Menu 021

Za banku reproduktivnih ćelija javilo se 50 potencijalnih donora, postupak koči nejasna procedura

Banka reproduktivnih ćelija u Srbiji otvorena je pre nešto više od mesec dana, ali donora za sada- nema. U republičkoj stručnoj komisiji kažu da, ukoliko se ovakva situacija nastavi, postoji mogućnost da ćemo muške i ženske reproduktivne ćelije uvoziti iz inostranstva.
Info 30.06.2019. | 21:23 > 22:48
Za banku reproduktivnih ćelija javilo se 50 potencijalnih donora, postupak koči nejasna procedura
Foto: Pixabay
U udruženju "Šansa da roditeljstvo" tvrde da se 50 potencijalnih donora već javilo i raspitivalo, ali je problem nejasna procedura koja koči postupak.
 
Na zvaničnom internet sajtu nalaze se potrebne informacije, ali radiće se na tome da se građani više informišu o važnosti doniranja reproduktivnih ćelija i o tome kako mogu da pomognu drugim ljudima da se ostvare u ulozi roditelja, rečeno je nedavno u Ministarstvu zdravlja.
 
Prema pravilniku, potencijalni donori jajnih ćelija i spermatozoida mogu da se obrate svim ustanovama u kojima se obavlja postupak vantelesne oplodnje, gde će biti podvrgnuti nizu zdravstvenih i psiholoških analiza, koje traju nekoliko meseci. Ukoliko ispune uslove, mogu svoje ćelije da daruju osobama koje se bore sa neplodošću. U praksi, međutim, postoje dileme koje je potrebno razeršiti.
 
"Potrebno je napraviti registar u kojem će se nalaziti svi podaci o obavljenoj proceduri. To nisu stvari koje se mogu beležiti na ceduljicama, već je potrebno napraviti visokopoverljivu arhivu, kakva za sada ne postoji. Treba razrešiti dilemu hoće li se uputiti za analize, čekati redovno, na šalteru, ili će za potencijalne donatore biti obezbeđena ubrzana procedura. Osim toga, donatorstvo je anonimno, zbog čega je potrebno u klinikama obezbediti posebne prostorije za osobe koje ostavljaju svoje polne ćelije",  kaže za "Novosti" Sandra Jovanović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo".
 
Prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, specijalista za fertilitet i sterilitet i član Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju kaže da je najbolje kada je genetski materijal dobijen sa našeg podnevlja. Ipak, zakon predviđa mogućnost uvoza reproduktivnih ćelija iz drugih zemalja, ukoliko postoji manjak donora.
 
"Postoji mogućnost sklapanja ugovora sa nekom od inostranih banaka. U tom slučaju neće se plaćati procedura i analize, ali će parovi morati da finansiraju nabavku reproduktivnog materijala",  kaže Trninić Pjević.
 
U Srbiji postoje dileme da li bi broj donora bio veći ako bi se za doniranje spermatozoida i jajnih ćelija davala novčana naknada, kao što je to slučaj u velikom broju država.
 
"Kod nas je davanje reproduktivnih ćelija dobrovoljno i smatra se humanim činom kojim se pomaže osobama sa problemom. Nije dozvoljeno nuđenje i davanje reproduktivnih ćelija i embriona radi sticanja materijalne koristi. To se može promeniti jedino kroz redovnu skupštinsku proceduru i promenu zakona, što je dugotrajan i neizvestan proces",  kaže dr Trninić Pjević.
 
Ipak naglašava da ova procedura, posebno kada se radi o ženskim polnim ćelijama, nije brza, niti jednostavna. Njena uspešnost je od 60 do 70 dosto.
 
"Potrebno je da donorka obavi sve analize i ponovo se testira nakon šest meseci. Ona prima terapiju 10 dana pre nego što će se podvrgnuti intervenciji koja se radi u opštoj anesteziji. Na taj način se uzimaju njene jajne ćelije. Kod muškaraca proces kojim se dolazi do seprmatozoida je mnogo jednostavniji", kaže prof. Trninić Pjević.
 
Ova procedura najmanje je zahtevna za parove koji su sami prošli kroz postupak vantelesne oplodnje jer je većina potrebnih analiza identična. Na ovaj način donatori bi pomogli parovima koji iz niza zdravstvenih razloga ne mogu da ostvare trudnoću, koji su u poodmaklim godinama, ili ženama koji nemaju partnera.
 
Da bi bio donor, muškarac mora da ima do 40 godina, a žena do 34. Važno je da ne boluju od hroničnih bolesti, da nemaju dijagnozu demencije, da nisu stupili u homosekualne odnose poslednjih pet godina i da poseduju optimalnu telesnu težinu.
 
Moraju da se testiraju na virusne i bakterijske infekcije i bolesti, hemofiliju i druge poremećaje koagulacije, cističnu fibrizu, HIV infekciju, hepatitis B i C, sifilis, gonoreju, hlamidiju... Podaci o donorima se čuvaju u tajnosti.
Autor: Novosti
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Nina
    25.10.2019 15:35
    Humano
    Ovi humani se cimaju mesecima da bi se neko ko veze nema sa tim naplatio. Nadam se da nije tako ali sumnjam.
  • Novosadjanka
    01.07.2019 06:26
    Sve se moze, kada se hoce
    Iz iskustva - Uz veliku zelju za potomstvom, pripreme za vestacku oplodnju, sve nabrojane analize uradila sam za 2 nedelje. Na 3 mesta (Klinicki centar, Dom zdravlja i Higenski zavod) das litre krvi i gotovo. Ima tu nesto vise od "komplikovanih" procedura - nazalost. Cak i ovde je licni intetes vidan.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest