Ovome je doprinela neracionalna upotreba antibiotika u lečenju bolesti koje nemaju potrebu za takvim vidom lečenja. Ne čudi da je Srbija među državama čiji građani su najveći konzumenti antibiotika, te je rezistencija bakterija najviša.
Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika obeležava se 18. novembra svake godine, a od pre tri godine, na predlog Svetske zdravstvene organizacije i cela nedelja, sa ciljem da se skrene pažnja stručnjaka i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika.
Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije, navodi se u posebnoj publikaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine povodom Nedelje racionalne upotrebe antibiotika.
Šta su antibiotici?
Antibiotici (antimikrobni lekovi) su lekovi koji ubijaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i njihovo razmnožavanje. Koriste se za lečenje infekcija ljudi, životinja i ponekad biljaka.
Bakterije su otporne na antibiotike kada ti lekovi izgube sposobnost da ubiju ili spreče rast i razmnožavanje bakterija. Neke bakterije su prirodno otporne na određene antibiotike (tzv. urođena rezistencija).
"Problem koji više zabrinjava je pojava da neke bakterije koje su normalno osetljive na antibiotike postanu rezistentne kao rezultat genetskih promena (stečena rezistencija). Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju, izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati duže lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte", poručuju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Kada mutira gen bakterija, nastaje otpornost na antibiotik. Kada se antibiotici uzimaju previše i bez potrebe, samo se ubrzava širenje i otpornost bakterija - takve bakteriju rastu i razmnožavaju se umesto da ih antibiotik ubije.
Najčešći način na koji se širi otpornost bakterija je uzimanje antibiotika za lečenje gripa i prehlade - iako bi do sada trebalo da bude dobro poznato da antibiotici ne deluju na viruse. Antibiotik neće popraviti stanje, neće sniziti temperaturu, niti će ukloniti druge simptome.
Nepravilna upotreba antibiotika je i kada se uzima manja doza od propisane, češće u toku dana u odnosu na preporuke lekara... Ako se, na primer, ne uzme dovoljna doza, bakterija neće biti ubijena i nastaviće da živi kao jača i otpornija na lek.
Koje bolesti izazivaju rezistentne bakterije?
Kako naglašavaju u IZJZV, multirezistentne bakterije (otporne na više antibiotika istovremeno) mogu izazvati mnoge infekcije - mokraćnih puteva, kože, rana, upale pluća, prolive, opšte infekcije sa prodorom bakterija u krvotok... Pacijenti u bolnicama izloženi su riziku od nastanka infekcija koje nisu u vezi sa osnovnom bolešću zbog koje su primljeni, uključujući i sepsu i infekcije hiruških rana izazvane rezistentnim bakterijama.
Kada antibiotici postanu neefikasni, lekari se nalaze u velikom problemu, kao i pacijenti. Gubi se vreme na lečenju, a zbog kašnjenja u terapiji može doći i do komplikacija, pa i smrti. Ovakvim pacijentima trebe mnogo više nege, skuplji i agresivniji antibiotici, što može da dovede do neželjenih reakcija.
"Situacija se pogoršava sa pojavom novih multirezistentnih sojeva bakterija (rezistentnih istovremeno na više grupa antibiotika). Takve bakterije mogu postati rezistentne na sve dostupne antimikrobne lekove. Bez delotvornih antibiotika mogli bismo da se vratimo u 'pre-antibiotsku eru', kada transplantacije organa, hemoterapija karcinoma, intenzivna nega i druge medicinske procedure ne bi više bile moguće. Bakterijske infekcije bi se širile, ne bi se mogle lečiti i izazivale bi često smrt", upozoravaju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Najmanji problem sa otpornošću na antibiotike imaju stanovnici skandinavskih zemalja, dok su najveći problemi na jugu i istoku Evrope (Grčka, Italija, Kipar) gde, osim što je upotreba antibiotika veća, bolnički uslovi su gori, a i imunizacija je niža.
Pre otkrića antibiotika, hiljade ljudi je umiralo od bakterijskih infekcija kao što su upale pluća ili infekcije nakon hirurških zahvata. Građanima se savetuje da uvek poštuju reč lekara, spreče moguće infekcije vakcinacijom, redovno peru ruke i nikada ne koriste lekove koji im nisu prepisani
Lekari su obavezni da prepisuju antibiotike samo kad je to potrebno, za dokazane bakterijske infekcije, kao i da objasne pacijentu kako da olakša simptome prehlade ili gripa bez antibiotika.
Otkako primenjuju nacionalne strategije u borbi protiv rezistencije, Francuska i Belgija uspele su da smanje procenat otpornih bakterija.
Najbitnije - bez delotvornih antibiotika, ne bi bila moguća intenzivna nega, transplantacija organa, hemoterapija malignih bolesti, nega prevremeno rođene dece, pa čak ni obični hiruški zahvati.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Očekuju se gužve na putevima i graničnim prelazima zbog poslednjeg neradnog dana")
Komentari 5
IvicabezMarice
Bese dijabetes I gojaznost na spisku. Ajde sjasite sa toga kako ljudi piju tablete kao ludi, vec malo uhvatite za gusu drzavu koja dozvoljava krljanje kroz hranu
Orwell Vegan
Bojan
Ali ljudi masovno piju antibiotike zbog prehlade, a lekari ih propisuju na dobar dan. Nekada se antibiotik propisivao nakon laboratorijske analize koja bi potvrdila prisustvo bakterija.
Danas se propisuju i zobaju ko' Tic Tac bombone.
Rezultat su rezistentne bakterije koje će ubijati i one koji zloupotrebljavaju antibiotike i ove kao ja koji ih nisu koristili godinama.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar