Zato je potrebno važnost i značaj zaštite intelektualne svojine približiti naročito mladim ljudima, koji često nisu ni svesni da kroz šerovanje muzike, filmova, knjiga na internetu, krše prava intelektualne svojine, kaže direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.
"To su pojave koje ugrožavaju našu privredu i posebno štete kreativnim industrijama koje počivaju na intelektualnoj svojini i doprinosi sa 7,2 odsto u BDP zemlje", rekao je Marić.
Značaj intelektualne svojine veći je nego ikad pre i trećina svetske trgovine odnosi se na takozvana nematerijalna dobra i usluge koje štiti intelektualna svojina od koje sve više zavise milioni radnih mesta.
Marić ističe da treba imati u vidu da je to "sredstvo" koje treba da omogući da kreativni ljudi mogu zaista i da žive od svog rada.
"Imamo kulturu da onoga ko krade nešto iz prodavnice tretiramo kao lopova, a ravnodušni smo kad neko neovlašćeno kopira neki softver ili knjigu u kopirnici. Mislim da nigde ne bi trebalo da ima besplatnog ručka i da sve treba da se plati, odnosno onaj ko je napisao knjigu ima pravo da živi od svog rada, kao i onaj ko je napravio hleb u pekari", smatra Marić.
U okviru Zavoda za intelektualnu svojinu postoji Centar za edukaciju i informisanje od 2010. godine čiji predstavnici obilaze privrednike, predstavnike Univerziteta u Srbiji i razgovaraju o tome da li ono što oni rade može biti zaštićeno kao intelektualna svojina, a u cilju da se predupredi povreda prava. Centar je praktično zadužen za širenje znanja o intelektualnoj svojini i bolje razumevanje značaja zaštite intelektualnih dobara.
Prethodnih godina organizovao je brojne seminare i radionice za različite društvene grupe, kao i univerzitete i institute, predstavnike privrede, sudije. Predstavnici Centra posetili su 34 privredna društva i tri fakulteta radi procene njihovih potencijala za zaštitu i korišćenje intelektualne svojine.
Kako je istakao Marić, važno je da postoje dobro obučeni stručnjaci, adekvatna oprema, tehnički kapaciteti, baze podataka i dobra koordinacija nadležnih organa.
"Da bi se izbeglo dupliranje poslova treba umrežiti baze podataka i obezbediti jedinstvenu aplikaciju kako bi svi mogli da joj pristupaju na jedinstven način. To je sve osnov za bolju i efikasniju zaštitu intelektualne svojine", rekao je Marić.
Marić ukazuje i na to da je inovativnost danas motor društvenog razvoja.
Prošle godine u svetu bilo je 3, 1 miliona patentnih prijava, sedam miliona prijava žigova, i 963.000 prijava industrijskog dizajna. Azija je danas najveći izvor prijava prava intelektualne svojine sa učešćem od nekih 60 odsto u ukupnom broju prijava podnetih u celom svetu.
Kina je u toku 2016. godine, prema izveštaju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, sa nešto više od 1,3 miliona patentnih prijava zauzela prvo mesto u svetu, ispred Japana i Sjedinjenih Američkih Država koji zajedno nemaju onoliko patentnih prijava, koliko ih ima Kina.
Najveći potencijal za stvaranje inovacija danas imaju Švajcarska, Holandija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Finska, Danska, Nemačka, Irska.
Prošle godine, Srbija se na globalnom indeksu inovacija koji ažurira Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, "popela" za dve stepenice više i sada zauzima 55 mesto od 120 zemalja na svetu.
Marić kaže da je zakonodavstvo Srbije u oblasti intelektualne svojine u velikoj meri usaglašeno sa pravnim sistemima zemalja članica EU. On je međutim istakao da ima još posla na polju dodatnog unapređenja te oblasti imajući u vidu da Srbija ima obaveze prema EU u procesu pregovaranja, odnosno u okviru Poglavlja 7 (Pravo intelektualne svojine) te je neophodno da dodatno usaglasi svoje propise sa evropskim direktivama.
Između ostalog, zato u narednom periodu sledi donošenje tri zakona - o autorskim i srodnim pravima, o patentima, potom i zakon o žigovima.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 4
Zaštićeni
Slovenci su licencirali i patentno zaštitili šljivovicu.
Bugari jogurt.
Treba li dalje?
Dok Kinezi iskopiraju sve živo i promene jedno slovo u nazivu.
A ja treba da se trzam na zaštitu nečije folk pesme?
Kada želiš nešto pravo, znaš kod koga da odeš.
I tu ne pomaže nikakva zaštita prava ili kopiranje.
Zamislite da jednog dana neko patentno zaštiti vazduh, ubaci to u svetska copyright prava i obaveže vad da svakim udahom njemu plaćate mesečnu rentu?
I to jeste moguće.
Što ne znači da je i normalno i u praksi ostvarljivo.
Imali smo primer španske građanek koja je u svojoj zemlji zaštitila upotrebu reči Sunce.
Samo da dokaže da je ostvarljivo.
/
prvo regulisite dizni palacinkare, pera zdera pljeskarnice i silne igraonice koje koriste tudje ime i reklamiraju se tudjim radom
drzava im je dopustila da rade
prica o pridruzivanju ce biti ozbiljna tek kada sankcionise i ove koje sam naveo
oni koji koriste softver zbog egzistencije uglavnom ga i kupuju, ne zbog klijenta vec zbog sebe da se ne bi desilo da im nesto ne radi pred deadline
Zaintetesovan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar