Otvara se vrtić u bivšem logoru smrti Staro sajmište
Plan da u nekadašnjem Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu na Novom Beogradu, gde su bile logorska bolnica i apoteka, otvori vrtić "Savsko obdanište" mogao bi da se izjalovi vlasniku objekta Miodragu Krsmanoviću, koji je izgubio spor sa državom oko vlasništva nad tim zdanjem.
Krsmanović je, kako tvrdi za "Politiku", 1998. godine od tadašnjeg Zavoda za izgradnju grada za dva miliona maraka kupio objekat, ali je država tražila poništenje kupoprodajnog ugovora. Da je vođen spor i doneta presuda u korist države, a sud utvrdio da je ugovor ništavan, potvrdili su za ovaj list i u Državnom pravobranilaštvu. Ali Krsmanović se, kaže, prošle godine žalio Ustavnom sudu i njegovu odluku još nije dobio, a najavljuje da će ići do Strazbura.
Spor koji je vodio nije ga sprečio da duže od decenije u objektu površine 2.000 kvadratnih metara pokreće različite vrste biznisa, poput diskoteke, restorana, teretane, likovne galerije, a u poslednjem poslu - otvaranju vrtića, koji je u javnosti kritikovan, jer su u logorskoj zgradi masovno umirali Jevreji, Srbi i Romi, ne vidi ništa problematično. Tvrdi da je 500 kvadrata objekta i fiskulturnu salu opremio, dobio neophodne dozvole od Ministarstva prosvete i trenutno pokreće kampanju za upis dece.
"Sve radim po zakonu i za to imam papire. Objekat sam regularno kupio i izlečio ga, sačuvao od daljeg propadanja. Traže mi za porez na imovinu 1,7 miliona dinara i nemam problem da država moj ugovor proglasi ništavim i vrati mi novac koji sam uložio u Spasićev paviljon. Ali ne razumem nemar države koja duže od 70 godina ne može da od Starog sajmišta napravi memorijalni kompleks i sada je najveći problem to što hoću da otvorim vrtić. Na prostoru gde je bio logor sada živi 5.000 ljudi, porodice sa decom, i ovaj prostor sređujemo kako znamo i umemo", objašnjava Krsmanović za "Politiku".
Javnost je uznemirena zbog ovog "sređivanja", zato što je reč o jedinstvenom primeru u celoj Evropi - da se deo logora smrti praktično privatizuje, odnosno da se prenameni u nešto što nije očuvanje sećanja na žrtve. Protivnici ove ideje kažu da mesto na kome su ljudi gubili živote nikako ne može biti "mesto gde će se vaše dete osećati sigurno i voljeno", kako glasi reklama "Savskog obdaništa".
Gradska Prosvetna inspekcija utvrdila je prošle godine da ova ustanova ispunjava sve uslove kad je reč o prostoru, opremi, didaktičkim sredstvima, vaspitnom osoblju i planovima za upis dece. Dozvolu da počne da radi u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ovoj ustanovi je, nakon inspekcijskog nadzora, dalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
"Ministarstvo ne može da utiče na izbor lokacije, to je u nadležnosti lokalne samouprave. Predškolske ustanove se otvaraju širom Srbije i lokalna samouprava ima mnogo veće znanje šta je na lokalu kulturno-istorijsko dobro, da li je zaštićeno nekim zakonom i celokupan kontekst. Uvek će lokalna samouprava imati bolje informacije o objektima bez obzira na to da li su u Beogradu, Vranju, nekom manjem mestu na, primera radi, istoku Srbije...", objašnjavaju u resornom ministarstvu.
Foto: Screenshot (Jutjub/TV Prva)
U gradskom Sekretarijatu za obrazovanje kažu da bi, uprkos tome što su u slučaju otvaranja ovog objekta ispunjeni svi formalnopravni uslovi, ministarstvo trebalo da preispita verifikaciju ustanove i da, ako je bilo propusta, kazni odgovorne.
"Za specifične lokacije, kao što je ova, ipak se mora obratiti posebna pažnja, odnosno mora se imati u vidu da li je uprkos ispunjenosti svih uslova to društveno prihvatljivo i kako u tom slučaju postupati", kažu u sekretarijatu.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš, smatra da je nedolično bilo šta otvarati na Sajmištu jer je to stratište koje treba da bude posvećeno svima koji su na tom mestu izgubili život.
"Dečji vrtić samo je vrh ledenog brega, tamo se već nalaze i teretane i kafane... Više me vređa postojanje kafane i veselja na tom mestu stradanja", kaže Sabadoš za "Politiku".
On podvlači da bi na toj lokaciji napokon trebalo osnovati memorijal "Staro sajmište" gde bi se negovala kultura sećanja, a taj prostor dobio bi i edukativnu ulogu. Ove godine navršava se 75 godina od zatvaranja logora, a država uprkos brojnim pompeznim najavama još nije usvojila poseban zakon za Staro sajmište, a kamoli započela njegovu rekonstrukciju.
I u udruženju "Roditelj" smatraju da nekadašnji logor nije adekvatno mesto za odrastanje dece.
"Puno je dece koja ne idu u vrtiće jer činjenica je da u njima nema mesta i da su nam potrebni novi objekti kao i da iskoristimo već postojeće prostore... Ali, ipak, pri odabiru prostora treba dva-tri puta razmisliti. Roditelji će u ovo obdanište sigurno upisivati decu zato što moraju. Ali, mislim da ovo, baš zbog njegove istorije, svakako nije odgovarajući prostor", kaže Dragana Soćanin, osnivač i članica Upravnog odbora udruženja "Roditelj".
Stratište za Jevreje, Rome i Srbe
Na području Srbije do Drugog svetskog rata, kada je ono postalo nemačka okupaciona zona, živelo je oko 16.600 Jevreja, kao i 1.200 jevrejskih izbeglica iz srednje Evrope. Posle izbijanja ustanka u leto i jesen 1941. u masovnim streljanjima, zajedno sa Srbima, pogubljeni su i gotovo svi jevrejski muškarci, kao i brojni Romi. Početkom decembra 1941. oko 6.400 jevrejskih žena, dece i starih zatočeno je u Jevrejskom logoru Zemun (Judenlager Semlin) na Beogradskom sajmištu. Sa njima je zatvoreno i oko 600 romskih žena i dece, podaci su iz istraživanja dr Milana Koljanina, višeg naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.
"Logor se nalazio na teritoriji ustaške Nezavisne države Hrvatske, ali je bio pod upravom nemačke policije u Srbiji. Od kraja marta do 10. maja 1942. jevrejski zatočenici, osim nekolicine žena udatih za Srbe, ubijani su u kamionu gasnoj komori čime je okončan Holokaust na nemačkom okupacionom području u Srbiji", kaže dr Koljanin.
Logor na Beogradskom sajmištu potom je postao Prihvatni logor Zemun (Anhaltelager Semlin) i služio je za interniranje partizana, njihovih simpatizera, pripadnika rojalističkog pokreta otpora, kao i radno sposobnih osoba sa područja vojnih operacija. Zatvorenici koji su preživeli teške uslove života deportovani su u koncentracione ili radne logore u nacističkoj Nemačkoj ili u okupiranim zemljama. U savezničkom bombardovanju Beograda i Zemuna aprila 1944. logor je oštećen i stradalo je oko 120 zatočenika. Mesec dana kasnije predat je na upravu ustaškoj policiji, a krajem jula 1944. je raspušten.
Prema dosadašnjim istraživanjima, napominje Koljanin, u Prihvatnom logoru Zemun je internirano 31.972 zatočenika, većinom Srba, od čega je trećina izgubila život.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Austrijski list: Režim u Beogradu neistomišljenicima i kritičarima nalepi etiketu neprijatelja
18.10.2026.•
0
Režim u Beogradu stvari posmatra isključivo crno ili belo, političke neistomišljenike ili kritičare vidi kao neprijatelje, piše austrijski dnevnik Klajne cajtung.
Rašuo: Policija tvrdi da je zbog tehničke greške u maju dostavila pogrešan podatak o broju ličnih karata
18.10.2026.•
0
Član Komisije za kontrolu biračkog spiska Ognjen Rašuo izjavio je da policija tvrdi kako je zbog tehničke greške u maju dostavila pogrešan podatak o broju važećih ličnih karata.
Novici Antiću određen kućni pritvor uz zabranu interneta
18.10.2026.•
0
Bivšem predsedniku Vojnog sindikata Srbije Novici Antiću je određena mera zabrane napuštanja stana do tri meseca, uz zabranu komunikacije, korišćenja interneta i društvenih mreža, saznaje FoNet.
Srdanović o skupu na Slaviji: Pozivamo na miran i dostojanstven završetak izbornog procesa
18.10.2026.•
1
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović izjavio je pred skup na beogradskom Trgu Slavija 22. oktobra da studenti pozivaju na miran i dostojanstven završetak izbornog procesa.
Dačić u Moskvi: Ruski zvaničnici mi poželeli sreću na izborima
18.10.2026.•
7
Predsednik Socijalističke partije Srbije i nosilac liste "Faktor stabilnosti" Ivica Dačić saopštio je da se u Moskvi sastao sa više ruskih zvaničnika koji su mu poželeli sreću na predstojećim parlamentarnim izborima.
Vukadinović: Šta očekivati od RIK-a u nedelju kad vidimo procenu MUP-a o broju ljudi na mitingu u Novom Sadu
18.10.2026.•
9
Đorđe Vukadinović se pita da li će, ako se uzme u obzir procena MUP o broju prisutnih na mitingu u Novom Sadu, drugi zvanični organ izaći sa pravim i po vlast možda nepovoljnim brojem glasova na izborima sledeće nedelje.
RIK usvojio više odluka o sprovođenju izbora za savete nacionalnih manjina
18.10.2026.•
1
Republička izborna komisija (RIK) usvojila je danas više odluka o sprovođenju izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, raspisanih za 8. novembar.
Obavljen prvi probni let "Ekspo 2027" panoramskog balona na Adi Ciganliji, poznata cena karata
18.10.2026.•
3
Prvi probni let panoramskog balona oslikanog bojama izložbe "Ekspo 2027" koji se uzdiže na 150 metara visine, obavljen je danas na Adi Ciganliji.
Građanima dostupna nova mobilna aplikacija GeoSrbija: Katastarski i drugi podaci o nepokretnostima
18.10.2026.•
9
Građanima je besplatno dostupna nova mobilna aplikacija GeoSrbija, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
"Ostaćete bez plata i penzija, država će propasti": Vučićeva predizborna taktika - zaplaši birače promenama
18.10.2026.•
68
Kako predizborna kampanja odmiče, politički akteri sve više građanima poručuju da su baš oni prava opcija i da bez njih nema sigurnosti.
MUP na početku grejne sezone upozorava: Grejalice ne ostavljajte bez nadzora
18.10.2026.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na poseban oprez tokom grejne sezone, upozoravajući da nepažnja može da izazove požar i da nekoliko sekundi bezbrižnosti može da ugrozi ceo dom.
Tepić: Srbija ne sme da propusti poslednju priliku za ubrzanje evropskih integracija
18.10.2026.•
30
Jedan od nosilaca izborne liste "Evropska Srbija", Marinika Tepić, ocenila je da je ta lista jedina koja se ne protivi članstvu Srbije u EU.
Birači iz Republike Srpske na izborima u Srbiji: Ko glasa, ko poziva, ko ćuti?
18.10.2026.•
40
Birači iz Republike Srpske nisu odlučujući faktor na izborima u Srbiji, ali jesu politički simbol.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nema preskakanja
18.10.2026.•
7
Svakog dana vas čeka novi 021.rs dnevni kviz.
Saobraćajne kamere snimaju vozače svaki dan: Da li moraju da budu označene?
18.10.2026.•
11
Kamere za snimanje saobraćajnih prekršaja nalaze se širom Srbije.
Selaković dva puta nije dobio saglasnost za Generalštab, on ipak tražio ukidanje zaštite
18.10.2026.•
8
Iako je direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo dva puta odbio da ministru kulture da saglasnost za skidanje svojstva spomenika kulture za kompleks Generalštaba, Selaković je ipak predlog o tome uputio Vladi.
Picula: Za Vučića su ovi izbori biti ili ne biti
18.10.2026.•
12
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da je Evropska komisija bila krajnje benevolentna prema onome što je Aleksandar Vučić radio poslednjih godina.
Vladisavljević: Na ovim izborima je ključno pitanje obnova demokratije, a ne ideološke razlike
18.10.2026.•
6
Na izborima 25. oktobra ključno je sučeljavanje vlasti koja pokušava da očuva postojeći sistem i širokog društvenog i političkog bloka koji traži obnovu demokratije.
Vučić: Da ja nisam promenio lice Beograda i Srbije, oni ne bi imali gde da se okupljaju
18.10.2026.•
65
Nosilac izborne liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vućić je pokušao da odbaci kritike oponenata vlasti u vezi sa raznim SNS projektima u Beogradu.
Komentari 5
Mirko
Ruža
Staro sajmište treba pretvoriti u memorijalni centar i prostor za edukaciju. Jedino to ima smisla.
m
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar