Doživotna kazna zatvora bi, prema izmenama, zamenila maksimalnu kaznu za to krivično delo, koja je do sada bila od 30 do 40 godina zatvora.
Dok poslanici vladajuće većine tu odredbu vide kao "potrebu da se Srbija zaštiti od okruženja u kom se nalazi", za pravne stručnjake – sagovornike
Radija Slobodna Evropa (RSE), izmene su "populističke".
Izmene Krivičnog zakonika inicirane su predlogom Fondacije "Tijana Jurić", koja nosi ime po petanestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se doživotna kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta uvede za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.
Međutim, predlog Vlade Srbije proširuje doživotnu kaznu zatvora i na druga krivična dela - ubistvo najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, terorizam, ratne zločine i genocid i sl., uz razliku što se za počinioce tih dela ostavlja mogućnost uslovnog otpusta.
Budući da se izraz "državni udar" gotovo svakodnevno nalazi na naslovnicama tabloida bliskih vlasti u Srbiji, pravnik u nevladinoj organizaciji Beogradski centar za ljudska prava Vladica Ilić objašnjava za RSE da to krivično delo ne treba olako tumačiti.
"Da bi neko dobio doživotni zatvor po toj novoj izmeni, on mora zaista da učini neko delo protiv ustavnog uređenja, i da pritom sa umišljajem ubije jedno ili više lica. Samo pod tim uslovima će uopšte doći u obzir mogućnost primene doživotne kazne zatvora, a to su zaista ozbiljne situacije, ne treba ih osporavati kao teško krivično delo", ističe Ilić.
Ilić dodaje i da uvođenje ovih mera nije neočekivano, ako se uzme u obzir da je Ministarstvo pravde, koje je radilo na predlogu izmena, odlučilo da doživotna kazna zatvora bude maksimalna za najteža krivična dela.
Beogradski centar za ljudska prava je inače jedan od pokretača peticije protiv izmena Krivičnog zakonika, ali zbog uvođenja doživotne kazne zatvora za najteže oblike ubistva i silovanja kojima predlagač ne predviđa pravo na uslovni otpust.
Smatraju da je to u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala i u Ustavu se obavezala da će ih poštovati, a kako ističu potpisnici, problem je i uvođenje zakona u skupštinsku proceduru bez javne rasprave.
A na argument Ministarstva pravde da bi uvođenje doživotnog zatvora u zakonodavstvo Srbije trebalo da ima "simboličko dejstvo", Ilić odgovara:
"U krivičnom pravu ne bi trebalo da se mnogo bavimo simboličkim dejstvima kazni, već da vidimo koje mere koje država preduzima u okviru krivično-pravne represije imaju nekakvo dejstvo – stvarno, a ne samo simbolično".
Za šefa poslaničke grupe naprednjaka, partije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u Skupštini Srbije i člana Odbora za pravosuđe Aleksandra Martinovića nije problem predviđena mera doživotne kazne zatvora za dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti države.
"To je nešto što je evropska praksa i što postoji u skoro svim evropskim zemljama, i ne vidim šta je tu posebno problematično", odgovara Martinović. Dodaje da su za njega i poslanike vladajuće većine trenutno veći problem presude za državni udar koje je Crna Gora izrekla državljanima Srbije.
"Mene to mnogo više brine nego te aluzije da mi navodno nekim drakonskim kaznama hoćemo da sprečimo državni udar. Ko u Srbiji da izvrši državni udar? Dunja Mijatović (komesarka Saveta Evrope za ljudska prava), Dragan Đilas (predsednik opozicione Stranke slobode i pravde), Boško Obradović (lider opozicione partije Dveri)? Pa Boško Obradović nije bio u stanju da sačuva svoju poslaničku grupu od sedam poslanika, a hteo bi da vodi Srbiju", kaže Martinović.
Za advokata Božu Prelevića, koji je i jedan od kritičara izmena zakona, opasan je način na koji vladajuća većina tumači koja su to krivična dela koja ruše ustavni poredak. Naglašava da nije čuo "nijednog ozbiljnog pravnika" koji je podržao izmene o kojima Skupština trenutno raspravlja.
"Ja mislim da je ovo velika opasnost i da će ovo služiti na neki način da se odvrate ljudi koji će sutra učestvovati u protestima protiv ovog režima. Jer pazite, kad čitate medije, ispred svakog mitinga vi imate da je to rušenje, pokušaj ubistva, hiljade tih gluposti smo već čuli", smatra Prelević, ali misli da to "ipak neće građane odbiti od protesta".
Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić naglašava da ipak treba napraviti razliku između onoga što piše u zakonu i i načina na koji ga u medijima tumače političari, te da nije moguće ni kontrolisati, niti je potrebno naročito se obazirati šta će reći "baš svaki političar ili medij".
Po njegovom mišljenju, najave "državnog udara" u tabloidima, ne mogu tako lako dobiti sudski epilog, pogotovo ne sa doživotnim kaznama zatvora. Stoga je, kako kaže, i poređenje ovih izmena zakona, sa onima koje je u Turskoj za državni udar donela administracija Redžepa Tajipa Erdogana ipak pregrubo.
Tvrdnje vlasti o pokušaju državnog udara najdalje su otišle u novembru 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić bio na poziciji premijera. Tada su njeni predstavnici zasuli javnost izjavama o pokušaju rušenja vlasti, koji je između ostalog, koordiniran iz dnevnog lista Kurir. Za tu aferu nije pokrenut pravosudni postupak.
.jpg "Pavle Grbović: Podržaćemo predlog da se izbori pomere za jesen")
Komentari 26
AleksandarVojvođanin
Anti Putin
Ne boj se . EU nema interesa da se zanima sa ovom jadnom drzavicom nastanjenu mrziteljima EU i obozavaocima Putina .
Boki
Klasična manipulacija i zloupotreba ovlašćenja skupštine zarad očuvanja svoje vlasti po svaku cenu. Uvodjenje represivnih zakonskih rešenja će im se obiti o glavu brže nego što misle.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar