Menu 021

"Lajf koučeva i nadrilekara kao pečuraka posle kiše, među njima diletanti koji blamiraju prave psihologe"

U Srbiji postoji nekoliko stotina "lajf koučeva", odnosno trenera ličnih veština, koji papreno naplaćuju svoje usluge, iako mnogi od njih ne poseduju nikakvo znanje o psihologiji.
Info 16.06.2019. | 12:53
Foto: Pixabay
Mada se za lajf koučeve često kaže da su obučeni za psihoterapiju isto onoliko koliko je za upotrebu leka edukovana osoba koja pročita uputstvo koje se nalazi u kutiji medikamenta, zahvaljujući rupama u zakonu, mnogi nadripsiholozi bave se mentalnim zdravljem nacije i to po paprenim cenama, piše "Politika".
 
Oni se u javnosti najčešće reklamiraju pod egzotičnim imenima koja u sebi sadrže prefiks "psiho", iako im njihovo bazično obrazovanje ne omogućava da se bave savetovanjem ljudi.
 
Zbog toga se Društvo psihologa Srbije duže od jedne decenije bori da se Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti inovira i uskladi sa ostalim strukovnim zakonima u Evropi. Novim zakonom o psihološkoj delatnosti, između ostalog, predviđeno je i osnivanje komore psihologa koja bi u ime države regulisala profesionalnu delatnost psihologa i izdavala licence za rad, umesto pet ministarstava koja svojim pravilnicima i podzakonskim aktima trenutno definišu njihovu delatnost. Na taj način, obezbedio bi se nadzor nad radom psihologa, a klijenti zaštitili od samozvanih iscelitelja duše.
 
"Zakon je napisan i usvojen od strane Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije i uskoro će biti predat Vladi Srbije ili nekom od ministarstava", najavio je dr Ivan Jerković, predsednik Društva psihologa Srbije.
 
U razgovoru za "Politiku", dr Jerković ističe da psiholozi istovremeno moraju da se bore za status struke i protiv samozvanih trenera životnih veština, koji nemaju nikakvo obrazovanje ni znanje o ljudskoj duši. Prema podacima Društva psihologa Srbije, u našoj zemlji ima oko 4.000 psihologa, od kojih polovina radi u struci, a psihološka delatnost uređena je zakonom iz 1996. godine, sa dopunama iz 2005.
 
"Najveći broj psihologa zaposlen je u prosveti, a najveći pad beleži se u zdravstvenom sektoru. Novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti psiholozima je učinjena 'medveđa usluga' i ukinut pripravnički staž, što znači da stručno usavršavanje nije obaveza. Međutim, to znači i da psiholozi ne mogu da budu ni na jednom rukovodećem položaju u zdravstvu, jer nemaju položen državni ispit. S druge strane, veliki broj ljudi se u javnosti lažno predstavljaju kao psiholozi, a problem nastaje kada ove osobe daju uputstva i savete za život u nekim osetljivim i turbulentnim životnim situacijama kao što su razvod braka, davanje otkaza ili rešavanje porodičnih problema", naglašava Jerković.
 
Iako je Hrvatska jedina zemlja u regionu koja je uspela da donese Zakon o psihološkoj delatnosti i osnuje strukovnu komoru psihologa koja izdaje licence za rad, predsednik Hrvatskog psihološkog društva Josip Lopižić ističe da, uprkos dobrim zakonima, ima mnogo "diletanata koji blamiraju profesiju".
 
"Nedavno je Ministarstvo zdravlja Hrvatske podnelo krivičnu prijavu protiv motivacione govornice A. B, zbog nadrilekarstva. Takvih ima poput pečuraka posle kiše. Nije problem u tome što ljudi odlaze kod gatara, već u tome što se gatare predstavljaju kao psiholozi. Ljude treba edukovati da se ne ide kod lajf kouča kad postoji ozbiljan životni problem", kaže Lopižić.
 
Iako se diploma psihologa može dobiti na šest fakulteta u Hrvatskoj, licencu za rad izdaje samo Komora psihologa i ona se obnavlja na svakih šest godina.
 
Predsednik Društva psihologa Slovenije Marko Vrtovec ističe da ni Slovenija nije donela zakon o psihološkoj delatnosti, niti je uspela da osnuje psihološku komoru. Jednostavno ne postoji politička volja da se taj zakon donese, rezignirano kaže Vrotovec.
 
Gotovo je identična situacija i u Republici Srpskoj, gde se, prema rečima predsednice Društva psihologa Dijane Đurić, psiholozi već 16 godina bore da donesu zakon o psihološkoj delatnosti.
 
Situacija ništa bolja nije ni u Crnoj Gori.
 
"I mi se trudimo da usvojimo zakon o psihološkoj delatnosti i da se izborimo za status struke. U klasifikaciji profesija nismo prepoznati kao psiholozi, već kao savetnici. Ministarstvo obrazovanja proglasilo se službeno nenadležnim za nas, a Ministarstvo zdravlja nas tretira kao saradnike lekara. Društvo psihologa Crne Gore ima status nevladine organizacije", zaključuje Radiša Šćekić, predsednik Društva psihologa Crne Gore.
 
Na 67. kongresu psihologa Srbije potpisan je memorandum o saradnji koji predstavlja uvod u zajedničke aktivnosti i organizovanje stručnih skupova regionalnog karaktera.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Nesa
    24.06.2019 14:05
    Nemanja
    Ako mislite na Vladetu Jerotića napišite tako. On nije bio psiholog, nego lekar neuropsihijatar. Gurui i psiholozi se ne mogu nalaziti u medicinskim udruženjima pošto psiholozi (i gurui )nisu medicinari. Klinički psiholozi rade u statusu zdravstvenih saradnika. Obrazovanje stiču na Filozofskom fakultetu, Odsek za psihologiju (i nekim privatnim fakultetima). Složite pojmove, struke, zvanja. Brkate babe i žabe i unosite zabunu.
  • Nemanja
    21.06.2019 11:59
    @Neša

    Još jednom, da vi u svojim redovima ne trpite gurue i predavače pastirske psihologije na bogosloviji, možda bi vas i drugi više cenili.
  • Nemanja
    21.06.2019 11:59
    @Neša

    Još jednom, da vi u svojim redovima ne trpite gurue i predavače pastirske psihologije na bogosloviji, možda bi vas i drugi više cenili.
  • Nemanja
    20.06.2019 17:05
    @Neša

    Još jednom, kada vam članovi medicinskih udruženja ne budu ti isti što salivaju olovo, mantraju o Isusu i predaju 'pastirsku psihologiju', možda će vas neko i ozbiljno shvatiti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest