U praksi se pokazalo da ni najbitnija dostignuća prethodne strategije, poput konkursnog finansiranja medijskog programa, nisu donela željene efekte, niti se sprovode kako je zamišljeno.
TS je ocenila da je stanje još gore u onim oblastima u kojima reforme nisu pretočene u zakonske norme ili nisu čak ni bile planirane, što je između ostalog slučaj sa nedovoljno uređenim pitanjem državnog oglašavanja, koje se koristi za finansiranje medija bliskih vlastima, naročito kroz "javne nabavke usluga praćenja aktivnosti funkcionera i institucija' na lokalnom nivou".
Ocenili su da pitanje državnog oglašavanja nije adekvatno rešeno ni u jednom od zakona koji su donošeni ili menjani, iako je to pitanje bilo deo prethodne Strategije iz 2011. godine, ali i političkog programa Srpske napredne stranke prilikom dolaska na vlast 2012. (rešavanje problema iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o medijima koji se bavi upravo ovim pitanjima).
"Nova prilika za to će biti izmene Zakona o javnim nabavkama, koje se očekuju ove godine. Ništa manje je važno da državni organi jednako postupaju prema svim medijima i novinarima koji profesionalno obavljaju svoj posao, ne samo kada je reč o finansiranju i davanju informacija, već i u pogledu postupanja inspekcijskih i drugih organa", navodi se u saopštenju.
Ta organizacija je ukazala da su nedavno objavljene informacije o neuobičajeno dugotrajnim kontrolama inspektora u niškim "Južnim vestima" i kod njihovih oglašivača, nakon čega Poreska uprava nije saopštila ni jednu informaciju koja bi pokazala da se na isti način vrše kontrole i u drugim sličnim slučajevima niti da je ispitala iznete sumnje u prekoračenje ovlašćenja.
TS je istakla da je za rad novinara istraživača od ključnog značaja da postoji dobar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, navodeći da iako u Srbiji postoji i dobar zakon i organi koji po žalbi, odnosno tužbi (Poverenik i Upravni sud) nalažu omogućavanje pristupa i dalje je do mnogih bitnih podataka nemoguće doći u praksi.
"Prvi razlog za to je neizvršavanje jednog broja poverenikovih obavezujućih rešenja, nakon čega niti Vlada obezbeđuje izvršenje, niti Skupština ikoga poziva na odgovornost", navodi se u saopštenju.
Kako je navedeno, sve češće se javljaju i situacije – da se pristup negira jer dokument koji sadrži informaciju navodno nikada nije ni sačinjen.
"Nacrt izmena zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pored niza korisnih novina, sadrži i norme koje bi ozbiljno umanjile dostignuti nivo prava na pristup informacijama ili bi drastično usporile dobijanje informacija. Reč je, naime, o normi prema kojoj bi od dužnosti davanja informacija bila izuzeta preduzeća u državnom vlasništvu, kao i o pravilu koje bi omogućilo organima vlasti da vode upravni spor protiv Poverenikovog rešenja i tako na više meseci odlože davanje informacija", piše u saopštenju.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 4
Marta
Miki
mara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar