Svaki drugi antibiotik koji se daje deci je nepotreban

Nedavno sprovedena istraživanja pokazala su da se antibiotici u našoj zemlji skoro pet puta više prepisuju nego u Holandiji, četiri puta više nego u Švedskoj, dva i po puta više nego u Velikoj Britaniji i duplo više nego u Nemačkoj.

Imamo slučajeve da su deca dobijala i po 10 antibiotika u toku jedne terapije, rekla je predsednica Evropskog udruženja dečjih farmakologa prof. dr Milica Bajčetić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Antibiotici su ključni u prevenciji infekcija, u njihovom tretiranju i lečenju. Bez njih mnoge operacije mogle bi postati opasne po život pacijenta. Transplantacije organa postale bi gotovo nemoguće. Porođaji bi bili mnogo rizičniji, a upala pluća koja je pre antibiotika bila jedan od vodećih uzroka smrti, mogla bi da vrati stari status najvećeg ubice.

Sve češće prepisivanje antibiotika, u slučajevima kada oni ne mogu da pomognu, stvara rezistentnost na lek. Kako bi se sačuvala delotvornost antibiotika i za buduće generacije, neophodno je da se svi uključe u njihovo odgovorno korišćenje.

"Čak 50 odsto prepisanih antibiotika je neracionalno, najčešće za ona oboljenja koja su uzrokovana virusima. Pojava rezistencije predstavlja sve više alarmantnu pojavu", objasnila je dr Bajčetić.

Ministarstvo zdravlja pojačalo je kontrolu apoteka i danas smo smanjili izdavanje antibiotika bez recepta za 80 procenata. Od 2011. do 2015. godine prepisivanje antibiotika na recept smanjeno je za 15 odsto. Za pet godina stopa prepisivanja je 1.300 na 1.000 dece, što je mnogo više nego u Evropi, gde se na primer, u skandinavskim zemljama prepisuje 400 antibiotika.

"Antibiotici se najčešće daju deci starosti od dva do 23 meseca. To može značajno uticati na njihov imunitet, rast i razvoj, jer većina antibiotika ima visok broj neželjenih efekata. Ono što posebno zabrinjava je da je prošle godine značajno porastao broj prepisanih antibiotika kod najmlađe dece do prvog meseca. Čak 80 odsto antibiotika prepisano je u primarnoj zdravstvenoj ustanovi", objašnjava dr Bajčetić za "Blic".

U 85 odsto slučajeva za koje se u Srbiji prepisuju antibiotici u vodiču Ministarstva zdravlja su navedni kao indikacije za koje ih ne treba upotrebljavati.

Direktor Tiršove Zoran Radojičić smatra da će integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) sprečiti neracionalnu upotrebu antibiotika.

"Racionalna upotreba antibiotika je značajna za zdravlje dece i uprkos pritiscima, sa dobrom praksom kontrole moramo istrajati. IZIS će nam pomoći da steknemo jasan uvid u to kako da unapredimo ovu oblast i najefikasnije podržimo lekare", kaže prof. dr Zoran Radojičić.

Takođe, u Srbiji se retko kad radi antibiogram, kojim se uspostavlja koliko su bakterije osetljive, pre nego što vam se prepiše neki antibiotik. Naime, svaki lekar bi, pre nego što prepiše antibiotik, trebalo da pošalje pacijenta da uradi antibiogram, kojim se proverava na koji je antibiotik i koliko osetljiva određena bakterija. S obzirom na to da se infektivni materijal ne proverava koliko bi trebalo, često dolazi do prepisa pogrešnog leka, na koji se, pored toga što ne pomaže u tom trenutku pacijentu, stvara rezistencija.

Zbog masovne, a često i neopravdane upotrebe antibiotika, sve više bakterija postaje otporno na mnoge lekove iz ove grupe. Zato se, istovremeno, često i dešava da antibiotik na početku lečenja ne deluje.