Postoji li srednja klasa u Srbiji?

Autor: Blic

Info

14.04.2019.

08:33

Mesečna primanja iznad hiljadu evra, solidan automobil, bar jedan odlazak na zimovanje i letovanje u toku godine, neki su od parametara koji odlikuju srednju klasu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay (Ilustracija)

Ekonomisti i sociolozi se slažu u jednom - srednja klasa se u Srbiji odavno izgubila, a prema mišljenju pojedinaca, poslednji put je postojala još u vreme SFRJ, piše "Blic".

Za određivanje srednje društvene klase u Srbiji postoje dvostruki parametri - ekonomski i sociološki.

U ekonomske spadaju mesečna primanja iznad hiljadu evra, dopunski profesionalni rad kao još jedan izvor prihoda, automobil u vrednosti od 10.000 evra, ali i materijalna mogućnost za odlazak na zimovanje ili letovanje bar jednom godišnje, kao i redovne posete bioskopu i pozorištu.

U sociološke parametre spada fakultetska diploma, poznavanje stranog jezika, znanje rada na računaru, nepostojanje kritičnosti prema institucijama.

"U potrošnji domaćinstava i pojedinca postoji hijerarhija potreba: prvo se zadovoljava potreba za hranom, pa za odećom i obućom i tako dalje dok ne preostane višak za rekreaciju i slične potrebe", navodi ekonomista Miroslav Zdravković za "Blic".

S tim u vezi, sa njim se slaže i profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić koji objašnjava da bi neko u ostvario sve ono što bi ga karakterisalo kao pripadnika srednjeg staleža, mora da ima i dva i po puta veća primanja od onoga što se troši na potrošačku korpu.

"Srednja klasa u Srbiji je polako nestajala od devedesetih godina kada je srpsko društvo počelo da se polarizuje, pa sada većinom imamo ili one koji imaju dosta novca, ali koji često ne zadovoljavaju obrazovne standarde, i one koji su u stalnom preživljavanju", kaže Savić i dodaje da se srednja klasa kod nas zadržala još u onim zanimanjima koji imaju uticaj na društvena zbivanja kakvi su lekari, pojedini profesori i inženjeri.

Kakva je bila srednja klasa u SFRJ?

Razlika između srednje klase u to vreme i sada je, prema mišljenju ekonomista, u tome što je tada postojao određeni sled koji je nekoga svrstavao u srednji stalež.

"U SFRJ se sve znalo: kada neko završi fakultet odmah je spadao u srednju klasu, jer je dobijao bolje plaćen posao. Materijalno su ljudi bili nezavisni, a društveno su imali mnogo veći uticaj, bili su prisutni u medijima i njihovo mišljenje je bilo poštovano, mogli su sebi da priušte zimovanje, letovanje i dva solidna automobila", objašnjava Savić i dodaje da se stalež dugo gradio, dok je danas dovoljno mnogo manje truda i znanja da neko dospe u bogati sloj društva.

On zaključuje da je u vreme SFRJ neko mogao da stekne i kupi stan od svojih primanja i ako je pripadao radničkoj klasi, dok je danas to nemoguće nekome ko potencijalno pripada bogatom sloju ljudi.

Razlika između siromašnih i bogatih najveća u Evropi

Prema merenju dužine koeficijenta iz 2016, Srbija je po nejednakosti ispred svih zemalja članica Evropske unije. Dužina koeficijenta u iznosu od 38,6 poena, značajno je bila veća od prosečnog iznosa za 28 zemalja EU, ali i od svih zemalja u okruženju poput Makedonije (35,2) i Hrvatske (30,6), a posebno iznad dužine koeficijenta za Sloveniju (24,5) koja je najbolje rangirana od bivših jugoslovenskih republika, što je u Evropi slučaj sa Islandom.

Prvi na listi uzroka za veliku nejednakost u dohotku između bogatih i siromašnih u Srbiji su domaćinstva sa niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposlena lica ili lica koja rade manji broj sati u nedelji.

Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih lica. Zarade značajno doprinose ukupnoj nejednakosti, čak 93 odsto, ali je i povećavaju iz godine u godinu.

Treći uzrok leži u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje zarada u javnom sektoru za deset odsto na sve neto zarade onih lica koji zarađuju više od 25.000 dinara je jedna od mera koja je suprotno očekivanjima, negativno uticala na džini koeficijent.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 32

Hronološki Najpopularniji

Trt

15.04.2019 • 00:34

@dijasporac

Ovaj Drum napiše hrpu maloumnih gluposti o tome kako s hiljadu evra plate ne možeš ko svet ni na odmor, pa ti uzmeš njegov komentar za merilo opšteg mišljenja pa napišeš traktat da mu odgovoriš.

Ne zna se ko je zaludniji.

4 1 +3
dijasporac

14.04.2019 • 21:58

Dragi a bivsi zemljaci, vase pisanje ovde je jos jedan koliko nerealni ljudi zive u danasnjoj Srbiji. Plate od 1-1,5 hiljada eura su vama male I nedovoljne za zivot. Mastanja o zivotu su vam poprilicno nerealna.

Dakle, u Sloveniji koja ima 2.5-3 puta veci nacionalni dohodak po glavi prosecna plata je nesto iznad 1,000 eura pa opet se odande ne iseljavaju masovno za druge zemlje jer je i ta prosecna plata dovoljna za zivot u Sloveniji ako vec u Srbiji nije.

Drugi primer je, zemlja u kojoj zivim zadnjih 8 godina, Kanada, prosecan godisnji porodicni prihod je 75 hiljada $ ili oko 50 hiljada eura, sto posle odbitka poreza iznosi 34 hiljade eura neto ili oko 2800 eura mesecno. Toliko ima prosecna kanadska porodica, porodica u drzavi koja pada u top 5 po kvaliltetu zivota na celom svetu. Ali po vasem pisanju to je malo za zivot srednje klase u Srbiji. Pri tome Srbija jos ima neuporedivo nize cene za skoro sve (stanarine, nekretnina, hrane, osiguranja, usluge) I malo vam je za pristojan zivot srednje klase… nekad se treba spustiti na zemlju i gledati svet realnim ocima.

Poznajem nekoliko ljudi u Novom Sadu i Beogradu koji imaju OK poslove u dobrim privatnim firmama, stranim predstavnistvima ili imaju neke svoje privatne biznise i oni odlicno zive, prihoduju recimo kao prosecna porodica u Kanadi ali posto je tu ipak jeftinije za zivot zive odlicno, imaju stanove, automobile, 2 puta godisnje idu na odmore, ulazu u decu. Problem je sto je njih ipak malo u celom drustvu.

5 5 0
Luk

14.04.2019 • 18:52

Prvo, to oko automobila je prevaziđena kategorija koju je nekada nametnula automobilska industrija. Pametniji deo Evropskog srednjeg staleža koji žive u gradovima, sve više izbacuju automobil, ako ga i imaju, vrlo ograničeno ga koriste. Imaju odličan javni prevoz, bicikle, skutere, električne trotinete, Uber i sl. Mi živimo ovde i imamo porodična primanja i preko 2000 EUR, pa opet dođemo u situaciju da pozajmljujemo i krpimo se. Znate koliko nekog košta kad samo npr. ima loše zube? Svakako definitivno pripadamo srednjoj klasi po gotovo svim parametrima, jedino ne znam šta znači ovo "nepostojanje kritičnosti prema institucijama". Niko normalan ovde ne može a da ne kritikuje institucije!

7 3 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.