SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Foto: Beta/AP (Vahid Salemi)
SAD i Izrael su od samog početka jasno dali do znanja šta žele da postignu svojim ratom protiv Irana - da eliminišu svaku dalju nuklearnu ili konvencionalnu vojnu pretnju iz Teherana i uklone oslabljeni režim mula s vlasti, navodi Dojče vele.
Nijedna zemlja nema više iskustva s takozvanim operacijama "promene režima" od Sjedinjenih Država: prema jednoj studiji, samo tokom Hladnog rata (1947–1989) SAD su preduzele 72 pokušaja promene ravnoteže moći u inostranstvu u svoju korist. To su bile pretežno (u 64 slučaja) tajne obaveštajne operacije - s uspehom od oko 40 odsto.
Tako je 1953. američka CIA, zajedno s britanskim MI6, uspela da svrgne tadašnjeg iranskog premijera Mohameda Mosadeka. Ipak, kao rezultat toga, šah Mohamed Reza, koji je nakon Mosadeka preuzeo vlast, sve je više doživljavan kao "sluga SAD" i svrgnut je u Islamskoj revoluciji 1979. godine. Teokratski i sve represivniji režim uspostavljen u to vreme sada je u fokusu aktuelnih vazdušnih napada.
Dojče vele donosi pregled odabranih tajnih ili otvorenih operacija promene režima u koje su bile uključene SAD.
Libija (2011)
Kada je 2011. godine takozvano "Arapsko proleće" podstaklo nade za promene širom Severne Afrike, i u Libiji je počeo da raste otpor protiv dugogodišnjeg vladara Muamera el Gadafija. SAD, pod predsednikom Barakom Obamom, vrlo brzo su stale na stranu njegovih protivnika, takozvanog Nacionalnog prelaznog veća.
SAD, Francuska i Velika Britanija pokrenule su vazdušne napade - ubrzo pod okriljem operacije NATO "Ujedinjeni zaštitnik". U oktobru su američki dronovi i jedan francuski borbeni avion napali Gadafijev konvoj, da bi dotadašnjeg vlada potom ubili borci Prelaznog veća.
Danas, gotovo 15 godina kasnije, Libija je i dalje politički fragmentirana i obeležena masovnom nestabilnošću.
Irak (2003)
Prvog maja 2003, nekoliko nedelja nakon svrgavanja diktatora Sadama Huseina, tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš proglasio je kraj rata u Iraku: "Misija izvršena", pisalo je na transparentu iza njegovog podijuma na palubi nosača aviona "Abraham Linkoln".
"Prelaz iz diktature u demokratiju zahtevaće vreme, ali vredi svakog truda. Naša koalicija ostaće dok se naš posao ne završi. Tada ćemo otići i ostaviti za sobom slobodan Irak", rekao je Buš.
Ipak, okupacija koja je usledila nije donela ni mir ni stabilnost: institucije države su oslabljene, a susedni Iran podržavao je šiitske milicije koje su se sve žešće borile protiv sunitskih jedinica. U vakuumu moći, teroristička grupa ISIS uzdigla se u moćnog igrača, dodatno destabilizujući Irak, Siriju i kompletan region.
Američki istoričar Džozef Stib smatra da su Amerikanci tada imali pogrešan utisak da će vrednosti liberalne demokratije prevladati.
"Verovali su da će režime poput iračkog biti relativno lako zameniti nakon što budu srušeni", kaže Stib.
Avganistan (2001)
Još jedan rat usmeren na promenu režima povezan je s bivšim predsednikom Džordžom V. Bušom: samo četiri nedelje nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, američka vojska pokrenula je u Avganistanu operaciju "Trajna sloboda". Postojeći talibanski režim brzo je svrgnut, ali i tu je nova vlada koju su podržavale SAD uspela da održi svoju vlast samo ograničeno vreme.
Nakon što su međunarodne snage, u kojima je učestvovala i Nemačka, smanjile broj svojih vojnika 2014. godine, talibani su postepeno počeli ponovo da jačaju. Izvodili su napade i sve više slabili vladu nacionalnog jedinstva.
U poslednjoj godini svog prvog mandata, Donald Tramp postigao je sporazum s talibanima o povlačenju preostalih američkih trupa, koje zauzvrat nije trebalo da budu napadnute.
Odmah nakon povlačenja poslednjih preostalih američkih trupa pod vođstvom Džoa Bajdena 2021. godine, talibani su ponovo preuzeli potpunu kontrolu i vratili se političkom sistemu koji je bio na snazi i pre američke invazije.
Panama (1989)
U 1980-ima Panamom je vladao diktator Manuel Norijega. On je godinama bio na platnom spisku CIA, pre nego što je postao teret za američku vladu usred afere Iran-Kontra. Pod njegovom vlašću, Panama je bila centar trgovac drogom. Uz to, SAD su strahovale da neće igrati nikakvu ulogu u planiranom proširenju Panamskog kanala.
U maju 1989. opozicioni političar Giljermo Endara pobedio je na predsedničkim izborima - ali je Norijega odbio da prizna rezultate izbora. Tokom 1989. situacija je eskalirala, sve dok američki predsednik Džordž H. V. Buš nije u decembru naredio vojnu operaciju "Pravedni uzrok" kako bi se Norijega uklonio s vlasti.
Dvadesetog decembra Endara je postavljen za predsednika, a dve nedelje kasnije, Norijega se predao. Nakon toga je odslužio razne zatvorske kazne u SAD, Francuskoj i Panami. Umro je 2017. Troškovi vojne operacije kasnije su procenjeni na 331 milion američkih dolara.
Grenada (1983)
Od 1979. karipska država Grenada sve se jasnije politički povezivala sa Sovjetskim Savezom. Kada je tadašnji premijer Moris Bišop pokušao da umiri SAD, svrgnut je i ubijen od strane vojnih snaga.
U tom kontekstu, američki predsednik Ronald Regan, uz podršku nekoliko karipskih država, pokrenuo je invaziju - uprkos žestokom otporu britanske vlade, koja je tu članicu Komonvelta smatrala delom sopstvene sfere uticaja.
Nakon povlačenja američkih trupa, kraljica Elizabeta II imenovala je prelaznu vladu.
Dominikanska Republika (1965)
Nakon nekoliko pučeva, Dominikanska Republika bila je na ivici građanskog rata 1965. godine. Nakon glasanja Organizacije američkih država, američki predsednik Lindon B. Džonson pokrenuo je invaziju.
Primarni cilj bio je zaštiti američke građane. Nezvanično, međutim, to je bilo i sprečavanje nastanka "druge Kube", socijalističke države u neposrednoj blizini, usred Hladnog rata. Sa do 44.400 vojnika, SAD su obezbedile da njima prihvatljiv vođa preuzme vlast.
Pročitaj još
Poseban slučaj - Venecuela
Najnovija potencijalna "promena režima" toliko je sveža da konačna procena još nije moguća: početkom januara 2026. američki predsednik Tramp naredio je otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njemu će u Njujorku biti suđeno po optužbama za "narkoterorizam".
U Venecueli je vlast preuzela njegova bivša zamenica Delzi Rodriges. Iako je ona deo Madurovog režima, Tramp je najavio da namerava s njom da sarađuje, a SAD bi trebalo da dobiju pristup ogromnim rezervama nafte te južnoameričke zemlje.
Međutim, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, koja podržava Trampa, Marija Korina Mačado, takođe je nedavno objavila svoju nameru da se vrati u Venecuelu i povede zemlju prema demokratiji. Dva meseca nakon ove ciljane američke intervencije ostaje nejasno u kom će se smeru zemlja razvijati.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Naučnici upozoravaju: Vremenske prilike u 2026. bi mogle da budu još ekstremnije
29.04.2026.•
0
Evropa je tokom 2025. zabeležila jednu od najtoplijih godina u istoriji, dok naučnici upozoravaju da bi 2026. mogla da bude još toplija zbog očekivanog jačeg El Ninja.
Britanija proteruje ruskog diplomatu kao odgovor na rusko proterivanje britanskog diplomate
29.04.2026.•
0
Velika Britanija proterala je jednog ruskog diplomatu kao recipročnu meru zbog toga što je Moskva nedavno proterala jednog britanskog diplomatu, ali i zbog kampanje blaćenja koja je usledila.
Peter Mađar najavio objavljivanje tajnih dosijea službi bezbednosti
29.04.2026.•
4
Budući premijer Mađarske Peter Mađar najavio je kada će ispuniti jedno od najvažnijih obećanja promene režima.
Peking od petka zabranjuje kupovinu i korišćenje dronova
29.04.2026.•
1
U Pekingu od petka, 1. maja stupa na snagu mera kojom se zabranjuje kupovina i korišćenje dronova u tom gradu.
Nemački turista umro od ujeda kobre tokom predstave u Hurgadi
29.04.2026.•
4
Turista iz Nemačke (57) preminuo je nakon što ga je ujela kobra tokom predsstave sa zmijama u luksuznom odmaralištu u Hurgadi (Egipat).
Rusija planira paradu u Moskvi 9. maja, ali bez vojne tehnike
29.04.2026.•
3
Rusija će obeležiti pobedu nad nacističkom Nemačkom idućeg meseca vojnom paradom na Crvenom trgu u Moskvi ali bez izlaganja vojne tehnike s obzirom na operacionalnu sitauciju u ratu u Ukrajini.
Tramp potapšao kralja Čarlsa po ramenu: Polemike oko toga da li je prekršio protokol
28.04.2026.•
4
Donald Tramp i prva dama Melanija Tramp ugostili su kralja Čarlsa i kraljicu Kamilu tokom njihove državne posete, a nije trebalo dugo da američki predsednik bude optužen za kršenje kraljevskog protokola.
Orban ponudio ostavku na funkciju predsednika Fidesa
28.04.2026.•
1
Odlazeći mađarski premijer Viktor Orban ponudio je ostavku na funkciju predsednika Fidesa. Na stranačkoj skupštini, koja je zakazana za jun, biće odlučeno da li će ona biti prihvaćena.
Buknule teorije zavere o napadu tokom događaja na kom je bio Tramp: I levi i desni sumnjaju
28.04.2026.•
0
Reč "namešteno" ("staged") proširila se društvenim mrežama nakon napada na večeri Udruženja dopisnika iz Bele kuće, kojoj je prisustvovao američki državni vrh.
Informacije FBI dovele do hapšenja u Tetovu: Uhapšeni administratori nelegalnog onlajn tržišta
28.04.2026.•
0
Policija Severne Makedonije saopštila je da je u Tetovu uhapsila dva administratora nelegalnog onlajn tržišta OLVX, na osnovu informacija dobijenih od američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).
Mađar: Sijarto je izdao Mađarsku, nećemo podržati njegov izbor za potpredsednika Parlamenta
28.04.2026.•
15
Stranka Tisa neće podržati izbor dosadašnjeg ministra spoljnih poslova Petera Sijarta za zamenika predsednika Parlamenta, kaže budući premijer Peter Mađar.
VIDEO Sudar dva voza u Indoneziji: 14 mrtvih, više od 80 povređenih, neki još zarobljeni među vagonima
28.04.2026.•
0
Najmanje 14 osoba je poginulo, a 84 su povređene u sudaru dva voza u blizini Džakarte u Indoneziji.
Tramp traži da ABC i Dizni otpuste Džimija Kimela jer je rekao da je Melanija "udovica u iščekivanju"
28.04.2026.•
5
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je televiziju "ABC" i kompaniju vlasnicu Dizni da otpuste voditelja i domaćina emisije "Uživo" (Live!) Džimija Kimela zbog njegovih neprimerenih komentara.
U Pjongjangu otkriven spomenik vojnicima Severne Koreje poginulim u Ukrajini
27.04.2026.•
6
Lider Severne Koreje Kim Džong Un i ministar odbrane Rusije Andrej Belousov su danas u Pjongjangu otkrili spomenik Severnokorejcima poginulim u na ruskoj strani u ratu u Ukrajini.
Merc: Ukrajina će možda morati da prihvati gubitak dela teritorije
27.04.2026.•
5
Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je danas da bi Ukrajina možda morala da prihvati da delovi njene teritorije mogu da ostanu van kontrole Kijeva na osnovu buduceg mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Kol Tomas Alen optužen za pokušaj ubistva Donalda Trampa u subotu
27.04.2026.•
0
Čovek, za kojeg američke vlasti kažu da je, naoružan pištoljima i noževima, pokušao da upadne na večeru Udruženja izveštača iz Bele kuće, optužen je za pokušaj ubistva predsednika SAD Donalda Trampa.
Nemački kancelar: SAD su ponižene i nemaju strategiju u sukobu sa Iranom
27.04.2026.•
4
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da iransko rukovodstvo u tekućem sukobu "ponižava" SAD.
Počela bežanija mađarskih oligarha nakon poraza Orbana: Žure da premeste bogatstvo
27.04.2026.•
34
Duž obala Dunava vest da je era Viktora Orbana došla do kraja pokrenula je višesatnu proslavu. Za neke, međutim, ubedljiv poraz pokrenuo je paničnu trku, piše Gardijan.
Vojni izdaci u svetu porasli na blizu 3.000 milijardi dolara
27.04.2026.•
3
Globalni vojni izdaci dostigli su 2.887 milijardi dolara u 2025. godini, što predstavlja realno povećanje od 2,9 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Tramp o pucnjavi u hotelu: Nisam bio zabrinut, napadač je bolestan čovek
27.04.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nije bio zabrinut tokom napada u subotu uveče na večeri sa dopisnicima Bele kuće i ocenio da je napadač bolesna osoba.
Rumunija uvela kaznu doživotnog zatvora za femicid
27.04.2026.•
5
Rumunski predsednik Nikušor Dan potpisao je zakon usmeren na borbu protiv femicida, kojim se prvi put uvodi taj koncept u nacionalno zakonodavstvo i predviđa kazna doživotnog zatvora.
Komentari 8
nesto za dnevnik
Gradjanin rodjen u nekoj takvoj drzavi treba da zivi u uverenju da je zrtvovan za neki visi cilj, da je njegov nesrecan zivot rezultat nekakvih belosvetskih zavera, ali da ipak zivi u slobodi (posto i ne zna kako sloboda izgleda). Dok se elita tih drzava neometano bogati nelegalnim biznisima, proizvodi nepravdu medju gradjanima i progoni svakoga ko bi tu nesto da menja, zavadja ih sa susedima. Sve su ovo drzave kojima je sopstveni gradjanin bio veci neprijatelj od nekoga spolja. Te vojne intervencije su dolazile tek na kraju kada su se stvari debelo otimale kontroli i dugo trajale.
Osim toga ja bi na ovaj spisak dodao jos neke.
GileNS
Стојан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar