Deca su često izložena rizicima kada su onlajn, pa pojedina
istraživanja pokazuju da je 62 odsto osnovaca i 84 odsto srednjoškolaca bilo izloženo nekom riziku. Iako je reč o relativno novom pojmu, digitalno nasilje podrazumeva korišćenje interneta, mobilnih telefona, digitalne tehnologije, sa ciljem da se neka osoba uznemiri, povredi, ponizi ili da joj se nanese šteta.
Psihološkinja Dobrinka Kuzmanović, čiji doktorat je bio na temu digitalne pismenosti, kaže za 021.rs da je internet pre svega kognitivno oruđe kakvo do sada nismo imali, ali da, kao i sve u životu, nosi sa sobom određene rizike.
"Potencijalni rizici kojima deca mogu da budu izložena na internetu su brojni, počevši od izloženosti štetnim i uzrastu neprimerenim sadržajima, kao što su govor mržnje, stereotipi, pornografski sadržaji, izloženost digitalnom nasilju. Zatim tu su rizici kao što su kontakti sa zlonamernim osobama koje nazivamo 'internet predatorima'. Tu je i zloupotreba ličnih podataka, lažno predstavljanje, prevare i podvale, izloženost netačnim i nepouzdanim informacijama, čemu smo sve češće izloženi u medijima. Takođe, navela bih i rizik od trošenja novca putem interneta", navodi Kuzmanović.
Između ostalog, oblici digitalnog nasilja koji se mogu sresti na internetu su i postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih slika ili video snimaka na tuđe profile, snimanje i distribucija seksualnog sadržaja, uznemiravanje telefonskim pozivima, lažno predstavljanje, nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, slanje virusa, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, podsticanje mržnje...
Takođe, nasilje može da bude direktno ili indirektno, uplitanje drugih osoba u nasilnu aktivnost, sa ili bez njihovog znanja. Aleksa Savić iz organizacije "Balkan idea Novi Sad" proteklih godina bavi se edukacijom mladih o digitalnom nasilju. Kako kaže, mladi često jedni druge dovode u opasnost, zbog čega je važno da im se pokaže da bi internet trebalo da radi za njih, a ne protiv njih. Ukazuje i na to da udruženja koja se bave prevencijom digitalnog nasilja neretko pokušavaju da odvrate decu od korišćenja interneta, što ne smatra dobrom idejom.
"Važno je da osvestimo mlade kakve posledice sa sobom nose njihove akcije. Zbog toga je potrebno da im objasnimo koji su to sve vidovi elektronskog nasilja, koje je u većini slučajeva povezano sa vršnjačkim nasiljem i mimo interneta. Da ih 'ubedimo' da je mnogo bolje da razumeju različitosti među njima, nego da koriste sitne razlike kako bi sami sebe dokazali ostatku društva", poručuje Savić za 021.rs.
I Dobrinka Kuzmanović ukazuje na to da je važno da se stvori svest o tome kakve posledice određeno ponašanje može da ima kod neke osobe, a pogotovo kod dece koja još uvek nemaju formirano mišljenje o sebi.
"Ja bih rekla da ti ružni, neprimereni komentari, nekada ne moraju ni da budu zlonamerni. Nekada to mogu da budu vrlo naivni dečiji komentari bez namere deteta da povredi svog vršnjaka ili da mu nanese štetu. Međutim, već i takvi komentari, komentari ispod fotografija, mogu i te kako da povrede mladu osobu. Važno je da budemo osetljivi na to. Mi smo izloženi, svakodnevno u svim medijima, i u životu, različitim vidovima nasilja, pa je možda naša tolerancija na nasilje nekako porasla, ali je važno da budemo svesni posledica koje takvo ponašanje može da proizvede kod druge osobe koja se razvija, koja još uvek nema formirano mišljenje o sebi", ukazuje Kuzmanović.
Digitalno nasilje ima svoje karakteristike koje ga razlikuje od klasičnih oblika nasilja. Najpre, odlikuje ga visok stepen anonimnosti nasilnika ili grupe, dok je žrtva stalno dostupna i može biti izložena nasilju u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. U digitalno nasilje može da bude uključen veliki broj osoba, dok informacije mogu da se šire velikom brzinom - lajkovanjem, šerovanjem, retvitovanjem. Nešto što je jednom zloupotrebljeno kako bi se nad nekime vršilo nasilje ili kako bi se neko diskriminisao, veoma često se može ponovo da se iskoristi, jer sve ostaje u digitalnim tragovima neta. Ipak, digitalno nasilje se često javlja uz neke druge vidove nasilja.
Između ostalog, postavlja se i pitanje koliko su mladi svesni činjenice da sami mogu da postanu digitalni nasilnici, a da to ni ne znaju, odnosno razmišljaju li uopšte o svojim posledicima, ali i o drugim osobama, kada su onlajn. Aleksa Savić smatra da je tu situacija podeljena, da mladi poznaju rizike i opasnosti u nekim situacijama, ali da to nije uvek slučaj.
"Ne može svaka generacija da bude svesna svih problema, jer se menjaju opasnosti koje im prete. Mladi jesu svesni nekih osnovnih stvari kao što je krađa podataka, da to neko može da zloupotrebi. Ali, postoje takođe osnovni vidovi elektronskog nasilja, kojih mladi nisu svesni, a to je da različiti komentari ili neka objava može da ugrožava nekoga, čak i indirektno, ako je diskriminatornog sadržaja i mlada osoba ima pravo da reaguje na tako nešto", dodaje Savić.
Roditelji mogu da prepoznaju određene signale koji bi mogli da im ukažu na to da dete prolazi kroz digitalno nasilje. Dete može da bude uznemireno tokom ili nakon korišćenja interneta, da menja navike u vezi sa njegovim korišćenjem, da postane opreznije, ali i da ne koristi internet neko vreme. Promene koje bi mogle da ukažu na problem ne moraju nužno da budu u vezi sa korišćenjem interneta.
"Mogu da se pojave teškoće u vezi sa učenjem za školu, da je manje motivisano, da odbija da ide u školu, da izbegava da izlazi napolje ili da se druži sa vršnjacima. Čak u nekim slučajevima u literaturi je zabeleženo da neka deca koja su trpela digitalno nasilje, počnu da koriste štetne supstance ili da deca u nekim drastičnim situacijama, zabeleženo je nekoliko slučajeva, izvrše samoubistvo. Ali tu moramo da budemo jako oprezni, važno je naglasiti to da uvek postoji sticaj negativnih okolnosti. Ne možemo reći da je samo digitalno nasilje doprinelo tome, zapravo mi ni nemamo takva istraživanja u psihologiji da bismo mogli da tvrdimo da je isključivo nešto od potencijalnih faktora rizika dovelo do nekog ishoda. Treba uzeti u obzir celokupan kontekst", objašnjava Dobrinka Kuzmanović za 021.rs.
Fejsbuk trenutno ima 2,2 milijarde korisnika ili takozvanih "netizena", što bi ga, da je država, činilo najmnogoljudnijom zemljom sveta. Sve češće se govori i o odgovornosti društvenih mreža, prvenstveno Fejsbuka, za zloupotrebu ličnih podataka u svrhu političkih manipulacija, a Aleksa Savić ukazuje i na visok prag tolerancije prema diskriminaciji.
"Za razliku od toga kako su društvene mreže funkcionisale pre nekoliko godina, verovatno zbog povećanog broja slučajeva, sada kada pokušavamo da prijavimo stranicu, komentar, grupu, koji su vrlo jasno diskriminatorni prema nekoj osobi ili grupi, neretko dobijemo povratnu informaciju da se poruka ne smatra uvredljivom ili diskriminatornom. To je ono što dodatno obeshrabruje svakog ko pokušava da reaguje na diskriminaciju i elektronsko nasilje, pa tako i mlade. Ukoliko neka društvena mreža kojoj veruju i kojoj koriste, ne reaguje na takve stvari, onda se to vrlo kosi sa principima kojima su mladi učeni, teško je objasniti da, iako nešto nije uklonjeno sa društvene mreže, ne znači da je dobro, već da je reč o stvarima koje nekome bol i na šta se mora reagovati", smatra Savić.
Da je potrebno raditi na prevenciji digitalnog nasilja uvidela je i sama država, koja je uvela informatiku i računarstvo kao obavezan predmet za peti i šesti razred osnovne škole, a u naredne dve godine će je imati i sedmaci i osmaci. U okviru ovog predmeta deca uče i o digitalnoj pismenosti, gde je predviđeno da se proučavaju načini bezbednog korišćenja interneta. Važnost prevencije Dobrinka Kuzmanović opisuje kroz metaforu dubokog bazena, uz zaključak da samo dete ne biste pustili da ide u bazen ukoliko ga pre toga niste naučili da pliva, što bi trebalo da bude slučaj i sa internetom.
Ona dodaje da bi svako od nas kao pojedinac morao da reaguje onda kada primeti nasilje na internetu.
"Kada je reč o onima koji trpe nasilje na internetu ili putem digitalnih uređaja, tu su procedure prilično jasne. Ako je reč o školskoj deci, naravno da je potrebno da se odmah uključi škola, a ako je reč o nasilju trećeg nivoa, škola je u obavezi da obavesti školsku upravu i to u roku od 24 sata nakon što se takvo nasilje dogodi. Ovde je vrlo važno da imamo na umu da je škola i te kako odgovorna da preduzme odgovarajuće korake i kada je reč o digitalnom nasilju. Kada smo tek počinjali da istražujemo ovaj fenomen, reč je o istraživanjima Unicefa, Ministarstva prosvete, imali smo situaciju da nastavnici u školama nisu bili svesni sopstvene odgovornosti i da nisu smatrali da oni treba da reaguju onda kada su učenici izloženi digitalnom nasilju, zato što su smatrali da se to dešava van školske zgrade i dvorišta. Ja se nadam da se svest promenila kod stručnjaka u obrazovanju i na tome je rađeno proteklih godina da svi imamo svest da reagujemo", zaključuje Kuzmanović.
U slučajevima ozbiljnijeg digitalnog nasilja, kada ono, na primer, prelazi već u seksualno ili narušavanje privatnosti i otvorene pretnje, problem se morao prijaviti policiji. Između ostalog, ustanovljen je i nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu koji možete dobiti pozivom na broj
19833, a više informacija o tome možete da pronađete na sajtu
pametnoibezbedno.gov.rs.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Reci ne, nasilje nije moj izbor". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
.jpg "Stejt department: Razočarani smo što su Vulin i Popović predloženi za funkcije u Vladi Srbije")
1.jpg "Šapićev")
.jpg "Imenovani novi poslanici umesto ministara: Među njima Nikola Bokan i Đorđe Milićević")
Komentari 3
Da je samo internet
več u svakidašnjem životu, od strane države.
Edukacija tu ne pomaže. Mislim, edukacija države i poslanika.
Je li ti dete zakasnilo na čas?
Daj da nešto otmemo!
Kažeš, društveno koristan rad? Pa mi od toga ni[ta nemamo!
Daj da nešto otmemo!
Stanje roditelja je od presudne važnosti za vaspitanje ili nevaspitanje dece,
ili vaspitanje koje upućuje decu na nasilje i otimanje.
Ako se ljudima nešto otme, nevezano kako se to pravno tumači - oni vaspitavaju i svoju decu da opstanak obezbede otimanjem.
Gladius et anus
Salamander
Po punoletstvu, dete stiče pravo da polaže ispit.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar