Profesor Stevan Maširević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže za "Politiku" da je "glifosat" u Srbiji nezaobilazan u proizvodnji i da ga danas koristi gotovo svaki poljoprivrednik. Kao pomoćnik ministra, pre desetak godina, kaže, radio je na uvoznim dozvolama i imao priliku da vidi kako se povećavaju količine koje se koriste.
"Postoji čak tehnologija da se i pre nicanja povrtarskih, ali i ratarskih useva koristi 'glifosat' kao hemijska kosidba. Zbog velike cene nafte i visokih akciza, poljoprivrednici da bi smanjili troškove, idu na redukovanu obradu. Praktično, umesto da oru i obrađuju strnjišta koja su oslobođena, oni ih tretiraju ovim herbicidom i oslobađaju od korova. To je velika ušteda za poljoprivrednike, ali u ekološkom smislu jeste problem", kaže Maširević za "Politiku".
On kaže da mogu da budu u problemu oni koji ga nebezbedno koriste, kontaktom, bez adekvatne zaštite ili zbog prevelike doze kojima se tom prilikom izlažu.
Srbija, smatra, i dalje ima zdravu proizvodnju hrane, iako nije u potpunosti organska, ona je vrlo blizu integralne, pre svega i zbog toga što ne koristimo GM biljke uz koje ide upotreba i ovih prepara poput "glifosata".
Na ekspanziju organske hrane, čije se tržište procenjuje na oko 100 milijardi evra, očigledno računa i Austrija. Ta država će, kako je nedavno objavljeno, biti prva zemlja Evropske unije koja će zakonom zabraniti upotrebu herbicida "glifosata". Austrija je mnogo više nego druge zemlje prešla na organsku proizvodnju. Prema podacima iz 2017. godine, ta zemlja ima najviši procenat organskih useva (na čak 23 odsto zemljišta), što su značajne površine u poređenju sa sedam odsto u ostatku Evropske unije. Upravo ovo, ali i dobar politički momenat za izglasavanje propisa, može biti razlog ovako radikalnog preokreta u odnosu na zajedničku politiku EU.
Ostale zemlje EU uvele su delimičnu zabranu "glifosata" koji je razvila kompanija "Monsanto", koja je danas u vlasništvu nemačke kompanije "Bajer".
"Glifosat" je hemijski preparat za suzbijanje korova, danas široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve druge hemijske kompanije, uključujući i "Bajer".
Kako prenosi Rojters, zabrinutost javnosti pojavila se još 2015. godine kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je taj preparat verovatno kancerogen. "Bajer" tvrdi da naučna istraživanja pokazuju suprotno i da je preparat bezbedan za upotrebu, ali Rojters napominje da se ta kompanija suočava sa tužbama i tvrdnjama da ovaj proizvod može da izazove neke od najtežih bolesti.
.jpg "Pavle Grbović: Podržaćemo predlog da se izbori pomere za jesen")
Komentari 12
Pera
A ko je tebi rekao da on za 6 sati ispari?
I gde ode, pa ne truje to mesto gde je naprskan.
Mozda se preseli na mesec ili na mars?
Nauci nas.
teribl
Vozi Miško... prskalicu !
bora
korenu.Ako padne na drvenaste delove biljaka ne deluje.Termo je nestabilan.
Ako padne na zemlju za sest sati ispari i ne zagadjuje zemljiste.Mislim da spada
u trecu grupu otrova.Amerikanci su ga prodavali od 1936 god, do pre dve god.
tada nije bio kancerogen a od kako ga je kupio Bajer postao je kacerogen.Koristi
se redvno u suzbijanju ambrozije i korova pored kanala.U odnosu na ostale
pesticide je crvenkapa.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar