Uslov za dobijanje je da je osoba državljanin Severne Makedonije i da u njoj živi poslednjih 15 godina. Na nju neće moći da računaju oni koji su u braku ili žive u vanbračnoj zajednici sa nekim ko ima penziju.
"Novosti" pišu da u Srbiji gotovo 250.000 ljudi ima 65 i više godina i nije na spisku korisnika Fonda PIO, odnosno živi bez penzije. Prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček svakog meseca, dok u oko 18.000 domaćinstava poštar ne zvoni ni za jednog bračnog druga. Na listi najstarijih koji žive bez penzije više je žena, odnosno 85 odsto.
Severna Makedonija nije prva koja je počela da brine o osobama koje nisu nikada radile ili nemaju zakonom propisane uslove za redovno penzionisanje. I u Hrvatskoj je 2017. godine doneta strategija kojom se planira uvođenje nacionalne mirovine najkasnije do 2020, a prve isplate biće realizovane najverovatnije godinu dana kasnije. Naši susedi su se na ovaj korak odlučili zbog nepovoljne demografske situacije. U Hrvatskoj su informacije o broju onih koji žive bez penzije vrlo različite i kreću se od 65.000 do čak 100.000 starijih od 65 godina. To su svi oni ljudi koji nemaju minimalnih 15 godina staža za "starosnu mirovinu".
Ovim problemom u Srbiji bavila se studija "Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije", čije su autorke Gordana Matković i Katarina Stanić. One procenjuju da su moguće tri opcije koje bi mogle da se razmotre kod nas, a to su podizanje porodične penzije do najniže invalidske, uvođenje garantovane penzije ili posebnog modula socijalne pomoći. Za njih je najprihvatljiviji poslednji predlog, ali bi tada trebalo razmisliti o ukidanju najniže penzije.
"Nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu karakteristični su za tržište rada već dugi niz godina. To je rezultiralo velikim brojem minimalnih penzija i znatnim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na nju. Troškovi za rashode iz PIO će se smanjivati, a može se očekivati i veći značaj socijalnih penzija nego što je to slučaj sa sadašnjom generacijom starih osoba", kaže za "Novosti" Stanić.
Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić kaže da i kod nas postoji predlog za uvođenje takvog vida primanja, ali da trenutno finansijska situacija ne dozvoljava da se on primeni.
"To je lepa ideja, to bi bio veliki doprinos solidarnosti i pravi potez jedne socijalne države. Naročito za, recimo, domaćice, koje su godinama brinule o kući i porodici, a sada nemaju primanja. Čini mi se da smo tek sada svesni toga koliki je bio njihov doprinos, kada smo suočeni sa katastrofalnim demografskim podacima u zemlji. Mnogo je, međutim, nerešenih problema u našem penzionom sistemu, pa mislim da je ovakvo rešenje još daleko od nas", kaže Perić.
Trenutno stotinak država širom sveta ima nacionalne penzije kao osnovni mehanizam zaštite starijih od siromaštva. U razvijenim zemljama one su samo dopuna, kao neka vrsta socijalne pomoći. Osim Novog Zelanda i Holandije, preostalih 20 zemalja OECD takođe ima neku vrstu ovakvih primanja. U istočnoj Evropi ona predstavlja obezbeđenje minimalnog dohotka u starosti.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 5
Pedja
Svašta
Žene koje su zaposlene su takodje i domaćice, što je mnogo teže nego biti samo domaćica i po tom osnovu tražiti "socijalnu penziju".
Ko je socijalni slučaj neka prima socijalnu pomoć, a ne penziju.
Rajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar