Lokalni mediji u Srbiji zbrisani u privatizaciji

Autor: Radio Slobodna Evropa

Info

19.02.2019.

19:23 > 17:34

U Srbiji je na kraju prošle godine bilo nešto više od 2.000 registrovanih medija.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Lokalni mediji u Srbiji zbrisani u privatizaciji

Foto: Pixabay

Njihov kvantitet nije srazmeran kvalitetu informisanja jer je, prema procenama stručnjaka, nedovoljno onih sa informativnim sadržajima, a još manje onih koji izveštavaju objektivno i nepristrasno.

Taj problem je posebno izražen u unutrašnjosti Srbije, gde su lokalni nezavisni mediji izloženi političkim pritiscima i finansijskom iscrpljivanju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) medijski ekspert Rade Veljanovski.

"U manjim mestima u unutrašnjosti Srbije medijska situacija je katastrofalna jer lokalni moćnici, koji su uglavnom članovi vladajuće koalicije, ne dopuštaju da drugačije mišljenje ili da informacija izađe u javnost. Uostalom, takva je situacija u celoj zemlji, ali je na lokalnom nivou još teža i još gora", kaže Veljanovski.

Za Gordanu Božić, direktorku Kragujevačkih novina, taj nedeljnik je primer koji pokazuje kako su "aktuelna vlast, a i ona prethodna, na perfidan način gušili nezavisne medije".

"Problem je što u poslednjih pet godina lokalna samouprava nije raspisala nijedan konkurs za sufinansiranje medija, pa su nam budžetska sredstva ostala nedostupna, iako Zakon nalaže drugačija pravila", kaže Božić i dodaje da je gradska vlast sav novac namenjen medijima usmerila na račun Radio televizije Kragujevac.

Kragujevačke novine su 2009. godine, nakon propale privatizacije lista Svetlost, osnovali novinari koji su ostali bez posla, nastavljajući sa nezavisnom uređivačkom politikom, ali se i one, posle 10 godina izlaženja nalaze pred gašenjem.

Medijsko mrtvilo na jugu Srbije

U Vranju, gradu na krajnjem jugu Srbije udaljenom 350 kilometara od Beograda, 2017. godine ugašene su Vranjske novine i istoimeni portal, jedini list sa nezavisnom uređivačkom politikom i dvadesettrogodišnjom tradicijom.

Prema navodima Radomana Irića, novinara iz tog grada, lokalne vlasti uredno raspisuju konkurse, ali sav novac iz budžeta koji se izdvaja za medije dodeljuju samo poslušnim i podobnim.

"Identična situacija je i u ostalih šest opština Jablaničkog okruga, na krajnjem jugu Srbije gde postoji 79 medija, a više od polovine njih ima informativne sadržaje. O karakteru, uređivačkoj politici i njihovom odnosu prema vlastima najbolje govori podatak da od svih 69 medija, u protekle tri godine, jedino portal ’Info vranjske’ nije dobio ni jedan jedini dinar", kaže Irić za RSE.

U Leskovcu, centru Jablaničkog okruga, udaljenom 270 kilometara od Beograda, nedavno su ugašeni ranije privatizovani Radio Leskovac i nedeljnik Naša reč, koji su imali informativne programe. Na medijskoj sceni opstali su uglavnom komercijalni mediji, sa izuzetkom Televizije Leskovac, privatizovane krajem 2007. godine, lista Nova naša reč, jedne agencije i nekoliko portala koji imaju informativne sadržaje.

Ljiljana Stojanović, urednica Regionalne informativne agencije JUGpress kaže za RSE da i u tom gradu, koji formalno primenjuje zakon i sprovodi proceduru raspodele sredstava za sufinansiranje ostvarivanja javnog interesa u medijima, oni koji nisu po meri vlasti teško dolaze do sredstava iz budžeta.

"U novinarskim krugovima se čuje da članovi komisije za raspodelu sredstava dobijaju spisak koliko ko treba da dobije novca. JUGpress i ’Nova naša reč’ na tim konkursima iz godine u godinu dobijaju sve manje novca, što je jasan pokazatelj da mi nismo po volji onih koji prave te spiskove. JUGpress već 13 godina emituje informativne sadržaje na srpskom, albanskom, bugarskom i romskom jeziku, a prošle godine ni u Ministarstvu kulture nije prošao nijedan naš projekat, uz prilično čudna obrazloženja, na osnovu kojih sumnjamo da komisija nije vrednovala kvalitete projekata, već je odlučivala po nekim drugim kriterijumima", ističe Stojanović i dodaje da je simptomatično da državne pare nisu dobili mediji koji su sarađivali sa novinarskim udruženjima i ukazivali na loš odnos vlasti prema medijima i novinarima.

Servis vlasti umesto servisa javnog interesa

Svetozar Raković, generalni sekretar Nezavisne unije novinare Srbije (NUNS), na osnovu evidencije tog udruženja o zloupotrebama budžetskih sredstava za sufinansiranje javnog interesa u medijima zaključuje da:

"Najveći gradovi prednjače u izigravanju konkursnih procedura i bukvalno nagrađuju poslušne medije u službi promocije i propagande lokalne vlasti koji su njen servis, a ne servis javnog interesa. Posebno su zabrinjavajući konkursi na kojima se događaju stvari koje su za tužilaštvo, koje liče na organizovani kriminalni poduhvat. Mislim na pojavljivanje potpuno nepoznatih, takozvanih novoosnovanih medija, nekakvih marketinških agencija i kvazi produkcija, koje se često osnivaju posle raspisivanja konkursa. Simptomatično je da baš oni na konkursima dobijaju milionske iznose. Naravno, time su najoštećeniji profesionalni, objektivni i nezavisni mediji, ali, pre svega, građani kojima je uskraćeno pravo na objektivno i nepristrasno informisanje."

Veljanovski potvrđuje da se poslednjih godina vrlo dobra ideja o projektnom sufinansiranju medija kada ostvaruju javni interes, sadržana u Zakonu o javnom informisanju i medijima potpuno izvrnula ruglu.

"Sva ta pravila koja su sadržana u Zakonu se krše tako što vlast imenuje članove komisija koji apsolutno nisu kompetentni, ali su u sprezi sa vlašću. Oni donose apsurdne odluke da razni mediji, koji uopšte ne ostvaruju javni interes nego su u pravom smislu režimski mediji i glasnogovornici vladajućih struktura, dobijaju taj novac, tako da svi građani Srbije, bez obzira na svoju političku opredeljenost ili neopredeljenost, finansiraju one medije koji rade za vlast", kaže Veljanovski.

Posledice neprijateljskog stava lokalnih vlasti prema svim medijima sa nezavisnom uredničkom matricom su sve izraženije i vidljivije, a kako to izgleda u Vranju, sažima Radoman Irić: "Što se tiče profesionalnosti, ne bismo baš mogli da se pohvalimo. Imamo višak medija, a manjak informacija."

Srbija je po izveštaju međunarodne organizacije Reporteri bez granica u periodu od 2017. do 2018. godine, pala za 10 mesta u stepenu medijskih sloboda. Precizno zauzima 76. mesto, među 180 država sveta.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Teodosije III

20.02.2019 • 07:43

Nek se sada upitaju NUNS i NDNV do šega je dovela njihova kampanja za privatizaciju medija.
Naprednjaci su pokupovali lokalne medije i sada nema više nazad.

Mogu samo da kukumavče da raspodela nije pravedna i poštena. A šta su oni očekivali od ovih na vlasti

2 0 +2
jug

19.02.2019 • 21:53

Jug Srbije je kritican po broju SNSovih batinasa i mafije kojoj se ne moze stati na put. Tamo svako radi sta hoce a to bas odgovara Albancima. Kada bi se desila prava decentralizacija ekonomije i zdravstva,kao i ciljano ulaganje na samom jugu a ukoliko to nije moguce,da se narod organizuje i osvesti koliko je opasno uclanjivati se u SNS. Tamo je vecini prirodno da se uclane u stranku jer misle da tako mora. Mada razumem ih, kada Palma Kolubara i njemu slicni pustaju korenje,normalno je da se ljudi boje. Zato Centralna Srbija nek se bore za Jug a moze I Sever ako mislimo da nam zemlja opstane. Steta sta su sve vlasti uradile. Ista vlast sa milijon nijansi kroz decenije. Samo se Djilas, Jeremic, Vucic stalno dogovaraju i prave saveze a uskoro ce im se i Trifunovic pridruziti, cena je u pitanju. Moralna prostitucija mi je nesto najgore na sta ljudsko stvorenje moze da spadne.

5 1 +4
Zivan

19.02.2019 • 21:01

Dodatna je nevolja što je i projektni novac iz Evropske unije umnogome politički usmeren...

4 1 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.