O predsedniku srpske Vlade, poznatije kao "Vlada narodnog spasa", mišljenja su najčešće oprečna. Činjenica da mu nikada nije suđeno, stvara dodatnu konfuziju unutar javnosti.
Kod mladih je primetan deficit znanja iz istorije, zbog čega ne treba da čude odgovori poput: "to je onaj što pravi žurke" ili "nisam odavde, ne znam ko je to". Ipak, deo mladih sa stavom najčešće se zalaže za rehabilitaciju Milana Nedića uz obrazloženje da je reč o "čoveku koji je zastupao ideju nacionalnog spasa".
Osobe srednjih godina najčešće se odlučuju na ćutanje kada je ova tema u pitanju. Međutim, oni koji imaju mišljenje, najčešće su suprostavljeni, zbog čega je ovaj postupak "masa gluposti" ili "isterivanje istorijske nepravde". Kao najčešći razlog rehabilitacije, povlači se argument o rehabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića, te "ako je njegova rehabilitacija prošla, zašto ne bi i Nedićeva?"
Različito mišljenje je najočiglednije kod starijih osoba, što je posledica vremenske bliskosti ovoj istorijskoj ličnosti. Za jedne samo pokretanje procesa predstavlja potvrdu značaja njegove ideje, jer "ukoliko se o njemu priča i sedamdeset godina kasnije, to znači da zastupnika njegovih ideja i dalje ima", dok se za druge rehabilitacija "ne sme dogoditi jer su za vreme njegovog predsedavanja srpskom Vladom ljudi ubijani i odvođeni u logore".
Stav stručnjaka
Ova tema izaziva polemiku i među stručnjacima. Za istoričara Milivoja Bešlina ovde se radi o reviziji istorije, ali i o rehabilitaciji fašizma. "Rehabilitovati Milana Nedića, bilo bi isto što i rehabilitovanje Petena u Francuskoj. Kvinslinzi nisu ulazili u saradnju sa okupatorom, odnosno fašizmom, oni su već sami bili opredeljeni na strani fašizma", kaže za 021.rs Bešlin i dodaje i da je nonsens rehabilitacija ličnosti koja nikada nije osuđena.
Sa ovom tezom se ne slaže istoričar Bojan Dimitrijević, koji smatra da ovde nije reč o reviziji istorije, nego o ponovnom vrednovanju Nedićeve uloge. "Nadam se da će postupak voditi ka novom viđenju njegove istorijske uloge, ali i ka otvaranju pitanja Srbije u vreme rata, te da ćemo na osnovu konačne odluke moći da izvučemo pouke", poručio je Dimitrijević.
Zbog trenutne nedefinisanost istorijske uloge Milana Nedića, stiče se utisak da Srbija ne zna na čijoj se strani nalazi. Za jedne nacionalna snaga i spasitelj, a za druge kvisling i fašista, tadašnji predsednik takozvane "Vlade spasa" svakako predstavlja ličnost koja razdvaja.
Uzrok konfuzije Bojan Dimitrijević vidi kao posledicu zamagljivanje istorije. "Prikazivanje kompleksnog problema crno-belim, koji svakako to nije, može da bude problematično", istakao je on za 021.
Za Milivoja Bešlina podeljenost javnosti jeste posledica odsustva vrednosnih orijentira koji se prenose. "Ako se kao mučenik i spasilac predstavlja donosilac odredbi kojima se Jevrejima i Ciganima zabranjenuje da rade u državnim službama, da budu studenti univerziteta i kojima im je oduzimana imovima, onda se indukuje konfuzija da se najmračnije stranice naše istorije ponove", smatra Bešlin.
Najčešće se povlači paralela između istorijskih uloga Milana Nedića i Draže Mihailovića. Kao jedan od često izgovorenih argumenata za rehabilitaciju Nedića, jeste prethodna rehabilitacija Mihailovića.
Dimitrijević smatra da se paralele ne mogu praviti. "Oni su zaista delovali u istom vremenu, ali poređenja između vođe pokreta otpora i predsednika vlade u tom trenutku, ne mogu se praviti. U ovom postupku mogu se praviti neke pravne paralele, ali nikako i istorijske", poručio je Dimitrijević uz komentar da se ovde radi "o različitim istorijskim tipovima".
Milivoj Bešlin smatra da poređenje javnosti Nedića sa Mihailovićem nije ništa čudno. "Njih dvojicu je povezala sama istorija, oni su imali jasan cilj, a to je uništenje partizanskog pokreta. Oni su bili na istoj strani i tu je istorija vrlo jasna", obrazložio je Bešlin.
Povraćaj imovine
Kao jedan od razloga ovog procesa, mnogi smatraju sticanje pravne osnove za povraćaj imovine koja je Nediću bila oduzeta, a eventualnom rehabilitacijom stiče se pravna osnova za to, jer se poništavaju odredbe koje su važile za vreme FNRJ. U vlasništvu Nedića se nalazio plac na Slaviji, na kom se danas nalazi Narodna banka Srbije, a takođe je posedovao i deo današnjeg Zemunskog parka.
Bojan Dimitrijević upravo u ovome vidi potencijalni uzrok donošenja odluke o rehabilitaciji. "Sama činjenica da je tu izgrađenja Narodna banka može da predstavlja veći kamen spoticanja nego neki drugi momenti", rekao je Dimitrijević za 021.
Za Milivoja Bešlin u tome nema ničega spornog. "Porodica na takve motive svakako polaže pravo. Meni je ovde sporno kako će se društvo, istoriografija i sudovi odnositi prema ovom procesu. Ovde se donosi politička odluka, jer jedan segment našeg društva želi rehabilitaciju Nedića i jednih veoma desničarskih ideja, koje jesu sporne", poručio je on.
Prvo ročište u postupku rehabilitacije zakazano je za 12. decembar pred Višim sudom u Beogradu. Podnosici zahteva su Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Zahtev za rehabilitaciju je podnesen 2007. godine, ali se dugo odlagalo sa početkom samog postupka. Sud je odlaganje argumentovao tvrdnjom da se ne može rehabilitovati neko ko nije ni osuđen. (Zoran Strika)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar