Fajfrić je rođen 15. februara 1942. godine u Berkasovu kod Šida gde je završio i osnovnu školu, a još kao dvanaestogodišnji učenik počeo je da igra rukomet. Godine 1957. upisuje Poljoprivrednu školu u Šapcu i nastavlja bavljenje sportom.
Sa uspehom se bavio i fudbalom kada je nastupao za FK Borac Šabac i rukometom. Nakon srednje škole upisuje Poljoprivredni fakultet u Zemunu i postaje igrač ekipe RK Mladost.
Nakon Mladosti prelazi u RK Crvenu Zvezdu, pa Dinamo iz Pančeva. Potom postaje član istorijske ekipe Crvenke koja predvođena Vladom Štenclom 1969. godine osvaja titulu šampiona Jugoslavije.
U sezoni 1969/70 stigli su do polufinala Kupa evropskih šampiona gde ih je izbacio Dinamo iz Berlina rezultatom 20:19. Godine 1973. prelazi u Metaloplastiku koja već u prvoj sezoni sa njim postaje član Prve savezne lige Jugoslavije i u najvišem rangu takmičenja je neprekidno 47 sezona.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 79 utakmica i osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kao i bronzane medalje na svetskim prvenstvima 1970. u Francuskoj i 1974. godine u Istočnoj Nemačkoj.
Po završetku igračke karijere ostao je veran rukometu i kao trener i sportski radnik dao nemerljiv doprinos radu i aktivnostima RK Metaloplastika i RK Medicinar.
Smatra se da je bio prvi vrhunski igrač koji je došao u RK Metaloplastiku i svojim znanjem i iskustvom bitno doprineo stvaranju generacije "šabačkih vanzemaljaca" i osvajanju dve titule prvaka Evrope kao i mnoštvu drugih klupskih, ali i reprezentativnih uspeha.
Poslednje godine života posvetio je aktivnostima u RK Medicinar i pomogao im u osvajanju prve titule prvaka države, ali i opstanku kluba u teškim vremenima i okupljanju što većeg broja mladih sportista. Kao veliki čovek i humanista nesebično je pomagao i klubove i mlade igrače jer rukomet je za njega bio nešto više od života.
Kao igrač ostaće upamćen kao vrhunski profesionalac, veliki borac i svetski priznati majstor igre u odbrani, ali i inovator i čovek koji je u rukometnu igru uneo niz novih elemenata.
Kao trener, sportski radnik, a pre svega kao veliki čovek ostaće upamćen po blagoj naravi, svojoj skromnosti i spremnosti da uvek i na svakom mestu pruži pomoć i ruku podrške svakome. Biće upamćen kao neko ko je svoje bogato znanje i iskustvo nesebično delio sa drugima.
Van sporta, kao diplomirani inženjer agronomije, najveći deo svog radnog veka proveo je u poljoprivrednoj službi Opštine Šabac.
Dobitnik je niza najviših priznanja, a 2017. godine dobio je priznanje za životno delo Šabac, dok je 2020. godine priznanje Ključ grada Šapca i time postao počasni građanin. Nosilac je nacionalnog priznanja Republike Srbije.
Iza njega su ostali ćerka Sandra Kolaković i sin Zoran Fajfrić, koji su od njega i pokojne majke Milke nasledili veliku strast prema rukometu.
Oboje su postali vrhunski sportisti i reprezentativci, a tim stopama je krenuo i unuk Aleksa aktuelni reprezentativac Srbije.
Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
Komentari 1
Nesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar