Ideja je da se unapredi zaštita ljudskih prava osuđenih osoba, s akcentom na resocijalizaciju ili rad sa osetljivim kategorijama. Stručnjaci kažu da Srbija ima loš sistem resocijalizacije i da se zbog toga gužve u zatvorima nikako ne smanjuju. Iskustva drugih zemalja govore da bi stanje dodatno mogle da pogoršaju najavljene izmene krivičnog zakona, prenosi
N1.
Projekat za projektom, a rezultata nigde. Nadležni se nadaju da će ovaj aktuelni konačno dati rezultate i zaista pomoći osuđenicima da se lakše pripreme za boravak na slobodi. S obzirom na to da je loša resocijalizacija glavni razlog što najveći broj zatvorenika čine povratnici, taj projekat, očekuju oni, dovešće i do smanjenja gužvi u zatvorima. A trenutna sitaucija je izuzetno loša, jer i do 80 odsto zatvorenika čine bivši zatvorenici.
"Posao svih službi je da podstiču ljude da žele da dožive promenu. Uvek se navodi primer Sremske Mitrovice gde jedan vaspitač radi sa 120 ljudi, radno vreme od sedam do tri popodne, dosta administrativnog posla, praktično taj čovek sa tih 120 ljudi je prepopterećen i njegov efektivan rad sa njima je neomoguć", smatra Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Kovačević dodaje da najavljene izmene krivičnog zakonika, kojima se pooštravaju kazne, ne idu u prilog ni želji za smanjenjem gužvi u zatvorima, ni poštovanju ljudskih prava zatvorenika. Kao dobar primer navode Holandiju, u kojoj su alternativne sankcije preuzele primat nad oštrijim kaznama. Holanđani na tu ideju nisu došli slučajno.
"Razvoj alternativnih sankcija bio je dug proces, zasnovan na kriminološkim i penološkim istraživanjima. Jedan projekat bio je posebno važan. Osuđenici sličnih karakteristika bili su razdvojeni u dve grupe. Jedna je dobila zatvorsku kaznu, a druga alternativne sankcije. Istraživači su uporedili rezultate i pokazalo se da je stepen povrata bio niži kod primene alternativnih sankcija", objasnio je za N1 kriminolog iz Holandije Peter Nelisen.
Poseban problem budućeg zakona je pitanje uslovne slobode. Zakon predviđa uvođenje doživotnog zatvora za najteža krivična dela, ali i osigurava da osuđeni za ubistvo ili silovanje dece i nemoćnih nikada više ne izađu na slobodu. Stručnjaci podsećaju da takav predlog nije u skladu sa međunarodnim propisima i konvencijama, koje se i Srbija obavezala da će poštovati. U Holandiji, koja se smatra jednom od zemalja sa zavidnim zatvorskim sistemom, insisitraju upravo na tome.
"Svaki zatvorenik bi morao da ima pravo da zatrazi raniji otpust. To je univerzalno ljudsko pravo. Da li će mu to biti odobreno, zavisi od sudije, ali i od zatvorenika koji bi to morao da zasluži. Ali niko ne bi smeo da uskrati pravo zatvoreniku da zatraži raniji otpust", dodaje Nelisen.
Svako ranije puštanje na slobodu može da predstavlja rizik, ukoliko zatvorenik za to nije pripremljen, kaže Nelisen i dodaje da pre bilo kakvog odlučivanja svaki zatvorenik mora da zasluži taj status. Konačan sud o tome, ipak, mora da da sud. Ipak, kako god da bude, zatvorski sistem će biti spreman, tvrde u upravi.
"O rasporednim rešenjima odlučivaćemo naknadno, to su verovatno ovi veći zavodi gde se služe ove veće kazne, a to su KPZ Beograd, Zabela i Niš. U ovom momentu mi ne znamo koliko će to brojčano da iznosi, ali sam siguran da cemo imati spremne kapacitete", navodi Dejan Carević iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema predlogu, doživotna kazna zameniće do sada najviše kazne od 40 godina zatvora, a osuđenih na tu kaznu danas u Srbiji ima 88. U zatvorima širom zemlje nalazi se 11.000 osuđenika, na ukupno 10.400 kreveta.
.jpg "Sprečeno ubistvo: Član kriminalne grupe uhapšen na Vračaru s pištoljem i metkom u cevi")
.jpg "Palma: Da nije Vučića, Srbija bi bila svedena na beogradski pašaluk")
Komentari 3
/
otkud vas onda na radnim mestima raznih 'investitora'
Evropski
pa da imaju ljudi od čega da žive.
Što su zatvorenici gori od lekara?
Ftn
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar