Vojska Srbije je bila aktivna i na polju međunarodnih misija. U periodu od 2003. do 2018. godine učestvovali su u sedam mirovnih misija Ujedinjenih nacija (dve završene, pet u toku) i šest mirovnih misija Evropske unije (dve završene, četiri u toku.) U periodu od 2012. do juna 2018. godine, u ovim mirovnim misijama bilo je angažovano 2866 pripadnika i 316 pripadnica vojske. Povrh svega, od 52 miliona evra podrške, Ministarstvu odbrane najviše dolazi od zemalja članica NATO, pre svega SAD.
Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, sproveo je u periodu od 8. do 14. marta istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO, razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja, ocena i korist saradnje Srbije i NATO.
Odnos između Srbije i NATO 38,3 odsto ispitanika ocenjuje ocenom 1. 21,5 odsto daje ocenu 2, trećina ocenu 3. 4,9 odsto daje ocenu 4, a 3 odsto ocenu 5. Prosečna ocena na skali od 1 do 5, gde je prosek 3, iznosi 2,13. Nešto više prosečne ocene daju žene, ispitanci starosti do 45 godina, kao i stanovnici Zapadne i Istočne Srbije.
Članstvo Srbije u NATO podržava 10 odsto ispitanika, 11 odsto ne zna, dok je 79 odsto protiv. Podrška ulasku u NATO veća je kod ispitanika sa završenom srednjom školom i fakultetom, nego kod ispitanika osnovnog obrazovanja.
Prema mišljenju najvećeg broja građana, razlozi bombardovanja Srbije odnose se na vojne, političke i ekonomske interese SAD-a i Zapada, iako je do 2018. glavni uzrok, po mišljenju ispitanika, bila politika Slobodana Miloševića.
Kada je u pitanju procena broja stradalih od posledica NATO bombardovanja, najveći broj ispitanika (45 odsto) navodi odgovor "između 2.000 i 5.000".
30 odsto građana prihvatilo bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, 6 odsto ne zna, dok je 64 odsto onih koji ne bi prihvatili izvinjenje i među njima više je žena, stanovnika Zapadne Srbije i Šumadije, dok sa porastom godina starosti raste broj ispitanika koji ne bi prihvatili izvinjenje zbog bombardovanja.
22 odsto građana smatra da Srbija može da ima koristi od članstva u NATO-u i ovaj stav prisutniji je kod muškaraca, građana starosti do 30 godina, srednjeg i visokog obrazovanja i svih regiona osim Zapadne Srbije. 15 odsto građana nema jasan stav po ovom pitanju, dok je 63 odsto onih koji smatraju da članstvo u NATO-u neće doneti nikakvu korist Srbiji i među građanima koji dele ovaj stav više je starijih od 30, građana sa završenom osnovnom školom, kao i građana regiona Zapadna Srbija.
Saradnju Srbije i NATO podržava 31 odsto ispitanika (u nešto većem procentu muškarci i ispitanici iz Vojvodine i Beograd), 61 odsto ne podržava (u nešto većem procentu žene i ispitanici iz centralne Srbije), dok 8 odsto ne zna da odgovori.
Intenzivnu saradnju Srbije sa NATO u poslednjih 7 godina skoro polovina ispitanika (49 odsto) ocenjuje negativno i to su u nešto većem procentu muškarci kao i ispitanici sa završenom osnovnom školom. 29 odsto ispitanih ovu saradnju procenjuje kao pozitivnu, a 22 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.
43 odsto ispitanih smatra da je, nakon 20 godina od bombardovanja, vreme da dođe do pomirenja i ovaj stav je u većoj meri zastupljen među najmlađim i najstarijim ispitanicima. 46 odsto smatra da nije vreme da dođe do pomirenja, dok 11 odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
Komentari 20
Novosadjan
Ginger Pig
Obaska to sto je Srbija jedna od najzagadjenijih drzava na svetu gde cak i ova nesrecna vlada nece da plati odlaganje toxicnog otpada ali za rak i ostala maligna oboljenja po defaultu je kriv NATO.
Обсарвер
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar