Da li su srpske jabuke zaista bile otrovne?

Najpre su se tokom proleća pojavile priče o jabukama i jagodama zaraženim pesticidima, da bi tokom leta srpski mediji preneli pisanja ruskih u kojima se navodi kako su Rusi zaustavili uvoz tri tone zaraženih breskvi iz Srbije. Pre nekoliko dana pojavila se još jedna takva vest - da je u Orlovskoj oblasti u Rusiji pronađeno 13 tona jabuka iz Srbije napadnutih opasnom štetočinom.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović odmah je reagovao na ovu poslednju vest, rekavši da informacije o tome nema, te da zbog toga sumnja da su zaražene jabuke uopšte iz Srbije.

U Ministarstvu poljoprivrede za Danas kažu da za sada nemaju informaciju od Federalne službe za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Ruske Federacije da je navedena pošiljka presretnuta zbog utvrđenog prisustva nekog štetnog organizma, niti je takva pošiljka došla kao vraćena na naš granični prelaz.

"Na osnovu podataka kojima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede, od početka 2016. vraćena je jedna pošiljka svežih jabuka i to u aprilu u količini od 15,81 tone. Razlog vraćanja pošiljke je bio kvalitet svežih plodova jabuke", rečeno je u Upravi za zaštitu bilja.

Oni napominju kako su u stalnom kontaktu sa ruskom Federalnom službom za veterinarski i fitosanitarni nadzor, te da preduzimaju sve mere u cilju obezbeđivanja nesmetanog izvoza i obezbeđivanja fitosanitarnih zahteva Rusije.

U Upravi za zaštitu bilju ističu da su potpisali i Protokol sa ruskom stranom kojim su, između ostalog, uređene i mere u slučajevima čestih, odnosno ponovljenih presretanja pošiljki.

Prema pisanju domaćih medija, tokom proleća Ruska poljoprivredna inspekcija Rošeljhoznadzor otkrila je da deset odsto kontrolisanog uvoznog voća i povrća uvezenog u Rusiju sadrži nedozvoljene količine pesticida i nitrata i da su poreklom iz Srbije i Moldavije.

"Najveća nedozvoljena količina nitrata pronađena je u jagodama iz Srbije i Moldavije, ukupno 83,2 tone", naveo je Rošeljhoznadzor početkom juna.

Mesec dana kasnije pojavila se informacija, koju je pustio jedan ruski dnevni list, a preneli naši mediji, da su ruski inspektori na granici Ukrajine i Rusije u plodovima našli opasnu štetočinu tzv. istočnog moljca, gusenicu koja oštećuje mlade izdanke i plodove drveća voća. Zbog toga, kako je navedeno, Rošeljhoznadzor nije pustio kamion sa srpskim breskvama da uđe u Rusiju.

Pre tri dana, prema izveštaju ruskog Zavoda, u centralnom delu Rusije, pronađeno je 13 tona jabuka iz Srbije zaraženih opasnom štetočinom. "Specijalisti su izvršili ekspertizu robe i pronašli opasnu štetočinu, kalifornijsku gusenicu, u živom stanju", navodi se u saopštenju Rošeljhoznadzora.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je komentarišući ove navode rekao kako Srbija ima odličnu saradnju sa ruskim službama za fitosanitarnu zaštitu.

"Naš način komunikacije je toliko dobar da odmah dobijemo od njih obaveštenje ukoliko nešto nije u redu sa našom robom. Budući da do sada nismo dobili nikakav zvaničan dopis iz Rusije, sumnjam da se radi o našim jabukama", rekao je pre nekoliko dana Nedimović.

Slično je, rekao je tada, bilo i sa breskvama koje su navodno u julu vraćene iz Rusije u Srbiju. Nedimović je istakao da ni u tom slučaju Ministarstvo nije dobilo nikakav zvaničan dopis iz Rusije, kao i da te breskve nisu vraćene, što je, kako je naglasio, dokaz da one uopšte i nisu bile iz Srbije.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da nam je u ovom trenutku kada povećavamo izvoz voća najmanje potrebno ovakvih priča i da je sada trenutak u kom moramo još bolje i čvršće da se pozicioniramo na inostranom tržištu.

"Srbija je u poslednje vreme povećala izvoz poljoprivrednih proizvoda za Rusiju tri puta i logično je da se i ovakve stvari dešavaju. Međutim, izvoz je povećan i zahvaljujući tome što su EU uvele sankcije Rusiji, što neće zauvek da traje jer proizvođači voća u Evropi će naterati svoje države da popuste. Zato je bitno da se Srbija pozicionira i da kvalitetom i kontinuitetom zaume mesto na tom tržištu", napominje Prostran.

Svaki marifetluk, smatra Prostran, treba da bude upozorenje za državu, odnosno Ministarstvo, ali i ovlašćene laboratorije koje izdaju sertfikate. Naravno, najoprezniji treba da budu, ističe Prostran, sami proizvođači jer se ovakve stvari njih najviše i tiču, odnosno najviše utiču na njihov posao.