Ovu investiciju univerziteti pojedinačno, navodno, ne mogu finansijski da iznesu, pa je na Konferenciji Univerziteta Srbije (KONUS) dogovoreno da svi zajedno od Ministarstva prosvete zatraže da u njihovo ime pregovara sa dobavljačem, kako bi se postigla povoljnija cena.
Fakulteti i univerziteti dosad su se snalazili na različite načine, bilo kroz projektno finansiranje ili su taj program nabavljali sopstvenim sredstvima.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović podseća da je Zakon o visokom obrazovanju propisao ovu obavezu, ali da se nije bavio načinom kako će univerziteti obezbediti finansije za takav softver.
"U Srbiji se godišnje odbrani u proseku 1.200 do 1.300 teza. Uzimajući u obzir sve doktorate iz 2018. godine, prosečan broj stranica po disertacije je približno 230. Troškovi softvera za praćenje originalnosti teksta procenjuju se prema osnovnoj jedinici koja pokriva određeni broj karaktera, što znači da je za prosečnu doktorsku disertaciju potrebno maksimalno tri boda", objašnjava Popović za Danas.
Od 2015. godine sve visokoškolske ustanove su u svojim pravilnicima ustanovile proceduru utvrđivanja originalnosti za sve doktorske disertacije. Do sada su enke od njih bile pretplaćene na trogodišnju licencu za programski paket preko projekta "Erazmus", a one koje nisu bile učesnici projekta plaćale su samostalno, dok neke nisu uopšte učestvovale.
Od 14 članica KONUS-a, softver za otkrivanje plagijarizma iTehniticate koristilo je šest - univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Univerziteti Singidunum i Edukons. Na anketu o korišćenju softvera nisu odgovorila četiri univerziteta - Kriminalističko-policijski univerzitet, Evropski univerzitet, Univerzitet Metropolitan i Univerzitet Union-Nikola Tesla.
Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu imaju, navode, povoljna iskustva sa softverom. Univerzitet u Novom Sadu iTehniticate koristi od 2017. godine. Pre toga nije korišćen nijedan softver na nivou celog Univerzitetea, već su ga upotrebljavali pojedini fakulteti. Na ovom univerzitetu navode da se pokazalo da najveći broj kandidata ne zloupotrebljava tuđu intelektualnu svojinu, osnosno ne plagira tuđe radove.
Softver radi po principu markiranja prepisanog teksta i navodi izvorni tekst odakle je rečenica ili pasus ukraden. Iako od pomoći, softver ima brojna ograničenja. Pokazalo se da ne prepoznaje druge jezike, pisma (ćirilicu, latinicu), sinonime, jezičke varijante (ekavica/ijekavica), na primer tlak/pritisak, primedba/primjedba. Takođe je primećeno da softver "broji" i sve ono što je autor uredno citirao. Ovi programi na tržištu koštaju od 2.000 do 10.000 evra. Što je viši nivo studija veće su i cene, pa je tako iznos za osnovne studije niži nego za doktorske.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 2
@
Ja
Nema potrebe koliko god ponavljali da nisu, za mene su plagirali i tacka, nece ni Tihi okean moci da ih opere.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar