Lopovi su krali i majmune, retke ptice, pa čak i kengure, dok su među švercerima popularni i gmizavci.
U Ministarstvu zaštite životne sredine, stručnjaci iz CITES grupe (Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta), kažu da u ilegalnoj trgovini postoji velika potražnja za živim primercima veoma retkih i ugroženih vrsta, ali i za delovima ubijenih životinja.
"Najčešće se krijumčare tropske ptice, papagaji, tukani, kljunorozi, te gmizavci, kornjače i zmije. Krađa palma kakadua je primer samo jednog dela ilegalne trgovine s obzirom na to da se radi o krađi životinja u zatočeništvu. Postoji drugi deo, krivolov direktno iz prirode koji je još ozbiljniji prestup", kaže za Blic Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za CITES.
Poslednjih deset godina bilo je mnogo pokušaja krijumčarenja životinja.
"Tako je na beogradskom aerodromu otkriven šverc zaštićenih vrsta tukana. Imali smo i pokušaj krijumčarenja berberskih makaki majmuna u gepeku automobila na Horgošu, zatim ara papagaja u najlon džaku za krompir u mestu za rezervni točak na Kelebiji. Zabeležen je i pokušaj krijumčarenja 50 vrsta gmizavaca i vodozemaca u putničkoj torbi u autobusu na Gradini, gde je bilo i otrovnih zmija. Jedna od najvećih zaplena se dogodila u graničnom pojasu Srbija-Makedonija kada je u automobilu nađeno više od 1.320 živih barskih kornjača u platnenim džakovima za kafu", kaže Jovanović.
Ipak, krađe u zoološkim vrtovima nisu isključivo vezane za profit. Među poslednjim krađama životinja u zatočeništvu je prošlogodišnji nestanak tamaris majmuna iz Zoo-vrta na Paliću. Desetak dana kasnije, čuvari su u zoru ispred ulaza pronašli kavez sa majmunom pošto se kradljivac predomislio.
"Ljudi misle da su majmuni slatki i da mogu da ih drže u kući. Ali to nije tako. Posle nestanka majmuna razradili smo sistem video-kamera i u svakom trenutku vidimo šta se dešava", kaže za Blic Kristijan Ovari iz Zoo-vrta na Paliću.
U Beogradskom zoo-vrtu su pre desetak godina dvojica mladića ukrala kengura, ali im je on pobegao, podleteo pod voz i uginuo.
Posle zaplena životinje se čuvaju u zoo-vrtovima u Beogradu ili na Paliću. Tako je na Palić stiglo i šest makaki majmuna.
"Ima dosta krijumčarenja zmija i kameleona, koje ljudi pokupe iz prirode kada su na letovanju. Osim toga i uzgajivači se međusobno obračunavaju. Bilo je papagajdžija koji su krali jedni od drugih. U par navrata smo spasavali medvede jer su oni zanimljivi dok su mali, ali niko ne razmišlja da izrastu u životinje teške par stotina kilograma", navodi Ovari.
Zaplenjene životinje su vlasništvo Ministarstva zaštite životne sredine, a često na Paliću smeštaj i brigu preuzimaju za zmije i škorpije, koje su opasne i lako dostupne.
"Jednu škorpiju smo zatekli dok je rađena zaplena zmije. Na crnom tržištu njena vrednost je oko 40 evra, živi u Africi u divljini i do nje se lako dolazi", priča Ovari.
Stručnjaci kažu da se retke životinje i ubijaju da bi se od njih dobili razni proizvodi. Tako kobre i škorpije završavaju u flašama kao suveniri, a od mlevenih kornjačinih oklopa se prave razni želei.
"Od kolega iz Kine saznali smo da se kod njih oklopi kornjača melju i koriste u medicini, ali i kao dodatak u jelima. Na udaru su i papagaji. To nije naša autohtona fauna, ali putevi šverca vode kroz Srbiju", kaže Ovari.
Po Zakonu o zaštiti prirode, novčane kazne za blaže prestupe kreću se od 50.000 do 150.000 dinara za fizička lica i od 500.000 do dva miliona za pravna lica. Kazne mogu biti i zatvorske, do pet godina, ako se delo kvalifikuje kao krijumčarenje.
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
.jpg "Veliko hapšenje: Falsifikovali isprave Srba sa Kosova, među privedenima matičari, pripadnik MUP-a...")
.jpg "Kentkart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog naplate prevoza")
Komentari 1
Kriminal
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar