On je naveo da je Hajdin delio sudbinu značajnih srpskih naučnika koji su bili poznatiji u svetu nego u Srbiji.
"Mi njegovo ime tradicionalno vezujemo za mostove, što ga je pomalo povređivalo, jer je on bio veoma ponosan na naučna istraživanja koja su prethodila kakvoj tehničkoj realizaciji, odnosno koja su je omogućavala", rekao je Kostić.
Podsetio je da je Hajdin objavio više od 230 naučnih radova i dao izuzetan doprinos u primeni numeričkih metoda u teoriji elastičnosti i teoriji konstrukcija, kao i u teoriji tankozidnih nosača. "Mostovi koje je gradio nisu stereotipni u građevinskom smislu - težio je novini i izazovu", naglasio je Kostić.
On je podsetio da je Hajdin 50 godina bio redovni član SANU i da je od 2003. do 2015. vodio Akademiju "u teškim vremenima imeđu podvodnih grebena političkih borbi, oštrih sučeljavanja različitih Srbija, u tranziciji koja je podrazumevala i stvaranje novih elita, neprijateljskih prema SANU kao živom svedoku njihove efemernosti".
"I tada se od SANU tražilo izjašnjavanje čak i o banalnostima dnevne politike, a oni koji su se bavili ili uslovljavali bacanje anateme na ovu kuću pasjom poslušnošću ležerno su nudili, ko što nude i danas, da nam paternalistički, od reči do reči, izdiktiraju mišljenja koja će potom biti naša", rekao je Kostić.
Ocenio je da je Hajdin, koji je govorio da političari ne vole naučnike i da su naučnici korisni za zemlju, ali smetnja za vlast, svoju mudrost usmerio na očuvanje dostojanstva, integriteta i autonomije SANU.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović rekao je da su život i karijera Nikole Hajdina bili neraskidivo povezani sa tim fakultetom na kojem je studirao, doktorirao i bio njegov dekan i profesor.
"Večiti uzor, stvaralac koji je obeležio jednu epohu, veliki pedagog i vanserijski naučnik", tako je Kuzmanović opisao Hajdina i dodao da je sa odlaskom Nikole Hajdine Odeljenje tehničkih nauka SANU ostalo bez građevinaca.
Sin preminulog akademika, Rade Hajdin, opisao ga je kao čoveka "visoke radne etike, blagosti u odnosu sa drugima i nepomirljivosti prema površnosti i neznanju".
"Radoznalost i želja za znanjem i njeno produbljivanje kroz kritički pristup krasila je mog oca do kraja života", rekao je Rade Hajdin.
Nikola Hajdin, preminuo je 17. jula, u 96. godini. Između ostalih, projektovao je Most slobode u Novom Sadu, a među brojnim priznanjima koja je dobio je i Oktobarska nagrada Novog Sada (1981).
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 2
Dzo
A naucnici nisu, i to ti govori koliko ova drzava ceni i koliko je cenila nauku. Nazalost iz tog razloga uvek cemo biti zaostala zemlja.
dijasporac
Uzgred, kad vidis ko je danas dekan na Gradjevinskom fakultetu u Beogradu sve ti je jasno, gde je nauka i gde je drzava dospela i gde ce tek dospeti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar