Da li kamere za prepoznavanje lica ugrožavaju privatnost?

Kompanije koje razvijaju ovu tehnologiju grade je tako da može da prepozna osobu u gužvi u realnom vremenu, prati nečije pokrete, otkriva emocije i previđa ponašanje. Vezuje se i za nekoliko kontroverznih primena — prepoznavanje seksualnosti, pretraga ljudi po boji kože ili prepoznavanje etničkih grupa, piše Talas.rs.

Automatizovano prepoznavanje lica (AFR) se pokazalo efektivnim u borbi protiv kriminala. Evaluacija velške policije pokazala je da im je ova tehnologija omogućila da identifikuju osumnjičene koje drugim metodama ne bi mogli. Za godinu dana, preko 100 hapšenja je bilo izvršeno uz pomoć AFR. U prethodnom segmentu obradili smo srpsko-kineski primer koji takođe ide u prilog ovoj tezi.

Kada pričamo o nedostacima, izdvajaju se tri, koja mogu značajno ugroziti ljudske slobode.

Ova tehnologija je neprecizna, pogotovo ako niste beli muškarac — za žene koje nisu belkinje greši čak u 35 odsto slučajeva. Amazonov softver za prepoznavanje lica je pogrešno identifikovao 28 članova Kongresa kao kriminalce, a softver koji je koristila londonska policija je imao čak 98 odsto pogrešnih identifikacija, navodi se u tekstu objavljenom na Talas.rs.

Drugi nedostatak do koga postavljanje ovakvih sistema na javnim prostorima dovodi je kontinuirano nadgledanje ljudi i događaja. Vlasti bi tako mogle da prate demonstracije i identifikuju one koji su na njima. Drugi primer je plan u SAD da se postave kamere za prepoznavanje imigranata koje bi bile postavljene i u bolnicama, što bi dovelo do toga da ovi ljudi ne bi mogli da dobiju zdravstvenu negu nigde u zemlji.

I za kraj, dolazimo do čuvanja podataka bez osnova — ukoliko je neko osumnjičen za određeni zločin, ali se ispostavi da je nevin, njihovi podaci se i dalje čuvaju u bazi sa drugim kriminalcima, što može dovesti do daljih zloupotreba.

Dakle, ova tehnologija može biti veoma opasno oružje u pogrešnim rukama, navodi autor teksta.

Ova tehnologija je tek u svojoj ranoj fazi, a još više zabrinjavaju naredne etape razvoja, koje teže da prepoznaju emocije, ličnost, mentalno zdravlje ili stepen doprinosa na radnom mestu. Već sada, upotreba prepoznavanja lica dovodi do toga da se ljudi osećaju neprijatno u javnosti. Ova tehnologija nas sve tretira kao da smo potencijalni kriminalci, a to nije načelo po kome savremeni svet funkcioniše.

Posebna tema, kada se dodatno analizira primer Srbije, leži i u saradnji sa kompanijom Huawei za koju se sumnja da svoje uređaje i informacije sa njih ustupa po potrebi kineskim vlastima.