Ovo je ocena velikih proizvođača, privrednika i NALED-a, koji zato predlažu brže usklađivanje sa propisima EU u ovoj oblasti.
NJihov predlog je da se u propise uvede takozvana "produžena odgovornost proizvođača" koji bi time bili odgovorni za svoj proizvod od proizvodnje do reciklaže.
Takođe, predlažu izmene propisa koji će dozvoliti osnivanje organizacija, udruženja kompanija ("kolektivnih šema") koje bi okupljale proizvođače i uvoznike, a koji bi u ime istih brinuli o "životu električnog proizvoda".
Finansiranje takvog sistema upravljanja otpadom (od sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana) bilo bi od "eko-taksi" koje te kompanije plaćaju državi.
Na taj način, kažu, bilo bi jasno gde ide novac koji godišnje daju, a dovelo bi i do zaustavljanja nagomilavanja otpada u životnoj sredini, što je interes građana, države i privrednika.
"Već osam godina od kada je zakonska regulativa stupila, još uvek ne vidimo da sistem funkcioniše na potpuno zadovoljavajući način. Sadašnja situacija je takva da gube i privredni subjekti i država", kaže Slobodan Krstović iz NALED-a.
S obzirom na to da preko 60 procenata obveznika (uvoznika i proizvođača električnih proizvoda) ne plaća naknadu time se stvara nelojalna konkurencija i sivo tržište, a ugroženo je poslovanje onih kompanija koje poštuju zakonsku regulativu, kažu u NALED-u.
"Takse i naknada koje se naplaćuju za posebne tokove otpada se ne naplaćuju u punom iznosu i postoji određen stepen evazije (utaja poreza) koji ne može da se kontroliše inspekcijskim nadzorom", objašnjava Krstović.
Zato, jedan od predloga NALED-a je i da se period u kojem uvoznici moraju dostaviti godišnji izveštaj o posebnim tokovima otpada nadležnima, skrati sa jednom godišnje na jednom mesečno ili da izveštaji budu kvartalni.
Taj predlog obrazlažu time što je u praksi čest slučaj da firme, pojedinci, koji otvore preduzetničku radnju, istu zatvore u periodu od godinu dana i naknadu tako ustvari nikada ne plate.
Zadnji dostupni podaci, kažu u NALED-u, pokazuju da je oko 5.800 kompanija dostavilo izveštaje dok to nije učinilo njih oko 5.600.
S druge strane, obzirom da ova naknada značajno učestvuje u ceni proizvoda koju potrošači plaćaju, kompanije koje uredno plaćaju ovaj trošak kalkulišu ga u svoju cenu proizvoda, dok kompanije koje uvezu proizvode i ne plate naknadu nemaju ovaj trošak.
Ideja je i da se ponovo napravi operativni "Zeleni fond" odakle će se novac prikupljan od naknada za zaštitu životne sredine slivati na jedno mesto odakle će biti dostupan svim "stejk holderima", "igračima u lancu", od sakupljača do reciklera, i lokalnih samouprava koji će projektima moći da povuku određenu količinu novca.
U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je budžet Srbije svake godine puniji od "zelene takse".
Podržavaju ideju da je potrebno osnažiti sakupljačku mrežu u našoj zemlji koja je, kako kažu, prva karika u lancu reciklaže kao i osnivanje organizacija, udruženja kompanija koje će investirati u sve segmente, od sakupljanja do reciklaže.
Direktor ove Agencije Filip Radović kaže da je u proteklih nekoliko godina naplata eko taksi porasla sa tri na deset milijardi dinara sa daljom tendencijom rasta, ali i ukazuje da ne postoji tačan podatak koliko kompanija plaća naknadu nakon osam godina od njenog uvođenja.
"Ono što jeste činjenica je da postoje neke kompanije koje nisu potpuno privržene zakonu i nisu ispoštovale svoju zakonsku dužnost. Protiv takvih se podnosi prekršajna prijava, a nakon toga i krivična, ukoliko postoje manipulacije".
Kaže da je napisano više od 2.000 prekršajnih prijava i da taj broj pokazuje koliko kompanija nije ispunilo svoju zakonsku dužnost ali napominje da je veliki broj onih koji kad dobiju prijavu postupe po zakonu.
Radović kaže da nije namera države samo da novac naplati već da ga preraspodeli i usmeri ka reciklažnoj industriji.
Smatra da je potrebno krenuti korak dalje u sprovođenju zakona, odnosno, da sama privreda (posebno kompanije koje uvoze električne proizvode) počne da upravlja novcem od eko taksi, o čemu i govori "princip produžene odgovornosti".
"Time će se rasteretiti država dodatnih troškova", ukazuje Radović.
Ovakav model, dodaje, već se primenjuje u sektoru otpada kao što su baterije, gume i akumulatori.
U toku je izrada studije koja će pokazati opravdanost primene ovog principa i u sektoru električnih aparata i vreme kada bi ova ideja mogla da zaživi.
Sakupljačka mreža Javno komunalnih preduzeća se za sada bavi samo sakupljanjem i razvrstavanjem "pet ambalaže" dok za druge sirovine zakon nije propisao državnu stimulaciju.
Dragan Dilparić, iz sektora Administracije i životne sredine "Gorenja" kaže da ta kompanija godišnje izdvaja oko tri miliona evra na ime naknade za upravljanje posebnim tokovima otpada.
"S druge strane imamo problem nelojalne konkurencije gde naknade ne plaćaju svi obveznici koji podležu tome".
U ceni proizvoda veš mašine naknada na uvoznu cenu ide do osam posto, a kada se na to dodaju marže i PDV, reč je o 12 odsto raznih taksi koje čine krajnju cenu koju plaća kupac, kaže on.
Tako, dva proizvoda istih karakteristika, kod različitih prodavaca imaju različitu cenu (od oko tri do četiri hiljade dinara) jer jedan od njih nije platio eko taksu i druge propisane dažbine, objašnjava Dilparić.
"Zalažemo se da se naknada koja se obračunava za proizvode koji se stavljaju na tržište naplati svim obveznicima. Tražimo da u okviru produžene odgovornosti proizvođača brinemo o svojim proizvodima koji nakon upotrebe postaju otpad, odnosno sirovina".
Međutim, postojeća zakonska regulativa prepoznaje samo reciklažnu industriju, odnosno operatere za tretman otpada, a koji dobijaju podsticajna sredstva, dok, kako smatra, najveće investicije moraju ići u sakupljačku mrežu.
Najveću štetu pored kompanija koje plaćaju naknadu, trpe građani jer je učešće naknade u ceni proizvoda u Srbiji od 8 do 15 procenata, dok u zemljama u okruženju i EU taj procenat u proseku iznosi 2,19 odsto, u zavisnosti od vrste proizvoda i tržišta sekundarnih sirovina koji su berzanska roba, objašnjavaju u NALED-u.
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
.jpg "Pas ujeo dete u Beogradu, mališanu amputiran prst")
Komentari 2
Nebojša
Imate brda firmi pocev od Sekopaka.
Jedino normalno resenje je da ti koji kao upravljahu otpadom i recikliraju ga PLAČAJU a ne da se njima placa bukvalno harac a otpad i dalje ostaje.
Tako bi trebalo da radi i JKP Čistoca. Ako građani zele besplatno nosenje otpada tada ga razvrstavaju a oni nose svaki dan drugu vrstu otpada. Ako nece tada je iznosenje smeca 2000 RSD po stanu i problem rešen.
aero
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar