Spor oko vode u Nemačkoj zbog Ilona Maska
Brandenburg postaje sve suvlji. Istovremeno, industrijski projekti poput Tesle, Red Bula i planirane eksploatacije bakra troše velike količine vode. Postavlja se pitanje hoće li je u budućnosti biti dovoljno za privredu.
Foto: Pixabay
Za Petru Lizenfeld klimatske promene počinju doslovno pred kućnim pragom, piše Dojče vele. Ona već godinama posmatra kako nivo podzemnih voda u njenom rodnom Barutu opada.
Danas u bašti mora mnogo više da zaliva nego ranije, a neka od njenih omiljenih stabala u okolini potpuno su se osušila. I polja su, kaže, vidno suvlja nego nekada.
Istovremeno, dve kompanije žele da povećaju zahvatanje vode kako bi proširile proizvodnju pića.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje: da li će vode biti dovoljno za sve?
Red Bul i voda iz Baruta
U gradiću Barutu, oko 60 kilometara južno od Berlina, još od devedesetih godina puni se mineralna voda. Početkom 2023. godine pogon su preuzeli Red Bul i austrijski proizvođač pića Rauh.
Te kompanije sada žele da prošire proizvodnju izgradnjom nove fabrike limenki i dodatnih postrojenja unutar zaštićenog vodnog područja.
Vodocrpilište u Barutu ima dozvolu da godišnje zahvata unapred određenu količinu podzemne vode. Od toga je već sada 92 odsto rezervisano za Red Bul i Rauh, dok preostalih osam odsto ostaje za snabdevanje pijaćom vodom oko 4.300 stanovnika.
Kompanije imaju pravo da godišnje koriste količinu vode dovoljnu za snabdevanje oko 57.000 ljudi. Koliko vode zaista troše nije javno poznato.
Nekadašnji gradonačelnik Peter Ilk, koji važi za jednog od glavnih zagovornika industrijskog razvoja regiona, ne vidi problem.
"Snabdevanje stanovništva uvek je imalo prioritet. Tako piše i u svim ugovorima", kaže Ilk.
Prema njegovom mišljenju, nije neobično što industrija troši znatno više vode od domaćinstava.
Stručnjaci traže nove studije
Hidrogeološkinja Irina Engelhart sa Tehničkog univerziteta u Berlinu situaciju vidi drugačije. Ona upozorava da se sadašnja vodna prava zasnivaju na studijama iz devedesetih godina. Od tada su se značajno promenili nivoi podzemnih voda, obnavljanje vodnih rezervi i način korišćenja zemljišta.
"Sa određenom zabrinutošću posmatram razvoj situacije sa vodama u Brandenburgu", kaže Engelhart. Prema njenim rečima, pokrajinske vlasti precenjuju količinu vode koja je zaista dostupna. Zajedno sa građanskim inicijativama traži izradu novih i nezavisnih studija.
Dodatne kritike izaziva činjenica da su vlasti delove dokumentacije o monitoringu podzemnih voda zatamnile. Zvanično objašnjenje je zaštita lokacija bunara iz kojih industrija crpi vodu.
Međutim, deo stanovnika sumnja da se time skrivaju i podaci o promenama nivoa podzemnih voda.
"Pitam se zašto ne može biti više transparentnosti ako je sve u redu", kaže Petra Lizenfeld, "Zašto javnost ne sme da zna?".
Nije poznato ni koliko tačno Red Bul i Rauh plaćaju pravo da dnevno crpe do sedam miliona litara podzemne vode.
Za istraživača suša Andreasa Marksa to predstavlja problem. "Voda je prema zakonu opšte dobro i ne može biti ničije vlasništvo. Zato bi sve odluke i ugovori morali da budu javno dostupni", smatra on.
Pročitaj još
Brandenburg postaje sve suvlji
Da li Brandenburg ostaje bez vode? Prema mišljenju stručnjaka, još ne.
"Nemačka, pa i Brandenburg, i dalje su područja bogata vodom", kaže Marks, koji vodi "Monitor suše" pri Helmholcovom centru za istraživanje životne sredine.
Problem nije trajna nestašica, već sve češći višegodišnji sušni periodi.
Od velikih suša koje su počele 2018. godine podzemne vode na mnogim područjima više ne uspevaju da se dovoljno obnove. Više temperature i pojačano isparavanje dodatno pogoršavaju situaciju.
"Sistem se menja", upozorava Engelhart. "Postoje područja u kojima je nivo podzemnih voda za poslednjih 20 godina pao i do dva metra".
To je posebno ozbiljno jer se čak 95 odsto pijaće vode u Brandenburgu dobija upravo iz podzemnih izvora.
Posledice su vidljive i na jezerima. Hajke Kristof, koja više od tri decenije živi pored Malog Kolpinskog jezera, kaže da danas nedostaje i do metar i po vode.
"I kada se vidi vodena površina, često ima samo 20 do 30 centimetara vode", kaže ona.
Koliko vode traži zelena tranzicija?
Samo nekoliko kilometara istočno nalazi se Teslina "gigafabrika" u Grinhajdeu. Ta fabrika električnih automobila ima dozvolu da godišnje koristi do 1,4 miliona kubnih metara vode. Istovremeno planira povećanje proizvodnje na čak 7.500 vozila nedeljno.
Mnogi stanovnici pitaju se zašto se građani godinama pozivaju na štednju vode, dok industrijski projekti nastavljaju da rastu.
"Mnoge škole i vrtići nisu mogli da budu izgrađeni, jer nije bilo dovoljno vode", kaže stanovnica Manu Hojer.
Marks objašnjava da ograničenja najčešće pogađaju upravo građane.
"Privatne korisnike najlakše je ograničiti. Industrija se mnogo ređe suočava sa restrikcijama jer je teško proceniti ekonomske posledice takvih odluka".
Bakar za energetsku tranziciju – ali uz rizike
Dodatni izazovi mogli bi da se pojave kod Špremberga, gde je planirano otvaranje rudnika bakra na dubini do 1.200 metara.
Bakar je ključna sirovina za elektroenergetsku mrežu, električne automobile i obnovljive izvore energije.
Geotehničar Mihael Fajfer upozorava da voda iz rudnika sadrži velike količine soli i sumpora.
"Postrojenje za prečišćavanje koje je trenutno planirano ni približno nije dovoljno za posao koji bi trebalo da obavi", kaže Fajfer.
Prečišćena voda trebalo bi da se ispušta u reku Šprevu, koja potom teče prema Berlinu. Ta reka je već opterećena posledicama dugogodišnje eksploatacije lignita.
Sa gašenjem uglja do 2038. godine situacija bi mogla dodatno da se pogorša.
Stručnjaci procenjuju da bi tokom sušnih leta Špreva mogla da nosi svega četvrtinu današnje količine vode.
Trka za vodnim resursima
Rudarstvo, industrija i klimatske promene sve više povećavaju pritisak na vodne resurse Brandenburga.
Jedno od mogućih rešenja je veštačko obnavljanje podzemnih voda. Ideja je da se višak vode iz kišnih perioda skladišti pod zemljom i koristi tokom suša.
Irina Engelhart istražuje gde bi takav sistem mogao da funkcioniše, prenosi Dojče vele.
"Postoje oblasti u Brandenburgu, uključujući i područje oko Tesle, gde bi veštačka obnova podzemnih voda mogla da pokrije gotovo celokupne potrebe za pijaćom vodom", kaže ona.
Ali za to je, pre svega, potrebna dovoljna količina vode.
Za istraživača suša Andreasa Marksa ključno pitanje glasi: kako u dugotrajnim sušnim periodima raspodeliti vodu između stanovništva, poljoprivrede, prirode i industrije?
Nemačka za sada nema jasan odgovor. Čak ni pojam „suša“ još nije definisan u Zakonu o vodnom gazdovanju.
Zato se Brandenburg suočava sa izazovom koji postaje sve važniji širom sveta: kako u vremenu klimatskih promena upravljati sve vrednijim resursom kao što je voda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Mađarska opet blokirala Ukrajinu na putu ka EU
02.09.2026.•
3
Mađarska je ponovo odbila da odobri otvaranje klastera 2 i 3 za Ukrajinu, na prvom sastanku nakon letnje pauze Radne grupe Saveta EU za proširenje i zemlje koje pregovaraju o pristupanju EU, prenela je Ukrajinska pravda.
SAD nastavile napade na Iran
01.09.2026.•
1
Američka vojska saopštila je danas da napada ciljeve u Iranu dok se neprijateljstva ponovo rasplamsavaju nakon mesec dana bez vojne akcije.
EU osudila rusko prisustvo na sastanku G20 u SAD
01.09.2026.•
4
Evropska unija (EU) ocenila je danas da je neprikladno prisustvo ruskog zvaničnika na sastanku G20 u organizaciji SAD u Ešvilu.
Većina Amerikanaca protivi se Trampovoj odluci da preimenuje jezero Ontario
01.09.2026.•
2
Većina Amerikanaca protivi se odluci predsednika Donalda Trampa da preimenuje jezero Ontario, koje se nalazi na granici između SAD i Kanade, u "Jezero Amerika", rezultati su ankete Ipsosa.
Na godišnjicu početka Drugog svetskog rata: Predsednik Poljske zahteva reparacije od Nemačke
01.09.2026.•
4
Poljski predsednik Karol Navrocki je u Gdanjsku na godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata zatražio od Nemačke reparacije i odštetu zbog zločina tokom tih ratnih godina.
Dvejn Dejvis proglašen krivim za ubistvo Tupaka, preti mu doživotni zatvor
01.09.2026.•
1
Porota suda u Las Vegasu proglasila je krivim Dvejn Kita Dejvisa (63), poznatog kao Kefe D, za organizovanje ubistva američkog repera Tupaka Šakura 1996. godine, prenosi Njujork tajms.
Tramp traži da i Apple promeni svoje mape: Jezero Ontario u "Jezero Amerika"
01.09.2026.•
2
Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od kompanije Apple da promeni naziv jezera Ontario u "Jezero Amerika" u svojoj aplikaciji sa mapama, izjavio je visoki zvaničnik njegove administracije.
"Velika pobeda za Trampa": Sud mu dopustio da nastavi izgradnju balske dvorane
01.09.2026.•
0
Američki Vrhovni sud je odlučio da može da se nastavi izgradnja ogromne balske dvorane u Beloj kući, odbacujući prigovor Nacionalnog fonda za očuvanje istorijskih spomenika.
Osumnjičeni za trostruko ubistvo u Danilovgradu izvršio samoubistvo kada ga je policija opkolila
01.09.2026.•
2
Mihailo Nikolajevič Šabunjin (30), koji je osumnjičen da je ubio tri muškarca u strelištu "Češka zbrojevka" kod Danilovgrada, izvršio je samoubistvo kada ga je policija opkolila u šumi iznad Herceg Novog.
U Crnoj Gori 1. i 2. septembar proglašeni za Dane žalosti zbog trostrukog ubistva u Danilovgradu
31.08.2026.•
0
Vlada Crne Gore, zbog trostrukog ubistva u Danilovgradu, proglasila je 1. i 2. septembar za dane žalosti.
Na strelištu u Danilovgradu pronađena tri tela, sumnja se na ubistvo
31.08.2026.•
0
Na strelištu "Češka zbrojevka" u Danilovgradu su pronađena tela tri muškarca, saopšteno je iz crnogorske Uprave policije.
Francuska ekstremna desnica želi da uvede kaznu za nošenje muslimanskog vela
31.08.2026.•
2
Francuska ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje želi da uvede kaznu za nošenje muslimanskog vela ukoliko pobedi na izborima, prenela je danas francuska onlajn BFMTV.
Dodik: Zbog objava o Mladiću 55.000 krivičnih prijava protiv građana Republike Srpske
31.08.2026.•
18
Lider vladajuće koalicije u Republici Srpskoj Milorad Dodik izjavio je da je protiv građana tog entiteta, zbog objava povodom smrti haškog osuđenika Ratka Mladića, podneto 55.000 prijava Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.
Komitet stručnjaka UN traži reparacije za ropstvo i kolonizaciju Afrike
31.08.2026.•
3
Države koje su učestvovale u transatlantskoj trgovini robljem i kolonizaciji Afrike dužne su da isplate finansijsku naknadu štete nastale time.
Stanovništvo Italije će se smanjiti za četiri miliona do 2050. godine
31.08.2026.•
1
Broj stanovnika Italije će se do 2050. godine smanjiti za gotovo četiri miliona, saopštila je nacionalna statistička služba ISTAT.
Uhapšen osimnjičeni za ubistvo i ranjavanja na rejv žurci u Švajcarskoj
31.08.2026.•
1
Osumnjičeni za pucnjavu na rejv žurci u švajcarskom gradu Arau, u kojoj je ubijena jedna osoba, uhapšen je, saopštila je policija.
Otkrivena Vacap čet grupa korišćena za slanje novca kriminalnim i terorističkim grupama
31.08.2026.•
0
Čet grupa na društvenoj mreži Vacap korišćena je za slanje više stotina miliona evra širom sveta za finansiranje organizovanog kriminala i ekstremizma bez ikakvog traga.
Prevaranti iz Severne Koreje kradu podatke preko lažnih intervjua na LinkedIn-u
31.08.2026.•
0
Italijanska Nacionalna agencija za sajber bezbednost oglasila je uzbunu sredinom avgusta povodom toga što lažni regruteri kontaktiraju stručnjake putem LinkedIn-a.
Broj stradalih u potonuću trajekta kod Kipra povećan na osam, uhapšeni kapetan i posada
31.08.2026.•
0
Broj poginulih u brodolomu putničkog trajekta Filo džet kod severne obale Kipra povećan je na osam, saopštio je ministar transporta nepriznatog Severnog Kipra (TRSK) Erhan Arikli, dok se još 18 ljudi vode kao nestali.
Google Maps sproveo Trampovu odluku za korisnike u SAD: Jezero Ontario preimenovano u Jezero Amerika
31.08.2026.•
9
Aplikacija Google Maps promenila je naziv jezera Ontario u "Jezero Amerika" za korisnike u SAD, kako bi se uskladila sa izvršnom uredbom predsednika Donalda Trampa o preimenovanju jezera, saopštila je kompanija Google.
VIDEO: Direktor škole u poslednji čas spasao 900 učenika od bujičnih poplava u Nepalu
31.08.2026.•
2
Direktor jedne škole u Nepalu, Radžendra Davadi, evakuisao je 900 dece iz te ustanove trenutak pre nego što je smrtonosni vodeni talas pogodio njihov grad tokom razornih bujičnih poplava.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar