Takođe ističu da bi trebalo rešiti i druge stvari i probleme u oblasti rada, pa tek onda razmatrati skraćenje radnog dana.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić kaže da Srbija još nije na tom stepenu razvoja da bi moglo da se razmišlja o tome da se "priušti" šestočasovno radno vreme.
"To je teško u ovom trenutku i najrazvijenije zemlje sveta koje mogu da razmišljaju o tom modelu i same se nisu opredelile definitvno za tako nešto", kaže Nenezić i dodaje da za tako nešto treba mnogo stvari da se "poklopi".
Kao primer navodi da se dosta vremena gubi u samom odlasku na posao, a i sam proces proizvodnje treba dobro prilagoditi i osmisliti te da je potrebna opširnija analiza koja će opravdati inicijativu.
Predsednica ASNS Ranka Savić takođe smatra da bez prethodne analize ili dobre studije u Srbiji ne može da se uvede takav model rada. Ona ipak podseća da je u SFRJ bilo nekoliko fabrika koje su eksperimentalno uvele šestočasovno rano vreme, a rezultati su, ističe, bili odlični.
"Takvo radno vreme bilo je uvedeno u oblasti drvne industrije i produktivnost je zbog toga povećana za skoro 30 odsto, a i radnici su bili zadovoljniji", kaže Savićeva.
Kraće radno vreme nosi brojne prednosti, smatra ona, a takav model rada imalo bi smisla uvesti naročito u oblastima u kojima postoji velika potreba za angažmanom radne snage, poput zdravstva. Takođe, dodaje, i u oblastima poput građevine gde je fizičkom radniku teško da izdrži osmočasovno radno vreme.
S druge strane, mišljenja je da u Srbiji moraju prvo da se reše brojna pitanja u oblasti rada, pa tek onda da se razmišlja o ovakvim idejama.
"Važno je da se plate redovno isplaćuju, da od njih može pristojno da se živi, da se reši mobing na poslu, da se izborimo za to da nedelja bude neradan dan, da se poveća minimalna zarada... ", nabraja Savićeva. "Prvo treba za to da se izborimo, pa onda da razmišljamo o onome što postoji u visokorazvijenim zemljama."
Ipak, kaže, kao predsednica sindikata, podržala bi takvu ideju, ali bi u tom slučaju bilo važno da se sistem uredi tako da radnik dobije istu platu za šest sati rada kao i kad radi osam časova.
"Srbija je, ipak miljama daleko od toga", rekla je Savić.
Kraće radno vreme - manja plata?
U Ministarstvu za rad objašnjavaju za Tanjug da Zakon o radu sadrži odredbe o radnom vremenu koje su usklađene sa međunarodnim standardima i koje, navode, obezbeđuju zaštitu zaposlenih u ovoj oblasti.
"Zakonsko skraćivanje radnog vremena imalo bi velikog uticaja na privredu, vanprivredne delatnosti, posebno na javni sektor i sektor usluga, a naročito sa stanovišta obezbeđivanja kontinuiteta pružanja usluga i održavanja proizvodnje tamo gde je to neophodno, a imalo bi uticaja i na zaposlene i njihov životni standard", navode u Ministarstvu.
Za razmatranje inicijative za zakonsko skraćivanje radnog vremena, kažu, neophodno je da se prethodno izvrši sveobuhvatna analiza efekata skraćivanja radnog vremena.
"Kako je visina zarade uslovljena brojem časova provedenim na radu, treba imati u vidu da bi se smanjenjem časova rada zaposlenima smanjila zarada, što bi se nepovoljno odrazilo na njihov životni standard. Pored toga, smanjenje časova rada na dnevnom i nedeljnom nivou može poslodavcima povećati troškove poslovanja, između ostalog zbog potrebe povećanja broja zaposlenih", kažu u Ministarstvu.
Posebno treba razmotriti, dodaju, posledice skraćenja radne nedelje u delatnosti trgovine ili uslužne delatnosti.
Ideja kraćeg radnog vremena nerealna i populistička
Sociološkinja i naučna saradnica u Institutu društvenih nauka u Beogradu Nada Novaković kaže da je ideja o skraćenju radnog dana u Srbiji nerealna i "više je populistička nego teorijski i empirijski utemeljena".
"Na prvi pogled reč je o zalaganju za manje radnih časova, veću motivaciju radnika i njihovo zadovoljstvo. Na drugoj strani su stvarni interesi kapitalista da smanji troškove po radniku", kaže Novaković.
Naime, kako kaže, kraći radni dan znači i manju zaradu.
"To odmah poslodavcu donosi korist. Kraći radni dan ne obavezuje poslodavca da uposli nove radnike. Ni u Švedskoj se to nije isplatilo pa se od toga odustalo", kaže Novaković.
Za razliku od Švedske, u Srbiji se radno vreme određuje od slučaja do slučaja, dodaje ona i podseća da je "model" da poslodavac formalno sklapa ugovor na osmočasovno radno vreme, ali ga najčešće ne poštuje.
"Isto bi se desilo i sa kraćim radnim danom. Realna je situacija da se radnici maksimalno i na razne načine eksploatišu neplaćanjem prekovremenog, noćnog, smenskog i rada praznicima", smatra Novaković.
Zato, smatra da je ideja o kraćem radnom vremenu u sadašnjim uslovima u Srbiji, u kojoj se radnici neredovno plaćaju za radni dan koji često traje i 10 časova, posebno kod privatnika, samo pusti san.
Produktivnost rada, ukazuje, ne zavisi samo od dužine radnog vremena.
"To je zabluda koju je demantovala i ekonomska nauka i praksa. Bitni su i tehnologija i uslovi u kojima se radi, organizacija rada i sve bitniji ljudski faktor. Nekada optimistička vizija o skraćenju radnog dana a porastu slobodnog vremena zbog uvođenja novih tehnoloških rešenja, pokazala se nerealnom", tvrdi Novaković.
Ona smatra da bi sigurno u delatnostima u kojima su uslovi rada teški, na primer, u rudarstvu, dobro došlo skraćenje radnog dana.
"Na taj način sačuvalo bi se zdravlje radnika, a poboljšala njihova radna motivacija. Ovo bi imalo smisla samo u slučaju da se rudarima ne smanjuju ionako niske zarade", zaključuje Novaković.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 23
Ns 49
Japanac 2 sata radi za cara, 2 sata radi za Japan, 2 sata radi za firmu i 2 sata radi za sebe. Naš cara nema, Japan mu je daleko, za firmu ga baš briga pa radi 2 sata za sebe.
Marko
Živeo vođa i složno napred u zlatno doba!
Djurica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar