Uz prenamenu plodnih oranica, veliki problem je i maksimalno iskorišćavanje humusa i smanjenje plodnosti sa oko četiri - na dva odsto. Usevi nekada mesto ustupaju novim fabrikama naročito ako su na dobroj lokaciji, pišu Novosti.
Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, najviše se gubi državnog zemljišta. U Srbiji je i oko 200.000 hektara državnih oranica koje se ne obrađuju i stoje zaparložene.
"Postoji inicijativa države da se zemlja koja se ne obrađuje podeli mladim poljoprivrednicima na korišćenje", objašnjava Gulan.
"Od ukupno 4,1 milion hektara obradivih površina u zemlji, obrađuje se 3,4 miliona hektara. Gazdinstva prosečno koriste 6,1 hektar zemlje, dok kompanije poseduju 304 hektara u proseku. Nije normalno da gubimo toliko plodnih oranica svake godine. Kako koja vlast dođe tako daju placeve da se grade naselja, a za to dobijaju glasove. Strašno je i koliko malo zemlje navodnjavamo", priča Gulan za Novosti.
Agroekonomistu Milana Prostrana najviše zabrinjava neodgovorno ponašanje prema plodnom poljoprivrednom zemljištu. Zakonom je uređeno da se poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko i građevinsko ukoliko za to postoji potreba. Svuda se poljoprivredno zemljište smanjuje zbog infrastrukturnih i drugih objekata. Problem je ukoliko se to dešava najplodnijem zemljištu.
"Više me brine neodgovoran odnos prema poljoprivrednom zemljištu, jer čak ni država nije uredila da zakupac mora da vrati isti ili bolji kvalitet zemljišta. Eksploatiše ga do te mere da ono postaje neplodno", upozorava Prostran i dodaje da mnogi zakupci nekoliko godina zaredom seju pšenicu, što je pogubno.
"Tako je humusni deo smanjen sa 4,5 odsto na dva. Potrebno je raditi na opštem odnosu i očuvanju plodnosti obradivog zemljišta. Idealno bi bilo da novi investitori koriste stare napoštene lokacije i industrijske zone", navodi Prostran za Novosti.
U Razvojnoj agenciji Srbije, međutim, objašnjavaju da je čitav niz faktora koji utiču na njihovu odluku. Među njima su infrastrukturna opremljenost lokacije i tehničko rešenje samog objekat.
"Investitori se neretko odlučuju za gradnju novih objekata, jer postojeći u industrijskim zonama ne zadovoljavaju potrebe projekta ili se oni uopšte ne mogu realizovati na tim mestima", objašnjavaju u RAS za Novosti.
Neke od prepreka su i te što su postojeći objekti stari i nisu u dobrom stanju, pa su potrebni veliki radovi na adaptaciji i rekonstrukciji. Oni nisu usklađeni ni sa ekološkim standardima, o kojima danas ozbiljan investitor vodi računa. Pri odabiru lokacije, investitor gleda da bude blizu tržištu na kojem će plasirati robu, da bude tu i autoput, ali vodi i računa o dostupnosti radne snage. Pa tako, ukoliko je reč o visokotehnološkim projektima gleda se da lokacija bude blizu univerzitetskim centrima. Među industrijskim zonama koje su trenutno akutelne jesu one u Subotici, Pančevu, Inđiji, Staroj Pazovi, Novom Sadu i Nišu.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
Komentari 5
Bojan
Igor
aufiderzen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar