, smanjenje emisija CO₂ i stabilizaciju mreže u doba rasta potražnje za energijom zbog AI centara i električnih vozila.
Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još skeptične, većina članica EU-a sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije.
Razlozi za nuklearni preporod
Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske sigurnosti.
Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može da zameni gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.
Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050, s 55-postotnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030.
Nuklearna energija ne proizvodi CO₂ tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.
Energetske potrebe budućnosti
Potražnja za električnom energijom u Evropi porasšće za 50-80 odsto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još ne mogu proizvesti toliku količinu energije pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.
Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može da živi u idealizovanom balonu vrednosti.
"Nuklearna energija zajedno s obnovljivim izvorima može igrati ključnu ulogu u rešavanju izazova pred nama, od stabilnosti mreže preko dekarbonizacije do sigurnosti snabdevanja", ističe Sikela.
"Zelena" udruženja za zaštitu sredine jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti sredine.
Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže kako lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.
"Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane ne mogu brzo da se grade pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna", tvrdi on.
Četvrtina evropske energije iz nuklearnih izvora
Zvaničnici EU-a poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.
EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.
Inicijativa spada u evropski zeleni plan, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, startapove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.
Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, a odobreni su pilot-projekti u Češkoj, Poljskoj i Francuskoj.
Nuklearna energija je prošle godine činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.
Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produživanje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac.
Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori ekološki prihvatljive energije (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalisani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.
Nova energetska realnost
Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.
Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.
"Znamo da je to ekološki izvor energije, što znači da možemo ispuniti evropske klimatske ciljeve, ali je takođe i obilan izvor energije", rekao je belgijski ministar energetike Matje Bije.
Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.
Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno se fokusirajući na modularnu tehnologiju.
Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori. Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.
Poljska, koja je zavisna od uglja, započela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.
Pročitaj još
I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.
Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti ulaganja u iskorišćavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.
Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu napraviti fuzijske elektrane koje bi bile gotovo potpuno "zelene", ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle da izazovu nuklearnu katastrofu poput Černobilja.
Veruje se da će prva takva elektrana s radom početi za tridesetak godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
MUP Bugarske: Ne tražimo Mihailovu, bugarski državljanin ne može biti izručen drugoj državi
14.10.2026.•
0
Mistarstvo unutrašnjih poslova Bugarske saopštilo je danas da ne postupa po međunarodnoj poternici koje je raspisala Severna Makedonija za Ivom Mihailovom iz Kočana.
Petoro uhapšenih u Norveškoj zbog sumnje na prevare s NATO ugovorima, pretresi u Nemačkoj i Rumuniji
14.10.2026.•
0
U Norveškoj je uhapšeno pet osoba, a u Nemačkoj i Rumuniji su izvršeni pretresi u okviru istrage sumnji na prevaru i podmićivanje u vezi sa ugovorima za brodove koji se koriste u misijama NATO-a.
Mađarski parlament ukinuo Orbanove mere protiv LGBTQ zajednice
14.10.2026.•
8
Aktivsti LGBTQ zajednice i borci za ljudska prava pozdravili su što je mađarski parlament izglasao izmene zakona o zaštiti dece i ukinuo mere koje stigmatizuju gej i transrodne osobe.
Mask bez upozorenja ograničio rad Starlinka: Propalo više ukrajinskih vojnih misija
14.10.2026.•
4
SpaceX Ilona Maska uveo je ograničenje rada satelitskog internet sistema Starlink na uređajima koji se kreću brzinom većom od 100 m/h, odnosno 160 km/h, a da o tome nije prethodno obavestila ukrajinske odbrambene snage.
Rusija ukida bezvizni režim Crnoj Gori
14.10.2026.•
13
Građanima Crne Gore biće potrebne vize za ulazak u Rusiju i to zbog odluke Podgorice da ukine bezvizni režim za ruske državljane, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Zbog ubistva Tupaka, Duan Dejvis osuđen na 40 godina zatvora
13.10.2026.•
0
Duan "Kifi Di" Dejvis osuđen je na kaznu zatvora od 40 godina do doživotnog zatvora zbog organizovanja ubistva američkog repera Tupaka Šakura 1996. godine.
Operisan papa: Ima rak pluća, ali je procedura uspešno završena
13.10.2026.•
1
Operacija pape Lava XIV potvrdila je da on ima rak pluća i uklonjen mu je donji režanj desnog plućnog krila, saopštio je večeras Vatikan.
U Velikoj Britaniji učenice traže zabranu školskih uniformi u porno-filmovima
13.10.2026.•
1
Školske uniforme su uobičajena odeća u pornografskim video-snimcima. Sada, engleske učenice žele to da promene i pokrenule su peticiju.
Orban negira da je naložio zaplenu ukrajinskih vozila koja su prevozila 82 miliona dolara
13.10.2026.•
0
Bivši mađarski premijer Viktor Orban negirao je da je ranije ove godine naložio nadležnim organima da zaplene dva ukrajinska vozila, koja su prevozila 82 miliona dolara u gotovini i zlatu.
Andrija Mandić ostaje predsednik Skupštine Crne Gore
13.10.2026.•
1
Skupština Crne Gore nije podržala predlog opozicije za smenjivanje predsednika Skupštine Andrije Mandića.
Bugarski ambasador pozvan na razgovor zbog načina na koji je u Sofiji dočekana Iva Mihajlova
13.10.2026.•
5
Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije danas je pozvalo bugarskog ambasadora u Skoplju Željazka Radukova zbog načina na koji je Iva Mihajlova iz Kočana dočekana u Sofiji.
Anketa: Većina Amerikanaca misli da Tramp profitira koristeći funkciju predsednika
13.10.2026.•
3
Većina Amerikanaca misli da Donald Tramp profitira koristeći svoju funkciju, na neetički ili ilegalan način.
Albanija danas zatvara jedno poglavlje sa EU, Moldavija i Ukrajina otvaraju po dva
13.10.2026.•
8
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da će danas biti zatvoreno još jedno poglavlje sa Albanijom i otvorena po dva sa Moldavijom i Ukrajinom, nakon što je Crna Gora dan ranije zatvorila tri poglavlja.
Dva bugarska broda pogođena dronovima, jedan potopljen
13.10.2026.•
5
Dva broda pogođena su dronovima kod bugarske crnomorske obale, a jedan od njih je potopljen, rekao je jutros bugarski premijer Rumen Radev i ocenio te napade nedopustivim.
Tramp: Možda smo otišli predaleko u ciljanju iranskog rukovodstva - ne znamo sa kim pregovaramo
13.10.2026.•
2
Predsednik Donald Tramp izjavio je da su SAD "možda otišle predaleko" u ciljanju iranskog rukovodstva, navodeći da Vašington sada ima poteškoća da utvrdi sa kim može da pregovara.
Muškarac pao sa rolerkostera i poginuo u zabavnom parku u Džordžiji
13.10.2026.•
0
Muškarac je poginuo, a nekoliko drugih osoba je povređeno u incidentu na rolerkosteru "Golijat" u zabavnom parku "Siks Flegs Over Džordžija" kod Atlante, saopštila je policija.
Ilon Mask potrošio oko 366 miliona dolara na međuizbore u SAD
13.10.2026.•
1
Ilon Mask je do sada potrošio oko 366 miliona dolara na međuizbore, od čega 276 miliona od jula, pokušavajući da pomogne republikancima da zadrže kontrolu nad Kongresom.
Hakeri podigli temperaturu frižidera u supermarketima na 50 stepeni: Hrana se pokvarila, izbili požari
13.10.2026.•
6
Hakeri su tokom noći podigli temperaturu u mnogim rashladnim uređajima u francuskim supermarketima na 50 stepeni Celzijusa, i izazivali su požare i gubitke hrane u nekoliko stotina prodavnica širom zemlje.
Crna Gora zatvorila još tri pregovaračka poglavlja
12.10.2026.•
10
Crna Gora je danas na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu zatvoriti još tri poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, što je 21 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja.
EU usvojila novi set sankcija protiv Rusije: Na meti više od 1.500 kompanija i osoba
12.10.2026.•
5
Savet EU usvojio je restriktivne mere protiv 826 kompanija i 743 osoba iz ruskog vojnog i industrijskog kompleksa kao odgovor na kontinuiranu i eskalirajuću agresiju Rusije na Ukrajinu.
Nobelova nagrada za ekonomiju dvojici naučnika za rad o makroekonomskoj stabilizaciji
12.10.2026.•
1
Američki ekonomisti Robert I Hol i Majkl Vudford dobili su Nobelovu nagradu za ekonomiju za rad na mikroekonomskim osnovama i makroekonomskoj stabilizaciji, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu.
Komentari 5
Nematroškazaoružje
Dr. Dabic
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar