FOTO: Ko sve danas slavi Božić

Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril služio je liturgiju u centralnom hramu Hrista Spasitelja u Moskvi kojoj je prusustvovao i premijer Dmitrij Medvedev sa suprugom Svetlanom, kao i mnogi visoki državni funkcioneri. Mere bezbednosti oko pravoslavnih hramova i manastira u Moskvi znatno su povećane u nedelju uveče.

U Božićnoj poslanici, patrijarh Kiril pozvao je na milosrđe i toleranciju, na vršenje dobrih dela kako bi se stvarnost makar malo izmenila na bolje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin prisustvovao je liturgiji u selu Ljesnoe, u Krasnodarskom kraju, u blizini Sočija, gde se nalazi njegova rezidencija. Čestitajući Božić pravoslavnim vernicima i svim Rusima, Putin je kazao da je to praznik koji vekovima objedinjuje oko duhovno-moralnih vrednosti koje su igrale posebnu ulogu u istoriji Rusije i služe kao oslonac društva.

Egipatski Kopti okupili su se u glavnoj katerali u Kairu na večernjem služenju koje je predvodio novi poglavar Tavadros Drugi. Koptima je ovo prvi Božić posle izbora islamiste Mohameda Morsija za predsednika i usvajanja novog Ustava za koji se smatra da naginje islamizmu. Morsi je čestitao Božić Tavadrosu, a na služenju su prisustvovali njegovi saradnici.

Patrijarh Irinej je sinoć u Hramu Svetog Save, u prisustvu velikog broja vernika, premijera Srbije Ivice Dačića i visokih državnih i verskih zvaničnika, služio božićnu liturgiju. Patrijarh Irinej zapalio je badnjak u nedelju uveče u beogradskoj Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog.

Svetom arhijerejskom liturgijom koja je održana u svim pravoslavnim hramovima na severu Kosova u ponedeljak je počela proslava Božića po julijanskom kalendaru. Posle bogosluženja pročitana je poslanica patrijarha srpskog Irineja i obavljena pričest onih koji su postili božićni post. U pratnji Kosovske policije građani su organizovano posetili hram svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice. Dolazak polaznika, domaćini su označavali pucnjima petardi. U domovima Srba na severu Kosova danas se priprema bogata trpeza a neizbežna tema je, iako je praznik, situacija u ovom delu Srbije. Želje su iste - da bude zdravlja, mira i da se problemi koji 13 godina muče građane, napokon reše.

Tradicionalno lomljenje božićne česnice biće organizovano danas u podne u Beogradu kod Terazijske česme. Pogača je teška oko 50 kilograma i u njoj su tri zlatna dukata. Tradicionalno lomljenje česnice u Beogradu ove godine se održava 22. put, a manifestaciju organizuje Unija pekara Srbije.

Svečanoj arhijerejskoj liturgiji u Zagrebu prisustvovali su predsednik Hrvatske Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović sa suprugama, a njihov ulazak i izlazak iz prepunog hrama Preobraženja Gospodnjeg vernici su pozdravili aplauzom. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan Pavlović rekao je da je dolazak hrvatskog državnog vrha na bogoslužje izuzetna radost, čast i ohrabrenje, i pozvao vernike na molitvu za mir, slogu i zajedništvo.

U brojnim pravoslavnim crkvama u BiH sinoć je paljen badnjak, a Odbor za međureligijsku saradnju BiH uputio je čestitku vernicima povodom Božića. "Božić kao praznik pomirenja zajednice, radosti porodice i toplog strujanja božanske ljubavi kroz ovaj svet, koja može da zagreje svaki dom i svako srce, oživljujući ih za život i radost, neka svakom čoveku obnovi nadu u beskrajnu Božiju ljubav", naveo je u božićnoj čestitki Odbor za međureligijsku saradnju u Zenici.

Božić se praznuje tri dana kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva. Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu. Vernici koji slave Božić dan započinju unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.

Od Božića do Bogojavljanja ljudi u Srbiji se pozdravljaju rečima "Hristos se rodi" i otpozdravljaju "Vaistinu se rodi". Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona.

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja". Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "svetom večerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - "banica". Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.