U Srbiji najveće razlike između bogatih i siromašnih

Od zemalja obuhvaćenih izveštajem, Srbija ima najveću nejednakost po raspoloživom prihodu, odnosno prihodu umanjenom za poreze i slična davanja, koji se može trošiti ili štedeti, a sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta, dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji gde je ovaj odnos 8,3.

Izvesna razlika u primanjima smatra se pozitivnom, kao podsticaj za rad, inovacije i usavršavanje, ali se veliki raspon povezuje i sa siromaštvom, socijalnom isključenošću, i kriminalom, navodi se u izveštaju Eurostata koji se bazira na podacima iz 2015. godine.

Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod četiri i u Finskoj, Sloveniji, Švedskoj, Holandiji i Belgiji.

Austrija, Nemačka, Mađarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede sa razlikom u primanjima između četiri i pet, Italija i Portugalija su u grupi zemalja sa razlikom do šest, dok su razlike veće u baltičkim zemljama, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće prihode od mlađih, sa odnosom oko 1,1, a ovo je slučaj u šest zemalja EU – Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji, dok je u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou 93 odsto ostalog stanovništva.

Situacija je po ovom pokazatelju najnepovoljnija u Estoniji, Letoniji, Bugarskoj, Litvaniji, a slede Malta, Danska, Švedska i Belgija, gde stariji imaju ispod 80 odsto prihoda ostatka stanovnišva, a u izveštaju se napominje se da bi taj nizak odnos mogao da bude odraz visine penzija.

Srbija je takođe medju zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji (medijane). Po ovom pokazatelju, najnepovoljnija situacija je u Rumuniji – 38,2 odsto i Španiji, dok su iznad evropskog proseka od 25 odsto još i Grčka, Bugarska, Italija, Portugalija, a najmanji rizik od siromaštva je u Finskoj (13,2 odsto), Francuskoj (15,7 odsto), dok je u Nemačkoj oko 22 odsto.

Prema jednom drugom izveštaju Eurostata, Srbija je pri samom dnu u Evropi i po neto srednjem prihodu punoletnog stanovništva, sa godišnjim prihodom od 2.591 evra, od čega niži prihod ima samo Rumunija 2.410, dok je evropski prosek 16.580 evra.