Šta će biti sa Radio Jugoslavijom?

Ako se ugasi Međunarodni radio Srbija (Radio Jugoslavija), kako je nezvanično iz Ministarstva kulture najavljeno, naša zemlja će izgubiti jedinu medijsku kuću koja na 12 svetskih jezika informiše svetsku javnost o nama.

To bi bilo isto kao da Vašington ukine Glas Amerike, Berlin Dojče vele, a London svetski servis Bi-Bi-Si, pišu Novosti.

Ovakve stanice svuda u svetu, uključujući novonastale države u regionu, zaštićene su kao ustanove od nacionalnog značaja, koje se bave javnom diplomatijom. A kod nas, kada država 30. juna izađe iz medija, Radio Jugoslavija će, po svemu sudući, otići u istoriju, a zaposleni, bez otpremnina - na ulicu. Ovo se događa u vreme kada bi trebalo da počnu pripreme za obeležavanje velikog jubileja - sledećeg marta navršava se 80 godina postojanja Radio Jugoslavije, medija starijeg čak i od Glasa Amerike.

"U vreme kada ostale evropske države pojačavaju medijske aktivnosti radi što boljeg predstavljanja u svetu, Srbija dobrovoljno odustaje od medijskog afirmisanja svojih interesa prema inostranstvu", kaže, za "Novosti", Milorad Vujović, direktor ovog radija. "Medijski zakoni urađeni po evropskim standardima, koji zahtevaju povlačenje države iz medija, nemaju utemeljenje kada je reč o našem radiju, jer 20 zemalja Evropske unije ima ovakav vid državnih radio-servisa i uopšte ne razmišlja o njihovom gašenju", kaže on.

Vujović navodi da je i u našem zakonu ostavljena mogućnost za postojanje državnog međunarodnog radija. Naime, predviđeno je da država može da osnuje servise za informisanje dijaspore i inostrane javnosti o događajima u Srbiji.

"Upravo to radimo.  I u tom smislu, nemamo konkurenciju u našem medijskom spektru. Zato smatram da bi trebalo pronaći način da opstanemo. Naziv Radio Jugoslavija zbunjuje obične građane. Većina misli da je to samo jedan od zaostalih repova države koje više nema. To, na neki način, u njihovim očima umanjuje značaj ovog medija", kaže on.

Zaposleni ne mogu da veruju da je Brisel, na čiju je inicijativu napravljen set medijskih zakona, tražio od srpskih vlasti da se ugasi Međunarodni radio Srbija. Oni se pitaju, ako je već tako, zašto se ne traži od Nemačke da se odrekne Dojče vele radija, od Velike Britanije Bi-Bi-Sija, od Amerike Glasa Amerike, od Kine radija Čajna internešnal, Rusije Radio Sputnjika... Slično je i u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, gde se radio-stanice finansiraju iz državnog budžeta.

"Gašenje jedine kratkotalasne radio-stanice u Srbiji bio bi veliki gubitak, naročito zbog toga što ona pruža značajne mogućnosti za predstavljanje zemlje u svetu. Naime, talasi Radio Jugoslavije dopiru do svih kontinenata, a mi smo promoteri Srbije", kaže Ivana Subašić, kolumnistkinja i novinarka na ovom radiju.

"Stranci žele da upoznaju autentičnu Srbiju. Interesuje ih privredni život, ekonomski razvoj, ali i istorija, tradicija, kultura, običiji i turistički potencijali. Upoznajemo ih sa tim i to - na njihovom maternjem jeziku. Tražili smo da se promeni naziv, ali to nije došlo na dnevni red. Uvek se govorilo o potrebi povlačenja države iz medija. Mi predstavljamo Srbiju i između sebe stanicu zovemo Međunarodni radio Srbija", dodaje Vujović.