Komisija, na čijem je čelu prof. dr Danica Grujičić, prihvatila je analizu koju je uradio vanredni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu Milovan Ivanović. Po njegovoj analizi CBD je psihoaktivna supstanca, a na osnovu toga predloženi su zaključci.
Upravo su zaključci ti koji su sporni za zajednicu uzgajivača industrijske konoplje, ali i za pojedine stručnjake u ovoj oblasti. Navodi se da se "hemijska supstanca CBD ne može proizvoditi, kupovati, prodavati, uvoziti/izvoziti na teritoriji Srbije", potom da ne bi trebalo da se dozvoli gajenje, uvoz ili izvoz konoplje (cannabis sativa) koje za cilj ima proizvodnju CBD-a u zemlji ili inostranstvu.
Ipak, postoje izuzeci, a oni se tiču isključivo gajenja odgovarajućih sojeva konoplje u cilju naučno-istraživačkog rada ili "ugovorne proizvodnje za ovlašćenje farmaceutske firme koje proizvode lek Epidiolex, odnosno njegove registrovane ekvivalente". Ovaj lek inače proizvodi kompanija GW Pharmaceuticals sa sedištem u Velikoj Britaniji. Komisija smatra da bi CBD trebalo da se uvrsti u Listu kontrolisanih psihoaktivnih supstanci u istoj kategoriji kao THC, što je slučaj u SAD.
"To ni na koji način ne otežava eventualnu buduću registraciju leka Epidiolex, tj. njegovih ekvivalenata. Ukoliko Evropska unija registruje lek Epidiolex, nadležni organi bi trebalo da razmotre registraciju istog leka u Republici Srbiji, kao antiepileptika. Lek bi bio kontrolisana psihoaktivna supstanca, odnosno formulacija", navodi se u mišljenju.
Uzgajivači: Ovo je katastrofa
O konoplji se sve češće govori kao o biljci budućnosti, a gajenje industrijske konoplje u Vojvodini je proteklih godina uzelo maha. Višestruko vraćanje uloženog primamilo je mnoge da uđu u ovaj biznis i da gaje biljku pomoću koje može da se dobija materijal za tekstilnu i papirnu industriju, građevinski materijal ili biorazgradiva plastika. Ono što donosi najveću korist je prodaja cveta od kojeg se dobija CBD, a koji se potom koristi za razne proizvode - od ulja do kozmetike.
Slobodan Stojanović, uzgajivač i predsednik Humanitarnog udruženja "Konoplja" (HUK), kaže za 021.rs da su ljudi u ovoj oblasti za pet godina uspeli da dovedu evropske kompanije u Srbiju.
"Pokrenuli smo eko-gradnju sa konopljom i pokrećemo kompletnu industriju što se toga tiče. Međutim, posle ovoga niko neće sejati konoplju u Srbiji. Neće imati materijala za sve ostale industrije. Zašto? Zato što vi na polju konoplje na jednom hektaru dobijete oko tonu cveta i najniža cena za njega je pet evra po kilogramu. Poljoprivrednik samo od cveta dobija 5.000 evra po hektaru, a od semena i stabljike 1.500. Oni kažu da je striktno zabranjena proizvodnja konoplje radi CBD-a, što znači da se bukvalno uništava jedna industrija, jer niko neće zasejati nijednu semenku konoplje", objašnjava on.
U otvorenom pismu HUK-a navodi se da su i Svetska zdravstvena organizacija i Evropska medicinska agencija dale predlog da CBD uđe u medicinsku praksu bez prepisivanja recepta, te da Komisija PKS Ministarstva zdravlja suprotno preporukama najviših međunarodnih zdravstvenih institucija, koje navode da CBD nije psihoaktivna supstanca.
Stvari su otišle toliko daleko da se traži i smena prof. dr. Danice Grujičić sa čela ove komisije, a to je zatražila i Zelena stranka, koja smatra da je rad komisije zasnovan na nehumanosti. Prof. dr. Danica Grujičić nije bila dostupna na broj telefona koji je poznat redakciji, kao ni član komisije iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Đoković.
Mišljenje ove Komisije je i to kako su kliničke studije dokazale da CBD ozbiljno može da ugrozi zdravlje, pa i život ljudi, zbog čega "treba kontrolisati i ne dozvoliti njenu primenu u bilo koju svrhu, osim za potrebe istraživanja, kao i registrovanih antiepileptičkih preparata", odnosno za pomenuti Epidiolex.
Zbog ovoga u HUK-u smatraju da komisija potpuno zanemaruje druge lekove sa CBD-om, te hiljade "preparata različitih namena za humanu i veterinarsku upotreba", pitajući se zbog čega Komisija "minimalizuje upotrebu i efekte CBD-a spominjajući samo jedan lek".
Jedna od pionirki uzgoja industrijske konoplje u Srbiji, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta "Konoplja", Maja Timotijević, ukazuje za 021.rs da otkad se bavi konopljom prvi put čuje da je CBD psihoaktivna supstanca, kao što tvrdi Komisija.
"A svi zaključci se temelje upravo na toj jednoj tvrdnji. Izgleda da je to sada neko izmislio, jer da se znalo za to, onda bismo u zakonu imali definisano koliko je procenata CBD-a dozvoljeno, kao što znamo granicu za THC. Ovo je za uzgajivače katastrofa i možemo odmah da stavimo ključ u bravu. U ovom momentu je najinteresantnija berba cveta i mi imamo kupce iz inostranstva, pa mi nije uopšte jasno zašto cvet ne bi mogao da se proizvede i izveze, potpuno je van pameti. Predviđanje Evropske asocijacije za industrijsku konoplju je da će do 2025. godine ovaj biznis porasti za 700 odsto, što znači da je u pitanju veoma perspektivna grana, ali očigledno da neko želi da je saseče u Srbiji", navodi Timotijević za 021.rs.
Međutim, nisu samo uzgajivači ove sorte zbunjeni i iznenađeni zaključcima Komisije. Sa tvrdnjom da je CBD psihoaktivna supstanca po prvi put se susreće i rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Sikora, koji se proučavanjem konoplje bavi više od dve decenije.
"Ako postoje neki relevantni dokazi ja bih to voleo da znam, zato što je oblast kojom se bavim, a to je stvar medicine i farmacije i ja ne mogu da odgovorno tvrdim kako CBD nije psihoaktivan. Međutim, nigde u literaturi u svom životu se nisam sreo sa informacijom da jeste psihoaktivan. Svuda se navodi informacija da od svih kanabinoida jedino THC ima psihoaktivno delovanje. To da je CBD psihoaktivna supstanca je nešto novo za mene, da li je to istina ili nije, to bi trebalo farmaceuti da kažu na osnovu nekih kliničkih studija", smatra Sikora.
Svi naši sagovornici su saglasni u tome da bi donošenje odluke o tome da li je CBD psihaktivna supstanca trebalo da bude deo šire stručne rasprave u kojima bi se izneli brojni argumenti, ukazujući da je problematično da se zaključci iznose na osnovu analize jednog profesora, iako se on poziva na brojne stručne reference. Sikora kaže za 021.rs da bi ovim pitanjem pre svega trebalo da se bave medicinari i farmaceuti, a da postoji i stručni botaničari koji bi mogli da doprinesu raspravi.
U celu priču uključile su se Zelena i Demokratska stranka. U Zelenoj stranci poručuju da ovakav stav nadležnih zabrinjava, pogotovo kada se "zna da u Srbiji postoji veliki broj osoba s teškim oboljenjima kojima bi lečenje derivatima konoplje olakšalo bolest, ublažilo simptome i unapredilo kvalitet života".
Prema tvrdnjama Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, plan je da se mišljenje Komisije prosledi na usvajanje Ministarstvu zdravlja, bez prethodne skupštinske procedure i rasprave na ovu temu.
"Poljoprivrednici u Vojvodini ne mogu da računaju na sigurno tržište i da se uključe u ovaj sektor, ali oni koji su ugovorili proizvodnju za ovlašćenje farmaceute mogu slobodno da rade i zarađuju na monopolističkoj poziciji. Prosperitet i napredak osiguran je jedino za one koji su u vezi sa političkim vrhom koji je trenutno na vlasti u Srbiji, a ostali građani, bolesni ljudi i poljoprivrednici zapravo nisu deo te 'prosperitetne i napredne Srbije", zaključuju u Pokrajinskom odboru demokrata.
Komentari 36
Zoran
Ovo sto danica pokusava sa njenom ekipom smatram samo kao nastavak ekonomskog i zdravstvenog rata protiv Srbije i njenih gradjana,Njeni postupci mogu se samo smatrati kao bitka Janicara za svojeg gospodara(odlicno to radi),ako nije to u pitanju onda moze biti samo EKONOMSKA IZDAJA SVIH GRADJANA KOJI JE PLACAJU IZ SVOG POREZA,A STA RECI ONDA O MINISTARSTVU...
Nemanja
Meni je sasvim jasno šta su tebi objasnile tvoje 'kolege' sa njive. Jedino mi nije jasno zašto se upinješ da odmučeš to nama - ljudima. Ali tako ti je to kad krene pomama za custom tastaturama, nekom padne na pamet da ih pravi i za kopita.
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar