Robovi 21. veka - radnici angažovani preko agencija

Desetine hiljada ljudi u Srbiji zaposleno je u "agencijama za zapošljavanje" koje ih "iznajmljuju" firmama.
Kako piše "Dojče vele", za njih nema godišnjeg odmora, bolovanja, toplog obroka, troškova prevoza, praznika i plaćenog prekovremenog rada, sindikalnog organizovanja, kolektivnih ugovora, pa čak ni zakona koji bi regulisao njihov status. Radnici na lizing, koji su u Srbiju stigli sa tranzicijom teško mogu da ostvare prava koja imaju njihove kolege zaposlene direktno kod poslodavca, a pri tom žive u stalnom strahu da se i takav ugovor može prekinuti u bilo kom trenutku.
 
"To je klasičan robovski status, pogotovo ako znamo da je u Srbiji veoma teško naći posao i pitanje je, ukoliko ljudi odbiju, da li će kasnije moći da se snađu", priča predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović.
 
Koliko je ljudi u Srbiji angažovano na taj način niko ne može da precizno odgovori. Poznato je samo da se tokom poslednje tri godine broj takozvanih agencija za iznajmljivanje radnika udvostručio, a sa njima i broj radnika koji su preko takvih agencija angažovani. Procene se kreću od 80.000 do čak 300.000 radnika.
 
"To je klasičan robovski status, pogotovo ako znamo da je u Srbiji veoma teško naći posao i pitanje je, ukoliko ljudi odbiju, da li će kasnije moći da se snađu. Maltene da nema većeg preduzeća u Srbiji, u privatnom ili državnom vlasništvu, koje nema određeni broj ljudi koji rade preko tih agencija. Država forsira agencijsko zapošljavanje, iako je ono protivustavno i protivzakonito, a podatke o tome vešto krije i prikazuje ih kao stalno zaposlene", priča predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović.
 
Radnici na lizing s kojima je "Dojče vele" razgovarao kažu da su u nemaštini prinuđeni da rade bilo šta. Svesni su svog položaja, ali, kažu, nemaju kuda. U strahu od gubitka i takvog posla ne pristaju da govore pod imenom i prezimenom, ali ne kriju da se osećaju poniženo.
 
"Kao nekakav živi mobilijar. Ne tražimo da jedemo i pijemo, a završimo posao. Pa ko nas ne bi poželeo", navodi jedan od radnika.
 
Godišnji odmor za njih je u stvari neplaćeno odsustvo, a svi praznici radni – poslodavcima je isplativije da angažuju njih jer ih ne plaćaju po prazničnoj tarifi. Ipak, najteže im pada to što im nije dozvoljeno ni da se razbole.
 
"Radio sam godinama u državnom preduzeću, ali nisam nikad iskoristio ni dana bolovanja. Ne kažem da bih ga uzeo, ali nije to godišnji odmor da mogu da planiram. Šta ako se razbolim", pita se drugi radnik.
 
U slučaju bolesti i izostanka s posla, radnici na lizing neće dobiti nikakvu naknadu, a iz sindikata napominju da je bilo čak i primera da im se po povratku s bolovanja ne produži ugovor. Sve to za čak dva ili tri puta manje plate u odnosu na one koji su stalno zaposleni.
 
"Cena rada kod takve vrste angažovanja je na minimalnom nivou. Tu imamo ljude koji rade na istim poslovima u istim firmama, ali postoji bitna razlika u zaradama, čime se krše odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o radu koji navodi da se za isti posao mora obezbediti jednaka zarada", objašnjava  savetnik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Ristić.
 
Profit preko radničkih leđa
 
Agencije preko kojih se zapošljavaju radnici na lizing funkcionišu tako što angažuju radnike, plaćaju za njih poreze i doprinose, ali oni ne rade u agenciji, već u nekim firmama kojima ih agencije uz proviziju iznajmljuju. Radnici se angažuju kada je nekom preduzeću potrebna određena struka na određeno vreme, uz minimalne obaveza.
 
Međutim, kada se u Srbiji govori o radnicima na lizing, misli se na ljude iz neregulisane, sive zone tržišta rada, iznajmljene firmama pod znatno lošijim uslovima, na koje su prinuđeni da pristanu jer nemaju drugog izlaza, pokazuje istraživanje fondacije SHARE i Međunarodnog centra "Olof Palme". Formalno, u domaćem zakonodavstvu taj vid angažovanja ne postoji.
 
"To su postale moderne omladinske zadruge. Međutim, preko zadruga su se nekada zapošljavala deca koja su preko raspusta brala višnje da bi otišli na more. Danas je potpuno besmisleno da neko sa 45 ili 50 godina radi šest ili sedam godina preko zadruge, pa su našli modus da to zovu agencija za zapošljavanje, jer je to primereno evropskim standardima. Jeste, ali je tamo uređeno zakonima, ti ljudi imaju uglavnom ista prava kao oni koji su u stalnom radnom odnosu, mnogo je lakše naći posao, a na njih se odnose i kolektivni ugovori. Mi imamo osnovane sumnje da se taj profit deli između onih koji su angažovali te ljude i agencija, i tu postoje vrlo jasna pravila. Ne možete vi sad da osnujete agenciju i uđete tek tako u neku firmu i da neko zaposli hiljadu radnika preko vas. Ne, nego za to treba političke volje, za to postoje druge osnove kako novac ne bi otišao sa strane", dodaje priča Veselinović.
 
Zaobilaženje zabrane zapošljavanja
 
Tačno je da postoje zloupotrebe i da neka preduzeća pomoću agencija izbegavaju da zaposle ljude za stalno, ali to nije svrha agencijskog angažovanja, odgovaraju poslodavci. Ideja je bila da se poslodavcu omogući da u datom trenutku premosti nedostatak radnika, bilo zbog povećanja obima rada ili odlaska na bolovanje.
 
"Mi poslodavci nemamo uvek čvrst, stabilan posao za koji znamo da će trajati više godina. Često nam naiđe neki karatkoročan posao. Ako zaposlimo nekoga za stalno, kasnije imamo obavezu ili moramo da otpustimo, a ovako angažujemo određeni broj ljudi koji nam je potreban za to vreme, imamo samo taj trošak i znamo tačno unapred koliki će taj trošak biti", kaže predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin.
 
Ovaj vid angažovanja najviše odgovara javnim preduzećima, koja na taj način izbegavaju zabranu zapošljavanja koja je na snazi već tri godine, piše u istraživanju SHARE i "Olof Palme". Radnike na lizing najviše koriste EPS, NIS, Telekom, Srbijagas, Aerodrom Nikola Tesla i komunalna preduzeća, koja često prekoračuju zakonske rokove za privremeno angažovanje radnika.
 
"Tako se zapošljavaju ljudi na izvršnim poslovima, s obzirom na to da su u javnim preduzećima predimenzionirana administrativna radna mesta, te postoji nedostatak radne snage na izvršnim poslovima", objašnjava Zoran Ristić iz "Nezavisnosti".
 
Zakon na čekanju
 
Angažovanje radnika na lizing izostavljeno je iz Zakona o radu koji je donet 2014. godine, uz obećanje da će ono biti regulisano posebnim zakonom. Taj zakon je, prema rečima ministra za rad Aleksandra Vulina, trebalo da uđe u skupštinsku proceduru do kraja 2016. godine, ali javnosti do sada nije predstavljen čak ni nacrt zakona.
 
U međuvremenu, "Sloga" je pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti takvog vida zapošljavanja.
 
Kakva je situacija sa agencijski zapošljavanjem u Novom Sadu, možete pročitati u našem tekstu OVDE.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • ex chapman

    17.02.2017 09:09
    red, rad i zakon
    moja supruga je jedno vreme radila preko agencije ovde u UK. plata je bila odlična. mesečno je zarađivala više od kolega koje su bile zaposlene za stalno, zato što je radila i prekovremeno i za praznike i vikend - a to se pošteno plati. ipak i ovde svi gledaju da dobiju "stalan" posao, ako tako nešto postoji u današnjem svetu. svima je najvažnija sigurnost - da znaš da ćeš imati stalni izvor prihoda. mada je ovde tržište rada takvo da ima uvek posla i dobro je plaćen. nakon Brexita plate su nam svima skočile! izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole :)
  • AleksandarVojvođanin

    16.02.2017 22:36
    Udruženi
    Ne znam šta sprečava te ljude, koji rade preko agencija, da se udruže u neko udruženje ili čak da osnuju Sindikat zaposlenih preko agencija! Bilo bi im lakše u ostvarivanju prava, a kao prvi korak bi mogao da im bude, pritisak za donošenje izmena i dopuna Zakona o radu!
  • Vako

    16.02.2017 22:11
    Prst u oko
    Pre neki dan se iznose gluposti o izrabljivanju naših radnika u Slovačkoj, a mnogi zaposleni kod nas preko agencija bi jedva čekali da dodju do Slovačke. Tamo se bar nešto zaradi!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija