Država doktorima nauka: Prekvalifikujte se da ne čamite na birou

Nove investicije tokom 2016. godine dovele su do smanjenja broja nezaposlenih u Sremskoj Mitrovici za čak 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da će trenutno 5.884 nezaposlena imati šansu da ove godine dođu do radnog mesta koje će ponuditi novi strani investitori koji najavljuju otvaranje pogona u ovom sremskom gradu.
Međutim, problem nastaje što oni koji najavljuju da će ove godine tražiti radnike i otvarati radna mesta teško mogu da dođu do radne snage koja im je potrebna, jer nje jednostavno među nezaposlenima nema.
 
Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje Sremska Mitrovica već je pripremila obuku za mesare, kako bi austrijski gigant "Gelinger" koji je kupio "Mitros", mogao da dođe do radnika koji mu trebaju kako bi ova mesna industrija počela da radi punom parom. Obuka se priprema i za obućare, jer italijanska kompanija najavljuje otvaranje pogona za izradu obuće i već je iskazala potrebu za 600 radnika, a majstora za šivenje cipela za Guči i Pradu nema. 
 
Ovakve probleme imaju i druge lokalne samouprave u Vojvodini i Srbiji, jer je iz godine u godinu sve očigledniji raskorak između obrazovne strukture nezaposlenih i onoga što je potrebno privredi. Prethodnih godina rađena su mnogobrojna istraživanja koja su ukazivala da je slaba veza između obrazovnog sistema i tržišta rada, što za posledicu ima neusklađenost između ponude radne snage i njene tražnje, ali je malo toga učinjeno kako bi se mladi usmeravali na zanimanja koja trebaju kao i ona koja će, u skladu sa najavama dolaska novih investitora, trebati.
 
Na evidenciji nezaposlenih godinama "čame" fakultetski obrazovana lica, pa i magistri i doktori nauka, ali sa zanimanjima koja više nikom ne trebaju i koje je nužno usmeriti na struku koja Srbiji nedostaje i tako im omogućiti da umesto gubljenja godina života na evidenciji počnu da žive od svoje zarade.
 
Problem sa ponudom i potražnjom radne snage imaju i domaći poslodavci, jer je i njima teško da nađu kvalifikovanog radnika koji može odmah da radi samostalno. Po pravilu i oni, kao i strani investitori, prvo moraju da obučavaju radnike pa tek onda da ih uključe u proizvodnju, a to im se prema njihovoj računici ne isplati. Zbog toga su oni nedavno napravili "listu" zanimanja koja će im trebati u ovoj godini.
 
Na toj listi su stručnjaci za razvoj softvera, od projektanata do analitičara, ali i mašinski inženjeri, šivači tekstila, zavarivali i rezači plamenom, monteri, armirači, komercijalisti i trgovinski zastupnici. Visoko mesto na listi zauzimaju i vozači teških teretnih vozila i kamiona koji nedostaju ne samo Srbiji već i svim evropskim državama, mada je teško poverovati da takvog profila nema na evidenciji nezaposlenih.
 
Da je đavo odneo šalu i da se mora ozbiljno shvatiti problem koji je već dugo prisutan u Srbiji, kao i da se mladi više ne smeju školovati za biro rada već za konkretno radno mesto, shvatili su i nadležni državni organi i latili su se posla da to promene. Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijanu politiku Aleksandar Vulin ovih dana poručuje da je ovo vreme veština i da se tako mora i raditi kako bi se stopa nezaposlenih znatno smanjila.
 
"Ove godine država je obezbedila značajna sredstva za obuke koje treba da pomognu brže zapošljavanje nezaposlenih. U tu svrhu iz budžeta je opredeljeno 970 miliona dinara. Međutim, to su sredstva koja su opredeljena za ljude koji su već prošli vid formalnog obrazovanja, najčešće srednjoškolsko. To nam govori da obrazovni proces nije prilagođen potrebama privrede. Zato je jedan od prioriteta da zajedno sa Ministarstvom prosvete konačno počnemo da kreiramo obrazovnu politiku tako da obuke prilagodimo zahtevima privrede", istakao je Vulin, dodajući da je ovo vreme veština u kojem poslodavci traže da njihovi radnici budu stvarno osposobljeni i znaju da rade, pa će onda biti i spremni da to znanje i plate, piše Dnevnik.
 
Prema rečima Zorana Martinovića, direktora Nacinalne službe za zapošljavanje, u prošloj godini prerađivački sektor, trgovina na malo i pojedine grane uslužne delatnosti iskazali su najveću tražnju za novim radnicima.
 
"Velikom broju nezaposlenih nedostaju određena znanja i veštine koje poslodavci traže. Zato postoje zahtevi za pojedinim kraćim obukama ili prekvalifikacijama, što NSZ kroz svoje programe i radi. Rezultati ankete poslodavaca o profilima radnika koji im trebaju biće dostupna svima koji kreiraju kako upisnu tako i sve druge politike koje se odnose na sticanje dodatnih znanja i veština. Postoji trend veće tražnje onih koji poseduju znanja vezana za informatičke tehnologije, ali i zanatlije poput zavarivača, bravara, zidara, pekara, poslastičara", rekao je Martinović.
 
Čest je slučaj, naglašava Martinović, da i posle završene škole mladi ljudi izlaze na tržište rada bez odgovarajuće prakse, samo sa teorijskim znanjem. Zbog toga, smatra on, proces dualnog obrazovanja može premostiti jaz između potreba poslodavaca i znanja koja se stiču u školama.
 
Nacionalna služba za zapošljavanje i Privredna komora Srbije potpisale su sporazum koji definiše na koji način će se obezbediti radna snaga potrebna privredi. Predsednik PKS Marko Čadež tvrdi da će uskoro biti završen nacrt zakona o dualnom obrazovanju, kao i da je više od 1.000 kompanija do sada definisalo svoje potrebe za kadrovima i načine na koje bi učestovali u programu obezbeđivanja kvalifikovanih radnika.
 
Prethodnih godina rađena su mnogobrojna istraživanja koja su ukazivala da je slaba veza između obrazovnog sistema i tržišta rada, što za posledicu ima neusklađenost između ponude radne snage i njene tražnje.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Vlada

    01.02.2017 12:01
    @dipl.ing.maš.

    Čak i da je taj tvoj profesor 10x kvalifikovaniji od KOLEGINICE koju je uvredio, po ponašanju nikd neće biti više od primitivne kretenčine. Možda nauke nemaju podjednako značajnu ulogu u svakom trenutku i svakako da programi na našim fakultetima nisu istog kvaliteta (što vodi i do razlika u kvalitetu studenata), ali to nimalo ne opravdava kafansko seljačenje i loženje likova poput vas.
  • Aleksandar Vucic

    01.02.2017 12:01
    najbolji smo
    Pa nego sta, doktori nauka treba da rade u pogonu za minimalac, nismo mi bez razloga promovisali Srbiju svetu kao mesto jeftine radne snage. A i taman posla da oni rade u nekim institutima kad imamo nase stranacke ljude bez fakulteta da tamo postavimo, a kamoli sa doktoratom, ili da izdaju knjige koje kriticki mogu da se osvrnu na politicare i vlast.
  • xxx

    01.02.2017 09:46
    @p
    vidiš da je to za 2 za uslov ipak istina.Znači nema više šta da pričam sa tobom i tebi sličnima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Vesić: U Srbiji uvek sporno nešto novo

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je u Srbiji uvek sporno kada se gradi nešto novo, uvek se neko buni, pa je tako i u slučaju metroa, objavio je Beoinfo.