Pravo da učestvuju u štrajku, prema Zakonu o štrajku, imaju samo zaposleni, ali ne i angažovana lica po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, pa zakon omogućava poslodavcu da ugovorce otpusti ili premesti na drugo radno mesto tokom štrajka.
Portalu
Radnik.rs predstavnici sindikata i Štrajkačkog odbora u RGZ-u dostavili su dopise koje je službama katastra uputio Sektor za strateški razvoj putem imejla.
U imejlu upućenom 28. februara navodi se da će "zaključno sa 1.3.2019.godine biti raskinuti ugovori o privremenim i povremenim poslovima u službama za katastar nepokrenosti i odeljenja vodova koji su u štrajku".
"Obaveza i dužnost poslodavca je da isplati naknadu za rad samo za dane kada je radnik koji je angažovan po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima obavljao uredno poslove za koje je ugovorom angažovan, a kako su u konkretnom slučaju pojedine službe za katastar nepokretnosti obustavile rad – stupile u štrajk, potreba i svrha angažovanja na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima više nije neophodno i moguće", navodi se u dopisu.
Sa iste adrese službama katastra juče, 1. marta stiže novi dopis koji se takođe odnosi na status radnika koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u RGZ-u, kako piše, s obzirom na to da u službama koje štrajkuju "ne rade ni stalno zaposleni, samim tim prestaje potreba i za dodatnim angažovanjem lica po Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima".
"Obaveštavamo vas da ćemo za lica angažovana po tom osnovu (po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima) izraditi anekse ugovora o privremenim i povremenim poslovima tako što ćemo ih angažovati u službama koje ne štrajkuju", piše u dopisu.
Izvršni sekretar sindikata “Nezavisnost” RGZ-a Nebojša Pejčinović kaže da će sindikati pratiti razvoj situacije u vezi najave poslovodstva RGZ-a da će ugovorci dobiti otkaz.
"Prvo smo dobili dopis da će se danas prekinuti radni odnos ugovorcima, ali danas smo dobili drugi dopis u kojem je navedeno da će u ponedeljak 4. marta napraviti aneks ugovora i da će ih angažovati u onim službama kojima se ne štrajkuje. Poslednji podatak koji smo imali je bio oko 500 zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima. Još oko 300 radnika su angažovani na projektu Svetske banke. Neki od njih rade godinama na privremenim i povremenim poslovima“.
Pejčinović navodi da je Republički geodetski zavod u proteklom periodu organizovao nekoliko konkursa za prijem novih zaposlenih, pa je broj ugovoraca verovatno manji nego ranije, ali ne zna koliko ih je sada trenutno angažovano u RGZ-u.
Iz RGZ-a nisu odgovorili na pitanja portala Radnik.rs u vezi sa ovim dopisima.
Ugovorci bez prava na štrajk
Zakon o štrajku predviđa da pravo na štrajk imaju samo zaposleni kod poslodavca.
Prema definiciji iz Zakona o radu, zaposleni su oni koji su u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno imaju ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme. Radnici koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima su angažovana lica, nisu zaposleni i samim tim nemaju pravo na štrajk.
Dr Mario Reljanović, saradnik na Institutu za uporedno pravo, ističe da „ugovorci“ imaju skoro sve obaveze iz radnog odnosa, a malo prava.
"Ukoliko bi ovi radnici umesto ugovora o privremenim i povremenim poslovima imali ugovor na određeno, bili bi zaštićeniji jer bi ovakvo davanje otkaza bilo nezakonito. Poslodavac može bilo kada da raskine ugovor o privremenim i povremenim poslovima, on to procenjuje diskreciono bez ikakvih posledica i ne mora da navodi otkazne razloge", rekao je on.
Reljanović dodaje da radnici na privremenim i povremenim poslovima nemaju osnov da tuže zbog nezakonitog otkaza jer sudovi te tužbe odbacuju. Tužbu zbog nezakonitog otkaza mogu da podnesu radnici koji su bili u radnom odnosu kod poslodavca.
Ono što predstavlja najveći problem u vezi sa pravom ugovoraca na štrajk je činjenica da se u državnim institucijama, javnim preduzećima i ustanovama radnici često protivzakonito angažuju po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima umesto po ugovoru o radu zbog ograničenja broja zaposlenih u javnom sektoru, odnosno takozvane zabrane zapošljavanja.
Prema Zakonu o radu, rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima može trajati najduže 120 dana u kalendarskog godini, ali, kako je Radnik.rs već pisao, javna preduzeća, ustanove i lokalne samouprave često primenjuju praksu da sa radnicima na svakih 120 dana sklapaju novi ugovor dok oni nastavljaju da rade isti posao. Radnici angažovani na ovaj način po zakonu nemaju pravo na godišnji odmor, bolovanje, kao ni pravo na štrajk.
U okviru "Istraživanja zapošljavanja u javnom sektoru“ Radnik.rs je u avgustu 2018. godine objavio priču o zapošljavanju radnika u RGZ-u po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i ugovoru o radu na određeno vreme zbog zabrane zapošljavanja.
Predstavnik sindikata "Nezavisnost" Nebojša Pejčinović tada je naveo da RGZ zapošljava više od 10% radnika na privremenim i povremenim poslovima, a RGZ je odbio da dostavi podatke o broju angažovanih radnika. U informatoru o radu Republičkog geodetskog zavoda koji je izdat februara 2019. godine stoje stari podaci o broju zaposlenih od 11.7.2017. godine. Po podacima in informatora RGZ ima 2120 zaposlenih na neodređeno vreme, 188 zaposlenih na određeno i čak 561 "radno angažovanih lica po osnovu ugovora". U međuvremenu RGZ je objavio nekoliko konkursa za nova zapošljavanja.
Novi štrajk u Republičkom geodetskom zavodu počeo je 27. februara 2019. godine, a Štrajkački odbor čine Jedinstvena organizacije sindikata, sindikat "Nezavisnost" i Sindikat zaposlenih RGZ-a ASNS. Štrajk je počeo jer je, prema navodima Štrajkačkog odbora, rukovodstvo prekršilo sporazum kojim je 21. januara okončan prethodni štrajk. Kako sindikati navode u saopštenju, januarske plate jednog dela zaposlenih su smanjene i Ministarstvo građevinarstva nije ispunilo obavezu pokretanja nadzora nad radom rukovodstva RGZ-a.
.jpg "Pas ujeo dete u Beogradu, mališanu amputiran prst")
Komentari 8
Doba mastiljave
Dr Vucelja
Liman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar