Ekonomska krivična dela dopadala su sudiji koji je bio ekspert za tu oblast, "štamparke" (suđenja medijima) sudiji koji je poznavao medijsko pravo, suđenja za silovanja su dopadala sudiji ili sutkinji koji/koja je bio/bila senzibilisan/a za ta krivična dela, krivični slučajevi u kojima su bivali optuženi policajci u recimo beogradskom Okružnom sudu išli su samo jednom sudiji, jer je predsednik suda koji deli predmete procenjivao da će on najbolje zaštititi interese vlasti. A interes tadašnje Miloševićeve vlasti je bio da se izriču blaže kazne policajcima umešanim u kriminal i najteža krivična dela. Kazne su često bivale daleko od zakonskog maksimuma (nekad i ispod zakonskog minimuma).
Kao u vreme Miloševića, predmete sudijama raspoređuju predsednici sudova, uprkos tome što su uvedeni kompjuterski sistemi koji dodeljuju predmete po opterećenosti sudija. Pravo na prirodnog sudiju se prosto ne poštuje, jer onda bi predmeti za koje je vlast zainteresovana dopadali različitim sudijama i ne bi bilo moguće uticati na presude. Kompjuterski sistem raspodele predmeta je zamišljen kao garant prava na prirodnog sudiju, odnosno poštovanja principa slučajne raspodele predmeta među sudijama. On je i garant objektivnosti i način sprečavanja korupcije. Ali od pojedinih sudija i advokata se može čuti da se ovaj sistem izigrava tako što, recimo, kada predsednik suda premešta sudije po odeljenjima ili kada oni napreduju u viši sud, on na sebe preuzima dodelu njihovih predmeta sudijama koji su mu po volji.
Srbija teži Evropskoj uniji, a jedna od preporuka u pregovorima sa EU u vezi sa Poglavljem 23 (pravosuđe i osnovna ljudska prava) odnosi se na pravilnu raspodelu predmeta, odnosno na izradu i usvajanje programa za njihovo ponderisanje. Taj uslov je Srbija po Akcionom planu trebalo da ispuni i počne da primenjuje još tokom trećeg i četvrtog kvartala prošle godine, ali se to do danas nije desilo. To bi značilo da bi predmeti bili slučajno raspoređivani i predmet za koji je vlast zainteresovana ne bi mogao da se dodeli poželjnom sudiji. Zato se sve vlasti tuku da postave svoje ljude na čelna mesta u sudovima i tužilaštvima. Uz poslušnog predsednika/predsednicu suda uvek ima načina da se izigra sistem.
Pogledajmo predmet Savamala, gde je ministar policije tužio nedeljnik NIN za uvredu zbog teksta "Glavni fantom iz Savamale", u kojem je ministar navodno povezan sa nezakonitim rušenjem 12 objekata u Hercegovačkoj ulici, lokaciji predviđenoj za naprednjački projekat Beograd na vodi. Predmet je u Višem sudu dopao sudiji Slobodanu Keranoviću. Presuđeno je ekspresno – posle samo jednog ročišta na kojem su saslušani svi akteri ovog slučaja. Iz suda su tada tvrdili da je bilo više ročišta u pripremi suđenja. Ipak, javno je bilo samo jedno.
A slučaj Savamala je sasvim jasan. Policija namerno nije htela da pomogne maltretiranim građanima, jer je bila umešana u ovaj slučaj preko onih koji su bagerima rušili objekte tog 25. aprila prošle godine. I to je pravi razlog zašto policija već devet meseci opstruiše istragu, odnosno ne radi ništa na utvrđivanju odgovornosti za ovo bezakonje.
Zanimljivo je da je i tužba koju je podneo građanin Dragan Marić protiv premijera Aleksandra Vučića, zbog toga što je premijer nekoliko puta obmanuo javnost u Srbiji da su u Savamali srušene "tri ilegalne barake", a ne legalni zidani objekti – dospela u rad baš sudiji Keranoviću. Marić traži da mu se zbog premijerovih neistina isplati iznos od 20 miliona dinara na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova i povrede dostojanstva. Tužbu mu je sudija Keranović vratio na doradu.
Veliku buru izazvalo je i
kažnjavanje redakcije Radija 021 iz Novog Sada. Ovaj radio je kažnjen sa ukupno 250.000 dinara, jer je objavio fotografije Darijana Musića koji je ubio svoju devojku Vladislavu Červenko. Kuriozitet u ovom slučaju je to što je portal 021 dobio usmenu saglasnost dopisnice Kurira iz Novog Sada za objavljivanje te fotografije. Pogađate, i u ovaj slučaj kažnjavanja medija je
umešan sudija Keranović. Radio 021 je dodatno kažnjen i za istraživački tekst o policajcima koji rade kao privatno obezbeđenje po novosadskim klubovima, a u kojem su se dvojica prepoznala, iako im nisu navedena imena.
Kaznila ih je sutkinja Radmila Radić i to sa maksimalnih 400.000 dinara. Ovoj sutkinji je dodeljena i tužba ministra Stefanovića protiv Peščanika.
Koliko je teška situacija sa srpskim sudstvom i koliko je ono u paničnom strahu od izvršne vlasti, iako je i samo nezavisna grana vlasti, najbolje pokazuje slučaj Upravnog suda, koji je nakon četiri godine razmišljanja doneo besmislenu odluku da je konkurs za izbor direktora Agencije iz novembra 2012. bio nezakonit. Znači, posle odlaska direktorke Agencije Tatjane Babić u Ustavni sud na mesto sutkinje, Upravi sud je poništio konkurs za njeno prethodno zvanje i proglasio ga nezakonitim. Eto, tako radi domaće pravosuđe.
Ostatak analize novinara lista Danas Aleksandra Roknića pročitajte na portalu
Peščanika.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 10
dobrotvorka
Predragg
Inspektor Višekruna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar