Najviše ih je potrebno u najvećim kazneno-popravnim zavodima, a situacija je gotovo identična i u manjim sistemima. Da se nedostatak pripadnika Službe za obezbeđenje ne bi odrazio na bezbednost u zatvorima, zaposleni često rade prekovremeno, saznaje "Politika".
Kako za Politiku kaže Zvonko Tomašević, sekretar Jedinstvene sindikalne organizacije ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, zbog načina rada i velikog broja prekovremenih sati, radnici u službi obezbeđenja su premoreni, a u pitanje se dovodi i njihovo zdravlje.
"Zaposleni u ovoj službi imaju i po 70 prekovremenih sati mesečno i to im se plaća u skladu sa zakonom. Međutim, imamo drugi problem. Radeći tim tempom, oni se iscrpljuju, troše, a samim tim dolaze u situaciju da ne mogu na adekvatan način da odgovore zadacima posla. Najviše se radi po smenama od 12 sati, pa je narednih 24 sata slobodno. Često se dešava da zbog potrebe službe budemo angažovani i onog dana kada bi trebalo da smo slobodni. Pitanje je koliko zaposleni mogu da izdrže ovaj tempo rada", objašnjava Tomašević.
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde potvrđuju da pripadnici Službe za obezbeđenje rade prekovremeno, kao i ostali zaposleni u drugim organizacionim jedinicama zavoda. Navode i da je Zakonom o platama državnih službenika propisano da državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena ima pravo na sat i po slobodno.
"Rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje državni službenik mora da iskoristi u toku narednog meseca. Izuzetno, uz prethodnu saglasnost zaposlenog, prekovremeni rad može da bude uveden i u trajanju dužem od onog utvrđenog opštim propisima o radu, najduže do 20 sati nedeljno. Državnom službeniku kome zbog prirode posla ne bude omogućeno da u toku narednog meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se vrednost sata osnovne plate uvećana za 26 odsto. Takođe, Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da je radnik u obavezi da radi duže od punog radnog vremena kada potrebe službe to dozvoljavaju. Prema tome, zaposlenom koji, u skladu sa zakonom, po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena, ukoliko preračunate sate ne iskoristi kao slobodne u toku narednog meseca, ti sati se isplaćuju u skladu sa Zakonom", navodi se u pisanom odgovoru Uprave.
Problem u vezi sa brojem zaposlenih čuvara, prema rečima sekretara Jedinstvene sindkikalne organizacije počeo je još 2014. godine, kada je Vlada donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih u ovoj službi. Tada su, navodi sagovornik Politike, sva sistematizovana radna mesta koja nisu bila popunjena - izbrisana.
"Tom novom sistematizacijom broj zaposlenih u našoj službi je prepolovljen. Konkretno, broj radnika u KPZ Beograd smanjen je na polovinu. Posle toga su ljudi konstantno odlazili, neki su penzionisani, a neki su davali otkaze. Samo u prošloj godini iz KPZ Beograd otišlo je deset ljudi, iz Sremske Mitrovice njih 15, a iz Zabele svake godine odu tri-četiri zaposlena", otkriva Tomašević.
Prema njegovim rečima, najalarmantnija situacija je verovatno u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. U njoj je trenutno oko 700 osoba kojima je izrečena neka od mera obaveznog lečenja, a o bezbednosti ove ustanove u smeni brine četiri do pet čuvara.
Prema nezvaničnim informacijama, dešava se i da u noćnoj smeni, između 120 i 130 pripadnika Službe obezbeđenja pokriva sve zatvore, odnosno 11.000 osuđenika. Podaci o broju zaposlenih u službama za obezbeđenje, međutim, određeni su kao državna tajna, ali u Upravi naglašavaju da bezbednost zavoda i zatvorenika nije ugrožena.
.jpg "Crta pokrenula kampanju")
.jpg "Plate buregdžija oko 1.000 evra, jedna novosadska pekara nudila i 2.000: Ali nema ko da radi")
Komentari 6
tijana.cvijanovic
Praksa haosa
A siguran sam da zatvorski čuvari nisu posebno plaćeni, čim im država daje platu.
U poređenju sa raznim političkim Savetnicima, v.d. direktorima i ostalim neradnicima.
Tako da, ne verujem da se baš žale, pre bih rekao da nameštaju situacije za prekovremeni rad.
Jer je sve ovo u čemu živimo jedan veliki haos.
@
Na mesečnom nivou, međutim, ograničenje po zakonu je 40 sati preko fonda, tako da konstatacija da je isplata 70 sati prekovremenog zakonita nije tačna.
Na šestomesečnom nivou broj sati rada smenskog radnika se izjednačava sa fondom sati redovnog rada (5 puta nedeljno po 8 sati), a sve preko toga isplaćuje kao prekovremeni rad po zakonu.
Da smenski radnik ne bi bio oštećen, bitno je definisati šta je "za njega" tj. za "njegov raspored rada" dan nedeljnog odmora i broj tih dana se na godišnjem nivou mora slagati sa brojem sati nedeljnog odmora za redovan rad... itd itd.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar