Ministarstvo omladine i sporta i Centar za edukaciju, istraživanje i razvoj objavili su rezultate istraživanja koje je sprovedeno na 1.000 učenika uzrasta od 15 do 19 godina koje pokazuje da je kod više od 45 odsto dece u Srbiji prisutna briga o svakodnevnim problemima, 12 odsto ima osećaj potpune bezvrednosti, a sedam odsto je razmišljalo o samoubistvu.
Mentalni poremećaji kod tinejdžera nije samo problem Srbije. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije na osnovu istraživanja otkrila je da jedno od osmoro dece pati od najmanje jednog mentalnog poremećaja.
Vođena ovim statistikama britanska vlada je odlučila da se u škole uvede novi predmet, koji će đake učiti kako da poboljšaju svoje mentalno zdravlje.
Kao stalni predmet i u našim školama sasvim sigurno bi doneo bi korist deci, kaže psihološkinja Tatjana Subotić.
"Mislim da je to stvar koja treba da bude nacionalni projekat. Zdravlje nacije je nešto o čemu svi treba da vodimo računa, ne samo mi kao profesionalci već svako iz svog domena. Ti problemi moraju da postanu vidljivi i da shvatimo da to sve može da bude deo nas, da vidimo da je tu, da bi mogli da delujemo", objašnjava Subotić.
Da se na rešavanju ovog problema radi potvrđuje i činjenica da je stručni tim Instituta "Dr Laza Lazarević" učestvovao u izradi Nacionalne strategije za mentalno zdravlje, čiji je integralni deo upravo plan za unapređenje mentalnog zdravlja dece, rekla je direktorka Ivana Stašević Karličić. Ona dodaje da je ključna tačka mentalnog zdravlja mladih edukacija.
"Ključna tačka su mladi, jer se koncept prevencije zasniva na prosvećivanju od najranijih životnih perioda. Naše je da mlade ljude naučimo da kada imaju problem znaju kome da se jave i da rešenje postoji", rekla je Stašević Karličić.
Tatjana Subotić objašnjava da, ako se problem ne uoči na vreme i ne reaguje, može doći do tragičnog ishoda.
"Neurološki problemi, od kojih uvek krećemo mogu biti uzrok, psihičke tegobe... Dete je možda naišlo na nerazumevanje u porodici. Neprepoznavanje okoline i roditelja i škole da je dete na neki način povučeno, izmenjeno i da su stvari drugačije, neki su od mogućih okidača", objašnjava Subotić.
Ona dodaje da je promena u ponašanju jedan od osnovnih pokazatelja da se dete bori s nekim problemom.
"Svaki roditelj poznaje svoje dete, na koji način funkcioniše, radi. Problem često ide s nekom promenom u ponašanju, spavanju. Kod adolescenata je teže to uočiti, jer promene raspoloženja mogu da idu s njihovom dobom, tako da je teško razlučiti šta je to što je adolescentno i što može da se toleriše, a šta je konkretan problem", ističe Subotić.
Najbolji pokazatelj je kvantitet tih promena, previše vremena na telefonu, poremećaj ponašanja, popuštanje u školi, sve to treba pratiti i nikako te stvari ne ostavljati po strani, dodaje Subotićeva i naglašava da je jako važno naravno razgovarati sa svojom decom.
Ako vi ili neko koga poznajete, razmišljate o samoubistvu, potražite pomoć i emotivnu podršku tako što ćete pozvati centar za prevenciju "Srce" na besplatan broj 0800/ 300 303.
U Klinici "Dr Laza Lazarević" otvorena je nacionalna SOS linija za prevenciju suicida, a uskoro će biti pokrenut i anoniman on-line chat za sve one koji se bore sa nekim problemom i pomišljaju na samoubistvo. Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a s njima će razgovarati psihijatri, psiholozi i socijalni radnici.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
.jpg "Na biciklistu na Novom Beogradu pala metalna ograda bivšeg buvljaka: Završio u Urgentnom")
.jpg "Novaković: Uslovi za izbore neće biti ravnopravniji ako ne učestvujemo, moramo biti strpljiviji")
.jpg "Usvojene izmene Zakona o lokalnim izborima: Evo koliko je poslanika bilo za, a koliko protiv")
Komentari 7
Marijana
/
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar